Алијев отвара врата НАТО-у: Азербејџанска војска прелази на западне стандарде уз турску подршку

У драматичном заокрету спољне политике, председник Азербејџана Илхам Алијев објавио је да ће азербејџанске оружане снаге у потпуности бити модернизоване према стандардима НАТО-а, са посебним нагласком на сарадњу са турском војском. Ова најава, изречена током састанка са вишенационалном делегацијом Алијансе у Бакуу, означава нови етапу у односима Бакуа са Западом, усред напетости са суседним Јерменијом и погоршавања веза са Русијом.

Према саопштењу председничке прес-службе, Алијев је примио представнике 15 чланица НАТО-а, укључујући сталне представнике Турске, Грчке, Мађарске, Црне Горе, Холандије, Норвешке, Шведске и других, као и заменике из САД и Француске. ,,Азербејџанске оружане снаге доследно се усклађују са стандардима НАТО-а, а у том процесу тесно сарађујемо са турском војском”, рекао је Алијев, истичући да је земља постигла кључни циљ од стицања независности 1991. године – ослобађање окупираних територија у Нагорно-Карабаху. ,,Модернизација наше војске наставиће се без прекида, отварајући пут за регионални развој и енергетску безбедност”, додао је председник.

Историја сарадње: Од Партнерства за мир до данашњих реформи

Односи Азербејџана и НАТО-а датирају још из 1992. године, када се Баку придружио Северноатлантском савету за сарадњу, преформисаном 1997. у Евроатлантски партнерски савет (EAPC). Године 1994. Азербејџан је постао члан програма “Партнерство за мир” (PfP), усмереног на земље бившег СССР-а, а 2006. потписао Индивидуални акциони план партнерства (IPAP), који дефинише војно-техничку сарадњу. Овај оквир је омогућио Азербејџану учешће у заједничким вежбама, попут оних 2021. године, и допринос мисијама као што је “Одлучна подршка” у Авганистану – где су азербејџански мировњаци били међу последњима који су напустили земљу.

Алијев је нагласио да сарадња превазилази војну сферу: ,,Регионални развој, енергетска безбедност и заједнички напори за мир и стабилност су кључни”. Делегација НАТО-а похвалила је Бакуов допринос, посебно у контексту недавних преговора у Вашингтону о миру између Азербејџана и Јерменије, где је Алијев предложио заједничке војне вежбе Организације турских држава (ОТГ) 2026. године – укључујући Турску као јединог члана НАТО-а у групи.

Стратешке импликације: Повећање специјалних снага и приправност за рат

Ова најава долази у тренутку када Азербејџан појачава своје одбрамбене капацитете. У августу, Алијев је упозорио да оружане снаге морају бити у ,,сталном стању приправности за рат”, с обзиром на ,,непредвидивост глобалних процеса”. Последњих година, број специјалних снага је значајно повећан, стварајући нове командоске јединице. ,,Гаранти наше безбедности смо ми сами – држава, народ и наше оружане снаге. Ако нечијем болесном уму падне на памет идеја за провокацију против Азербејџана, покајаће се – као и раније”, поручио је председник, алудирајући на недавне тензије са Јерменијом.

Прелазак на НАТО стандарде подразумева усвајање западних доктрина командовања, логистике и обуке, што ће олакшати интероперабилност са савезницима. Сарадња са Турском, која дели заједничку команду и војно-политички савез, биће кључна – посебно након успешних операција у Карабаху 2020. и 2023. године, где су турски дронови и обука играли пресудну улогу.

Руска реакција: ,,Ништа ново, али закаснело признање”

Из Москве, где се односи са Бакуом погоршали након инцидената попут рушења азербејџанског авиона у децембру 2024, реакције су резервисане. Константин Затулин, први заменик председника Одбора Државне думе за ЦИС послове, оценио је Алијеву изјаву као ,,закаснело признање” да Азербејџан гради независну одбрамбену политику, игноришући руске интересе. ,,Сарадња са НАТО-ом иде преко Турске, са којом деле заједничку војску. Ништа изненађујуће – то је завршена ствар”, рекао је Затулин за Lenta.ru, додајући да је Баку одавно изабрао сопствени пут.

Члан Одбора за одбрану Виктор Собољев назвао је ово ,,играњем са Западом”, упозоравајући на потенцијалне тензије у региону. Овај потез Алијева могао би додатно закомпликовати односе у Закавказју, где Русија традиционално има утицај преко ОДКБ-а (Колективна безбедносна уговорена организација).

Шта значи ово за регион?

Прелазак на НАТО стандарде није само војна реформа – то је геополитички сигнал. Азербејџан, богат нафтом и гасом, жели да се позиционира као поуздан партнер Запада, посебно након посете Јенса Столтенберга у марту 2024, када су разговаране енергетске испоруке. Ово би могло ојачати безбедносни појас око Каспијског басена, али и изазвати бригу у Москви и Техерану.

У време када глобалне тензије расту, Алијевљев потез подсећа да се и у Закавказју преламају велике силе. Да ли ће Баку постати нови бедем НАТО-а на Истоку? Време ће показати, али модернизација је већ у току.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *