MLAĐI BRAT TOPOLJA: “OREŠNIK SERIJSKI PROIZVOD PROJEKTA KEDR”

Sredinom juna 2021. godine informacije TASS o testiranju nove ruske interkontinentalne balističke rakete izazvale su veliku buku u štampi, posebno zapadnoj. Pozivajući se na izvore u vojno-industrijskom kompleksu, novinska agencija je izvestila da je perspektivna interkontinentalna balistička raketa, koja još nema zvanično ime i koja je konvencionalno označena kao „Kedr“, uspešno lansirana sa kosmodroma Pleseck.

Zanimljivo je da u to vreme nije bilo zvanične potvrde ove informacije iz ruskog vojnog resora i odbrambene industrije. U principu, to i nije iznenađujuće, jer rad na ovom kompleksu tada još nije oglašen. „Kedr” je u to vreme bio u fazi istraživanja i bio je ruski najtajniji projekat.

Mediji su tada pokušali da saznaju šta se već zna o tom perspektivnom kompleksu iz javnih izvora.

“Odmah želimo da primetim da informacije o prvim letnim testovima Kedra izgledaju veoma sumnjive. Kakva je raketa lansirana iz Plesecka sredinom juna ostaje veliko pitanje”, pisalo se u medijima, negirajući sam projekat.

Činjenica je da do ovog trenutka i gađanja Denjpropetrovska 21. novembra 2024. godine, niko nije ozbiljno razmišljao o “Kedru”. Verovalo se da rad na ovoj raketi nije prioritet ruskog vojnog resora. U svakom slučaju, njihovo finansiranje nije bilo uključeno u aktuelni Državni program naoružanja do 2027. godine. Rekli su da će finansiranje za Kedr biti odobreno kasnije, kada rakete RS-28 Sarmat i Avangard budu već ušle u službu.

Ipak, nije to bilo baš tako. U vojnom resoru u Moskvi, neke informacije nisu išle u javnost.

Međutim, još je početkom marta 2021. godine novinska agencija TASS, pozivajući se na sopstvene izvore iz raketno-kosmičke industrije, objavila informaciju da je jedan broj preduzeća u odbrambenoj industriji navodno započeo istraživački rad pod šifrom “Kedr“. Njegov cilj trebalo je da bude stvaranje nuklearnog raketnog kompleksa nove generacije. Saopšteno je da će razvojni rad na ovoj temi početi u najboljem slučaju na prelazu 2023-2024. godine.

© Министерство обороны Российской Федерации

Ali već tada, prema dobijenim informacijama, bilo je jasno da se nešto “valjalo iza brda” i da je u „najboljem slučaju“ projekat već uveliko uzimao zamah. Ali tada je bilo preuranjeno govoriti o projektu, koji je prema insajderskim informacijama bio u vrlo ranoj fazi razvoja.

Najverovatnije, lansiranje rakete sa kosmodroma Pleseck, koje je izazvalo čitav talas diskusija u medijima, u to vreme, prema insajderima nije bilo direktno povezano sa razvojem Kedra. Iako su brojne konstruktorske ideje na ovu temu možda dotaknute. Neki detalji o programu Kedr već su tada procurili u medije.

Bilo kakvi tehnički detalji o raketama Kedr tada nisu dati u zvaničnim izvorima. I to ne samo iz razloga tajnosti. Samo što u početnoj fazi rada, izgled budućeg proizvoda nije bio poznat ne samo vojsci, već do tada čak ni samim njegovim konstruktorima. Predviđalo se da će to biti određeno do kraja 2023. godine – do početka razvojnih radova.

Međutim, kako je ranije saopšteno, Moskovski institut za toplotnu tehniku (MIT, deo Roskosmosa) razvija Kedr (po završetku radova ova raketa će dobiti drugačije ime), što je sasvim logično. Tamo su nastali čuveni „Topolj” i „Jars”, koji će u budućnosti biti zamenjeni novim kompleksom „Kedr”.

“Najverovatnije, po analogiji sa svojim prethodnicima, takođe će biti i baziran na silosu i na mobilnoj bazi. Ovde bih odmah podsetio da je Rusija jedina zemlja na svetu koja ima mobilne kopnene sisteme i interkontinentalne balističke rakete”.

Već tada je bilo jasno, da će konstrukcijski raketa biti slična svojim prethodnicima. Smeštena i u silosima i na samohodnim lanserima.

Istina, u početku se govorilo da bi rakete koje se razvijaju u okviru programa Kedr mogle postati „punjenje“ za obećavajuće ruske borbene železničke raketne sisteme (BŽRK) Barguzin. Priča o njima dolazila je iznova i iznova. Međutim, tada su stručnjaci počeli da dovode u pitanje ove planove. Posebno, nakon što su Moskva i Vašington produžili ugovor START-3.

Prema mišljenju tadašnjih stručnjaka, “Amerikanci će tokom nuklearnih pregovora pokušati da učine sve da spreče Rusiju da stvori nove BŽRK vozove, koje Vašington i dalje pamti kao svoju najgoru noćnu moru”.

Međutim, SAD i Rusija su se u međuvremenu povukle iz dogovora START-3.

U svojoj mobilnoj verziji, Kedr je zasnovan na moćnom traktoru iz fabrike u Brjansku ili na vozilu KamAZ. Višeosovinske šasije sa svim pogonskim točkovima su sposobne da pruže visoku sposobnost kretanja. Prema pisanju medija iz 2021. godine, radilo se na platformi za buduće rakete, čije dimenzije ne bi trebalo suštinski da se razlikuju od dimenzija Topolj-M ili Jars.

© Министерство обороны Российской Федерации

Ali u pogledu njenih karakteristika, smatrali su stručnjaci, razlike između nove rakete i njenih prethodnika morale su biti fundamentalne. Što se tiče borbenih mogućnosti, novi kompleks Kedr upoređivan je ne sa Jarsom, a svakako ne sa Topoljom, već sa najmoćnijim nuklearnim oružjem na svetu danas – legendarnim sovjetskim kompleksom R-36 Vojvoda (u NATO klasifikaciji – SS-18 «Satan»). Za čitavu klasu borbenih karakteristika takvo poređenje je, kažu stručnjaci, bilo adekvatnije.

“Na primer, deklarisani domet raketa novog mobilnog kopnenog kompleksa Jars-S je do 10 hiljada kilometara. Domet „Satane“ (R-36 „Vojvoda“), u zavisnosti od količine lansirane mase, je od 11 hiljada kilometara do 16 hiljada kilometara . A buduća raketa Kedra, prema ekspertima, trebala je da isporučuje bojeve glave na domet od 15 hiljada – 17 hiljada kilometara”.

Raketa će imati napredniji skup sredstava za prevazilaženje protivraketne odbrane, uključujući hipersonične rakete. Planirano je da se kompleks opremi ultramodernim „atmosferskim“ odbrambenim sistemima koji ne dozvoljavaju protivniku da presreće rakete.

Kako je govoreno, mnoge nove proizvode trebalo je isprobati u radu na „Kedru”. Navodno čak je planirano da za njega naprave novo čvrsto raketno gorivo. Sistem upravljanja koristi elemente veštačke inteligencije. Pravi se i nova bojeva glava. Prema nekim informacijama, njegov razvoj je predložen i konstruktorima koji su kreirali hipersonične komplekse Avangard, koji su već odavno na borbenom dežurstvu.

Iz ovoga se moglo zaključiti da će novo oružje dobiti multivarijantni razvoj. Nuklearna oprema može da se kreće od bojevih glava sa prinosom od nekoliko stotina kilotona do megatonskih bojevih glava. Takođe, umesto više nukleranih bojevih glava, planirano je da Kedr nosi i bojeve glave sa klasičnim bojevim glavama

Prema ruskoj vojsci, kao rezultat toga, Kedr bi trebalo da postane kompleks koji će kvalitativno ojačati glavnu komponentu ruskih snaga nuklearnog odvraćanja – Raketne strateške snage.

Kedr postaje Orešnik

Rano ujutru 21. novembra, Oružane snage Rusije izvele su još jedan napad na ukrajinske ciljeve u dubokoj pozadini Oružanih snaga Ukrajine koristeći raketno oružje i jurišne bespilotne letelice. Istovremeno, ukrajinski izvori, eksperti, mediji i monitoring izvori su se raspalili sa objavama da su Oružane snage Rusije interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) sa višestrukom bojevom glavom gađale teritoriju preduzeća Južmaš u Dnjepropetrovsku.

Nagađanje, šta je pogodilo fabriku u gradu, prekinuo je sam predsednik Rusije rekavši da je objekat dejstva “pogodio hiperzvučni projektil “Orešnik” i da je to bilo prvo uspešno testiranje hiperzvučne balističke rakete srednjeg dometa“. 

© Министерство обороны Российской Федерации

Balistička raketa „Orešnik“ je dvostepena raketa na čvrsto gorivo i postavljena je na pokretni lanser raketa — mnogi vojni stručnjaci donose takve zaključke nakon prve upotrebe raketa kompleksa 21. novembra 2024. godine.

Poznato je da je balistička raketa srednjeg dometa (BRSD) Orešnik opremljena višestrukom bojevom glavom sa šest pojedinačnih jedinica za navođenje. Raketa je sposobna da nanese štetu kako svojom bojevom glavom tako i uz pomoć kinetičkog udara, pri čemu ima hipersoničnu brzinu pri kontaktu sa metom.

Domet i brzina. Balistička raketa raketnog sistema Orešnik ima domet do 5.500 km i brzinu do 10 maha (11.930 km/h), što je nešto manje od interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), sposobnih da lete hipersonično. brzine veće od 20 maha.

Istorija razvoja. Razvoj Orešnika počeo je u okviru državnog programa za modernizaciju strateških raketnih snaga i artiljerije. Startovao je kao projekat Kedr. Završetkom programa, raketni kompleks je preimenovan u Orešnik.

Raketni sistem Orešnik sa balističkim raketama srednjeg dometa je prvi ruski sistem ovog tipa stvoren u poslednjih 30 godina. Rakete kompleksa imaju hipersoničnu brzinu i ne mogu biti pogođene savremenim neprijateljskim sistemima protivvazdušne odbrane, kao što su THAAD ili Aegis raketni odbrambeni sistem.

Orešnik je spolja sličan svojim uzorima, raketama Rubež i Topolj od kojih je nastao i u osnovi predstavlja Ruski povratak na balističke rakete srednjeg dometa ili Medium-range ballistic missile (MRBM).

Orešnik je očigledan proizvod odluke o povlačenju oba sagovornika iz sporazuma START-3.

Dana 21. novembra raketni sistem je testiran u realnim borbenim uslovima, što jasno ukazuje na to da je Orešnik već uveliko u operativnoj upotrebi ruske vojske.

Problem kod ovog sistema predstavlja mogućnost nošenja nuklearnih i klasičnih bojevih glava. Tako da prilikom lansiranja rakete, ne zna se da li raketa nosač nosi više bojevih glava koje su punjene nukleranim ili klasičnim punjenjem. Tako da protivnik ne zna da li prema njemu leti raketa sa više nukleranih bojevih jedinica i sa više klasičnih bojevih jedinica.

Pitanje, na koje će protivnik Rusije dobiti odgovor, tek kad se Orešnik aktivira. Prvi su na to pitanje, odgovor dobili Ukrajinci.