Артиљерија и даље остаје један од кључних фактора у ратном сукобу. Мобилност, прецизност и домет артиљеријског оруђа – фактори успеха. Напредна технологија у служби војне индустрије, ракетна артиљерија није изузетак, а HIMARS је представљен као револуција.
Развијен крајем 1990-их као лакша и покретљивија верзија система М270, HIMARS је стекао глобалну репутацију захваљујући прецизности и брзини распоређивања. Постављен на точкасту шасију 6×6, може брзо да лансира ракете и промени позицију, што га чини изузетно тешким метом за противника. Високомобилни ракетни систем, у зависности, од врсте ракета, погађа циљеве на
удаљености до 300 км. Много система пристиглих са Запада, Украјинци су често проглашавали оружјем победе у рату са Русијом.
HIMARS је најближи том ипак нереалном циљу. И јесте био кључни фактор у првим месецима рата.посебно у јулу и августу 2022. године. Успоравао је руску офанзиву, прецизно је ударао на руска складишта муниције, логистичке центре и командне пунктове, често иза противничких линија. И даље прави проблеме руским стратезима. Постао је један од најтраженијих борбених система – па су се, а ко би други, као купци јавили међу првима Пољаци. Румунија је поручила 54 лансера – прва лансирна оруђа стигла су у фебруару 2021. године.
У новембру прошле године хрватски Сабор је одобрио куповину осам ракетних система
вредности 290 милиона долара. Очекују их 2028. године. У Европи је купац и Естонија, глобално , HIMARS су ”пазарили” Јордан, Сингапур, Уједињени Арапски Емирати. Недавно су стигли нови HIMARS лансери и на Тајван, да Кина обрати пажњу. На листи будућих корисника су Аустралија, Летонија, Литванија, Италија, Мароко, Норвешка. Међутим, на листи корисника нема много земаља са озбиљним буџетима, пре свега из НАТО коалиције. На западном, али и глобалном тржишту, наметнуо се PULS. Елбитов ракетно – артиљеријски модуларни систем високе тражње. Због више фактора. Постао је конкуренција систему HIMARS. Зашто је можда и бољи избор, објаснио је, бивши државни секретар за одбрану у влади Холандије Кристоф ван дер Мат.
У поређењу са HIMARS-ом, прецизније навођени пројектили испоручују се у оквиру буџета. PULS такође има већу оперативну одрживост јер носи више пројектила. Систем ракетне артиљерије PULS такође има отворен склоп што га чини погодним у блиској будућности за нове типове муниције европских произвођача. То доприности повећању европске стратешке аутономије – објаснио је холандски званичник. Холандија је доделила Израелу уговор вредан 305 милиона америчких долара у мају 2023. године за 20 PULS јединица. Очекује се да ће испоруке бити завршене до 2026. године.
Путем Холанђана, кренуше и Данци – добили су осам система за 133 милиона долара.
Шпанија је наручила 16 јединица у октобру 2023 за 576.5 миллиона евра. Немци су се, након договора са Израелом о куповини хиперсоничног система противракетне одбране АRROW 3, одлучили да ојачају и копнене снаге куповином пет ракетних система PULS – по цени 65 милиона евра који ће заменити системе MARS II PULS је под именом LAHAV– пламен у служби Израелских оружаних снага (IDF) од 2020. године.
Некад знан и као LYNX, стигао је својевремено у Азербејџан и добро се показао у рату за
Нагорно – карабах. Пратећи све ове трендове, Србија се одлучила за PULS. Заједно са беспилотним летелицама HERMES 9000, непознати број израелских вишецевних ракетних лансера кошта 335 милиона зелених новчаница. Кад стиже, не знамо. Али према искуству Холандије и других земаља брже него HIMARS, јефтинији свакако. Ако се зна да су Американци одобрили Холандији да купи 20 HIMARS-а и 77 напуњених ракетних контејнера, пројектилима АTACMS и 17 возила за подршку за 670 милиона долара, а они се на крају определили за 20 PULS система за дупло мање пара.
Оно што мање кошта, често мање вреди. У случају система PULS није тако. HIMARS је дизајниран за одређену, шасију, PULS се може монтирати на различите платформе. Лансери за Данску су тако на Татрама, холандски на Сканији итд.
HIMARS је артиљеријски ракетни систем високе мобилности, камион 6X6 који може да понесе напуњени контејнер од шест ракета GMRL М31 од 227 мм које могу да се наводе да погоде циљеве удаљене до 80 км веома прецизно уз помоћ GPS координата – или тактичку балистичку ракету МГМ-140 АТАCМS са дометом између 165 и 300 километара у зависности од верзије. За PULS се користе ракете различитог домета и ватрене моћи зависно од потреба ватрене подршке. Најмање ракете су “accular” које су у понуди у калибрима 122 мм и 160 мм са GPS/INS вођењем домета до 35 км односно 40 км.
Ракете продуженог домета ЕXТRА, које ће Србија извесно добити имају калибар 306 мм, GPS/INS вођење и домет минимални 30 км и максимални 150 км. На лансирно возило постављају се два модула са четири ракете – један плотун чини осам ракета. HIMARS лансира шест – домет дупло мањи.
Тас на ваги у корист PULSA су моћне ракете “PREDATOR HAWK” калибра 370 мм домета 300 км са бојевом главом тешком 140 кг. PULS испаљује четири тактичке ракете, наспрам једне коју лансира HIMARS, али тешко да ће PREDATOR стићи у Србију. А ‘’DELILAH’’, о којој је певао и рудар из Велса Том Џонс, свакако неће. Та крстарећа ракета, подзвучне брзине и високе прецизности, више пута доказана у пракси израелског рата, у Сирији нарочито, није за извоз. Али PULS је прилагодљив и за неке друге пројектиле, свакако атрактивна противтежа
доказаном HIMARS-у.
Мобилност, прецизност и домет артиљеријског оруђа – али и нижа цена и брзина испоруке, не умањујући квалитет производа – препоручили су PULS бројним армијама, па тако и војсци Србије.