Део I: Невиђена коалиција у акцији – одбрана Израела у Јунском рату 2025.
У јуну 2025. године, Блиски исток је био позорница за рат који је променио правила игре у ваздушној и ракетној одбрани. Иран је покренуо најмасовнији напад у својој историји, испаљујући преко 570 балистичких ракета и више од 1.000 дронова према Израелу. Циљ је био јасан: да се кроз тактику засићења превазиђе вишеслојни одбрамбени штит и нанесе катастрофална штета.
Али, нешто се десило што је Техеран могао и да очекује. Иран је знао да се неће суочити само са израелском одбраном, Иран је наишао на неформалну, али изузетно ефикасну међународну коалицију под америчким вођством, која је укључивала и земље из региона – укључујући арапске државе попут Јордана и Саудијске Арабије, као и европске партнера као што је Француска. Овај ,,интегрисани систем ваздушне и ракетне одбране” је постао одлучујући фактор у спречавању иранске победе.
Резултати су били следећи. Од 322 ракете које су се налазиле у домету система, 273 је успешно уништено, што чини стопу успеха од 85%. Осталих 49 је погодило циљеве, али већина је или пала у ненасељеним подручјима или је отказала у лету. Од око 1.110 дронова, израелске снаге су уништиле 473, док су партнери коалиције (највише САД) уништиле 160. Само два дрона су успела да продру у израелску територију. Упркос масовном нападу, број погинулих је био 31, а рањених преко 3.000.
САД су распоредиле две батерије система THAAD (први пут у историји у две батерије у иностранству) и позиционирале разараче у Медитерану, Црвеном и Арапском мору. Ови системи су обезбедили кључни ,,задњи зид” одбране, посебно за ракете на већим висинама него што то могу израелски системи.
Срж успеха је била координација у реалном времену. Кроз технологију LINK-16 и заједничке командне центре (укључујући и америчке официре у израелским јединицама), створена је заједничка оперативна слика. Израелски систем ,,Стрела” (Arrow) је деловао као ,,мозак” мреже, препоручујући која јединица треба да гађа који циљ. Чак и уз ризик од иранске одмазде, арапске земље су дозволиле коришћење свог ваздушног простора за операције, а Јордан је активно оборио пројектиле који су ушли у његов ваздушни простор. Ово је био јак политички сигнал.
Део II: Напад и одбрана у савршеној симбиози – Израелова двострука игра
Док је коалиција бранила небо над Израелом, Израелска ваздухопловна сила (IAF) је истовремено водила масовну офанзивну кампању ка Ирану. Овај рат је доказао да су одбрамбене и нападачке операције нераздвојиве и међусобно повезане.
Израел је покренуо операцију ,,Уздижући лав” (Rising Lion) са нападом који је уништио део иранских ракетних лансера и војног руководства пре него што су ракете уопште биле испаљене. Ово је приморало Иран да одложи свој први велики ракетни напад за 18 сати и драстично га смањи. Током рата, IAF је извршио 1.500 летова, гађајући 900 циљева у Ирану. Кључну улогу су одиграли израелски дронови, који су у 24-часовном режиму ловили и уништавали мобилне ракетне лансере, често маскиране као камиони.
Захваљујући високом степену успеха у пресретању (према подацима Израел и САД) (85% ракета, преко 99% дронова који су претили насељеним местима), израелско руководство није било под притиском да брзо заврши рат. Ово је омогућило IAF-у да прошири свој спектар циљева. Уместо да се фокусира само на непосредне претње (ракетне базе), могао је да систематски уништава иранску нуклеарну инфраструктуру, складишта оружја и друге кључне објекте који подржавају режим.
Део III: Пукотине у штиту – Зашто је овај успех био на ивици пропасти
Упркос резултатима, Јунски рат 2025. је изложио критичне рањивости и системске недостатке у тренутном систему интегрисане ваздушне и ракетне одбране (IAMD). Победа је била изузетно скупа и није гарантована за будуће конфликте.
Превелика зависност од САД је била први и најозбиљнији проблем. Према проценама JINSA, амерички пресретачи су чинили чак 70% свих испаљених пресретача током одбране Израела. САД су потрошиле преко 150 THAAD ,,Talon” пресретача – што је око 25% укупне америчких залиха. Производни капацитети (око 100 годишње) значе да би потпуно попуњење залиха трајало најмање 1,5 године, а то би угрозило испоруке савезницима попут Саудијске Арабије. Амерички разарачи су такође испалили око 80 веома скупих SM-3 ракета.
Цео систем је држала заједно брза и одлучна акција САД, а не формални споразум. Учешће арапских земаља је било ограничено (углавном на дронове) и не може се гарантовати за будуће конфликте. Коалиција је била ,,направљена на брзину”, без трајне, институционализоване структуре за податке, командовање и контролу.
Иран се адаптирао, почео је да лансира чешће, али мање таласе ракета, користећи теже, тачније и даље дометне ракете (нпр. Khorramshahr-4 са дометом од 3.000 км и носивошћу од 1.500 кг). Ово је повећало стопу поготка у каснијим фазама рата. Иран је прешао са војних на цивилне циљеве (нпр. град Беер Шева, рафинерија у Хаифи), што је повећало број жртава и друштвени притисак на Израел. Такође, почео је да лансира нападе током дана, а не само ноћу, како би изазвао континуирану друштвену дезорганизацију.
Напад на америчку базу Ал Удеид у Катару (14 ракета, 13 пресретнуто) је показао да су америчке базе у Персијском заливу рањивије од Израела због блискости Ирану и мање развијених система одбране код локалних савезника. Рат је смањио ирански арсенал са 2.500 на 1.000-1.500 ракета средњег домета, али Иран има планове да га масовно обнови (до 8.000 ракета до 2027. године). Ако до тога дође, будући конфликт би био много дужи, крвавији и тежи за одбрану.
Део IV: Будућност одбране – Препорукре за трајну безбедност
Јунски рат 2025. је био пробни камен за будућност безбедности на Блиском истоку. Да би се осигурала трајна стабилност, мора се прећи са импровизоване коалиције на трајни, институционализовани систем регионалне одбране.
За америчку администрацију (Трамп), кључно је формализовати IAMD мрежу и покренути преговоре о трајним споразумима о дељењу обавештајних података и заједничкој оперативној слици. IAMD мора бити део шире стратегије која укључује и спремност за превентивне ударце против иранских ракетних и нуклеарних објеката. Треба убрзати продају и финансирање ваздушне одбране за арапске земље, размотрити трајно стационирање једне THAAD батерије у Израелу и једног разарача у Источном Медитерану, као и инвестирати у свемирске системе за пресретање ракета у њиховој средњој фази лета (,,Златни купола”).
За Конгрес САД, потребно је наручити детаљну анализу ефикасности свих система, отворених пукотина и могућности за бољу интеграцију. Мора се драстично повећати буџет за обнову потрошених пресретача (THAAD, SM-3, Patriot) и изградњу редундантних производних капацитета. Подржати заједнички развој нових израелских система (Arrow-4, Iron Dome-2) и финансирање истраживања и развоја нових технологија, као што су ласерске одбрамбене системе и решења за брзо поновно наоружавање бродова у мору.
Закључак је јасан: Јунски рат 2025. је јако упозорење. Систем је радио, али је био на ивици колапса због недовољних залиха, превелике зависности од САД и крхке природе савеза. Да би се спречио много гори сценарио у будућности, мора се деловати одмах. Трајна, формализована и технолошки надмоћна мрежа ваздушне одбране није више луксуз – већ апсолутна неопходност за безбедност Израела, САД и целог региона. Време за импровизацију је прошло; време је за изградњу трајног штита.