Платформа се појавила изненада на острву Тузла у Керчком мореузу
Кримски или Керчки мост који је до рата у Украјини и заузимања леве обале Дњепра и Херсонске области био кључна жила куцавица која је спајала полуострво Крим и копнени део Русије од пуштања у саобраћај је трн у оку Кијева.
Кијев односно украјинска војна обавештајна служба ГУР први пут напала је Кримски мост 8. октобра када је дигнут у ваздух шлепер који се нашао на мосту у близини железничког дела моста док је њиме пролазила железничка композиција са горивом. Због те акције уследила је масовна одмазда због које је Кијев остао чак без 40 посто енергетске инфраструктуре.
The Russians have installed two Pantsir air defense systems on metal towers on the island of Tuzla in the Kerch Strait, Radio Liberty reported
This will not save the Crimean bridge anyway 🙃 pic.twitter.com/xXqBf8ASdY— NEXTA (@nexta_tv) September 26, 2024
Уследило је у 2023 неколико напада и сви су били одбијени. У питању су била површинска беспосадна пловила Магура, затим у два наврљата кориштене су крстареће ракете, али сви напабди били су безуспешни јер је око моста постављена јака ПВО од ракетних система С-400, Тор М-2 и Панцир С-1.
Због украјинских Магура примењене су барже, а крстарећих ракета задимљавање.
Сада се отишло корак даље због учесталих налета украјинских беспилотних летелица па се са задимљавања прешло на металне платформе на које је постављен ПВО систем Панцир С-1.
Платформа се појавила изненада на острву Тузла у Керчком мореузу, преко кога пролази Керчки или Кримски мост.Other than being higher than trees and small buildings here’s another reason we see Russian AD on high standing platforms. Radar horizon. I made up a quick graphic to show how a platform can extend an AD system’s radar horizon. Anything below the line is under the radar horizon. pic.twitter.com/XF74QNnoba
— John M. Larrier (@DefenseBulletin) September 4, 2023
Кримски мост је најдужи мост у Русији, његова дужина је 19 километара. Аутомобилски део је пуштен у рад у мају 2018. године. А у децембру 2019. године његовим железничким делом кренули су били први возови. За Крим, Керчки мост је од стратешког значаја јер је Русија преко њега осим хране и горива на ово полуострво допремана и војна опрема.
Прве плафроме иначе су никле широм Подмосковља у пролеће 2024 када је уследила серија масовних напада беспилотним летелицама на Подмосковље. Тада је донесена одлука да се широм Подмосковља направе металне платформе које су требале да побољшају ефикасност ПВО система.
Оно што је заинтригирало јавност јесте разлог постављења на монтажне конструкције или бетонска узвишења. Док су се једни смејали и изводили српдњу било је и оних који су дали логично објашњење за овакво постављење у околини Москве.
Високе платформе на које је постављен Панцир С-1 је већи од дрвећа и малих зграда у Подмосковљу што омогућава проширење хоризонта осматрања осматрачких радара и откривања нисколетећих циљева у условима када постоји велики број природних и вештачких препрека које отежавају откривање.
Иначе Панцир С-1 има два фазна радара за активно откривање и праћење циљева у свим метео-условима, на малим и средњим даљинама и оптоелекторнски систем ИЦ -систем за праћење циљева и ракете у условима магле, ниске облачности и падавина снега или кише. Кључни радар Панцира С1 је милиметарског опсега. Прецизност праћења циљева одређена је радном таласном дужином, величином антене и удаљености од циља. Код комадно вођених система иде се на рад са краћим таласним дужинама. Решење за већи број циљева је активни фазни радар који за неколико секудни претражи сектро 45 степени х 45. Транзисторизовани активни радарски модул у мм оспегу. Фреквенцијски опсег радара за праћење система Панцир С-1 одговара талсним дужинама 7,5 мм до 15 мм.
Русија је средином децембра 2022 године на кровове најважнијих зграда у самој Москви, као што су Министарство одбране, Министарство спољних послова, велике тржни центри поставили ПВО систем Панцир С-1. У Подмосковљу су размештени били и ПВО системи ТОР М1 и М2, али и фамилија ПВО система великог домета фамилије С-400 и С-300 ПМУ-2, а од скоро на борбеном дежурству са далеког ситока пребачени су и системи С-300В4 са чиме Русија покушава да изнад комплетног Подмосковља створи непробојни ракетни кишобран.