Председник Доналд Трамп наредио је распоређивање 2.000 припадника Националне гарде Калифорније у Лос Анђелес, упркос жестоком противљењу гувернера Гевина Њусома. Овај потез, који је Трамп назвао ,,неопходним за сузбијање анархије”, довео је до новог таласа напетости у граду већ потресеном протестима против имиграционих рација.
Али то није све – министар одбране Пит Хегсет упозорио је да ће, ако немири наставе, бити активирани и активни маринци из кампa Пендлтон. Ово би била прва милитаризација града од немира 2020. године, али са једном кључном разликом: Трамп овог пута не чека сагласност државних власти.
Сузавац, дим, водени топови: Како је Лос Анђелес постао епицентар кризе
Протести су избили након што су федерални агенти Службе за имиграцију и царине (ICE) извели низ хапшења у латиноамеричким заједницама. Један од кључних тренутака био је хапшење Дејвида Уерте, вође радничког синдиката, што је изазвало бес међу активистима.
,,Ово није само протест – ово је рат против Трампове политике страха,” рекао је један од организатора демонстрација.
Трамп против Њусома: Ко контролише Националну гарду?
Национална гарда је традиционално под контролом гувернера државе, али Трамп је искористио федерални закон (одељак 10) да преузме команду. Овај механизам се користи у три случаја: одбрана од напада, сузбијање побуне и када цивилне снаге нису довољне
,,Ово је намерно запаљиво,” рекао је Њусом. ,,Нема мањка полиције – они само желе спектакл.”
Али Трампов тим инсистира да је акција неопходна. ,,Нећемо толерисати насиље над федералним агентима,” рекао је Том Хоман, бивши начелник ICE-а.
Шта Национална гарда може (а шта не сме) да уради?
Иако ће војници бити наоружани, њихова улога је ограничена: Пружање логистичке подршке, обезбеђивање федералних објеката, праћење ситуације
,,Не могу да врше хапшења као полиција,” објашњава војни аналитичар Марк Хертлинг. ,,Али ако се ситуација погорша, Трамп може да активира Закон о побуни – и тада правила мењају.”
Мрачни преседан: Шта се дешава када војска уђе у град?
Историја показује да милитаризација градова ретко смирује ситуацију – често је погорша.
1992. избили су немири у Лос Анђелесу након пресуде Роднију Кингу, резултат 63 мртвих и 12.000 ухапшених. 2020. избијају масовне демонстрације због Џорџа Флојда долази до војне интервенције у Вашингтону. ,,Када војска дође, грађани виде окупацију – не решење,” каже Хина Шамси из ACLU.
Шта следи? Три могућа сценарија
Ескалација, ако маринци буду упућени, Лос Анђелес би могао да постане зона отвореног сукоба. Политичка криза Њусом може да тужи федералну владу због прекорачења овлашћења. Смиривање, ако протести престану, Трамп ће прогласити победу – али тензије ће остати.
Закључак: Да ли је Америка на ивици грађанског сукоба?
Трампов потез није само о имиграцији – то је тест снага између државе и федералне власти. Ако војска остане, а протести постану жешћи, Лос Анђелес би могао да постане симбол подељене Америке.
,,Ово није само о Лос Анђелесу,” рекао је политиколог Роберт Каган. ,,Ово је прва битка у Трамповом рату против ‘левичарске анархије’ – и неће бити последња.”
За Трампа и Америку би осим сукоба требало да буде забрињавајуће и велики број застава Мексика међу демонстрантима и све растућа популација која говори шпански језик. Калифорнија као део некадашњег мексичког царства и све бројнија популација која није традиционално европског порекла и васпитана у протестантским деноминацијама може у наредним деценијама да направи и сепаратистички проблем Вашингтону.