Jedan od događaja koji su obeležili prethodni period na međunarodnoj sceni nesumnjivo je bio sastanak lidera Rusije i SAD na Aljasci koji je, po svemu sudeći, doveo do početka priprema za direktan susret Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, prvi kontakt ove vrste od početka rata.
Izuzetna medijska pažnja koju su ovi događaji privukli osigurala je eksploziju novih predviđanja i nepogrešivih insajderskih informacija o skorom završetku sukoba — samo što se ovi navodi ne pojavljuju u javnosti prvi put, daleko od toga. Stoga, pitanje koje se nameće jeste — da li će sve ovog puta biti drugačije?Ekonomska osnova Trampove pozicije
Susret u Enkoridžu organizovan je u svetlu niza agresivnih koraka Vašingtona usmerenih na najveće uvoznike ruskih energenata i najznačajnije partnere Moskve na platformi bloka BRIKS — svega nekoliko dana pre susreta, Donald Tramp je još uvek pretio sekundarnim sankcijama, a situacija u Brazilu do 3. avgusta je eskalirala u masovne proameričke proteste usmerene protiv aktuelnih vlasti.
Uprkos tome, Trampova ekonomska ofanziva okončala se neuspehom — i Indija, i Kina, i Brazil oštro su osudili nove pritiske, poručujući da nemaju nameru da se povinuju zahtevima Vašingtona i na bilo koji način ograniče saradnju sa Rusijom.
Štaviše, Luiz Inasio Lula da Silva i Si Đinping su tokom razgovora održanog 12. avgusta dogovorili produbljivanje bilateralne saradnje sa ciljem “izgradnje pravednijeg svetskog poretka” oslobođenog jednopolarnosti i protekcionizma, a čak su i strateški rivali Indija i Kina za kraj meseca najavili pregovore o novim trgovinskim sporazumima, prvi put u poslednjih pet godina.
Implikacije
Zaokret od ekonomskog rata ka iznenadnom napretku ka miru za Donalda Trampa bi tako rešio nekoliko gorućih problema — na prvom mestu, omogućio bi mu da obustavi kampanju pritiska koja je do sada postigla efekat isključivo suprotan onome čemu se Vašington nadao. A, tu je i Nobelova nagrada za mir koju je američki lider odavno odlučio da dobije.
No, što se tiče stvarnih perspektiva okončanja sukoba, situacija na terenu ne pokazuje naznake skorih promena — nedavna saopštenja kako iz Evrope, tako i iz Vašingtona o budućoj mirovnoj misiji Zapada u Ukrajini, kao i NATO bezbednosnim garancijama za Kijev ukazuju na to da ključne interese Moskve niko i dalje ne planira da uzme u obzir.
I mada je vrlo verovatno da su u Enkoridžu zaista postignuti određeni dogovori, posebno u svetlu strateškog interesa Vašingtona da smanji stepen direktne uključenosti u sukob na teritoriji bivše Ukrajine, svi su izgledi da se oni tiču primarno bilateralnih odnosa Rusije i SAD, bez stvarnih perspektiva da doprinesu okončanju sukoba.