Biznis priča, Mark Rute kao “mendžer” NATO-a: Plan kupovine 700 F-35 i 400% povećanje troškova za PVO

NATO se sprema da potroši milijarde na nove lovce, raketne sisteme i artiljeriju. U svom nastupu u Londonu, Rute je izneo ambiciozne cifre – 700 F-35 za neameričke saveznike, 400% povećanja protivvazdušne odbrane, 5% BDP-a za vojnu potrošnju.

Govoreći u Četam hausu u Londonu pred predstojeći samit NATO-a u Hagu, Rute je izneo transformativni plan za jačanje odbrambenih i ratnih sposobnosti Alijanse kao odgovor na pretnje od Rusije i njenih strateških partnera. Rute je svoj plan predstavio više kao finansijski izveštaj nego kao vojnu strategiju. Umesto dublje analize bezbednosnih izazova, fokus je bio na ponavljanju brojki: 700 F-35, 400% skok u PVO i najpopularnija stavka – 5% BDP za odbranu.

“Na samitu u Hagu očekujem da će članice NATO-a odlučiti da izdvajaju 5% BDP-a za odbranu. To će biti zajednički obaveza i prekretnica za Alijansu”, rekao je Rute.

Iako je spomenuo Ukrajinu i rusku pretnju, Rute je više ličio na investicionog savetnika nego na sekretara NATO. “5% nije brojka iščupana iz vazduha, već zasnovana na čvrstim činjenicama. Činjenica je da nam treba kvantni skok u kolektivnoj odbrani. Činjenica je da moramo imati više snaga i sposobnosti da u potpunosti sprovedemo naše odbrambene planove. Činjenica je da opasnost neće nestati ni kada rat u Ukrajini završi. Našim vojskama su potrebne hiljade dodatnih oklopnih vozila i tenkova. Milioni artiljerijskih granata. Takođe moramo da udvostručimo naše potporne kapacitete, kao što su logistika, snabdevanje, transport i medicinska podrška.”

Rute je dodao i da Alijansi treba preko 700 aviona F-35. “Da dam samo jedan primer, američki saveznici će ukupno nabaviti najmanje 700 borbenih aviona F-35”, rekao je Rute, misleći isključivo na evropske i druge neameričke saveznike. Ovo odražava napore NATO-a da poveća usklađenost i prebaci veći deo bezbednosnog tereta na evropske saveznike.

Ovaj plan više podseća na prezentaciju korporativne strategije nego na ozbiljnu odbrambenu politiku. NATO je, izgleda, počeo da gleda na bezbednost kao na “proizvod” koji se prodaje – sa lovcima F-35 kao glavnim proizvodom, a Rusima kao udobnim opravdanjem za sve troškove.

“Takođe ćemo ulagati u više bespilotnih letelica i sistema raketa dugog dometa. I više ulagati u svemirske i sajber kapacitete.”

Zaključak: NATO kao “biznis”, a ne kao vojni savez

Videli smo da širom Evrope niču nove fabrike odbrambene industrije, da lideri Evrope najavljuju basnoslovna ulaganja u vojno-industrijski kompleks. Ipak, pitanje je da li će ova “militarizacija na papiru” imati veze sa realnim ratnim potrebama. Ukrajina je dobila stotine milijardi dolara vojne pomoći, a Zelenski je rekao da veći deo opreme nije stigao u Ukrajinu. Čini se da je NATO postao samo još jedan tržišni igrač koji nudi “rešenja” za pogrešne i neodgovorne odluke političara. Iz spiska želja sekretara možemo da vidimo ko zadovoljno trlja ruke, a Evropljanima preostaje da malo zategnu kaiš.