Виљњус је донео одлуку да у наредних десет година, ова балтичка држава уложи 1,1 милијарду евра у масовно утврђивање граница са Белорусијом и Русијом, са фокусом на постављање модерних противтенковских мина и јачање одбрамбених капацитета.
Сложен систем
Министарство одбране Литваније детаљно је описало како ће се овај новац распоредити. Највећи део, 800 милиона евра, резервисан је за противтенковске мине и системе за њихово ефикасно постављање. Остатак ће бити усмерен ка развоју електронских ратних система, противдронске технологије и модернизацији система за рано упозоравање.
,,Ово нису само физичке баријере, већ сложен систем који ће омогућити нашој војсци да контролише и успорава сваки потенцијални напред непријатеља,” објаснио је портпарол министарства.
Заједничка балтичка одбрана
Интересантно је да Литванија није једина која припрема одбрамбене линије. У сарадњи са Летонијом и Естонијом, развија се пројекат ,,Балтичка одбрамбена линија”, чији је циљ да створи координисан систем утврђења дуж читаве источне границе НАТО-а.
Међутим, неке од ових мера су контроверзне. Повлачење из Отавске конвенције о забрани противпешадијских мина изазвало је бурне реакције међународних организација. ,,Разумемо безбедносне изазове, али мине остављају трајне последице по цивиле,” истакао је представник Црвеног крста.
Искуство рата у Украјини
Са друге стране, војни стручњаци сматрају да су ове мере неопходне. ,,Када гледамо искуство Украјине, јасно је да утврђене линије одбране могу бити пресудне у првим фазама сукоба,” објашњава генерал-пуковник у пензији Арвидас Поцјус.
Док се границе спремају за нову улогу, Литванија већ најављује даље кораке. Од 2026. године, планирају да свој војни буџет повећају на импресивних 5-6% БДП-а, што је међу највишим уделима у НАТО пакту.