Сједињене Америчке Државе обавестиле су Савет безбедности Уједињених нација да је потребно постићи споразум о окончању рата у Украјини најкасније до 8. августа. Вашингтон је спреман да предузме “додатне мере” како би се обезбедио мир.
Овај тон, међутим, праћен је све учесталијим и противречним изјавама самог Трампа. Пре само десетак дана он је поставио рок од 50 дана, да би затим, током заједничког наступа са британским премијером Стармером, рекао да је нови рок „10 или 12 дана“. Нагле промене у тако важним питањима је образлагао својом „великодушношћу“, а онда је истакао да више нема разлога за чекање. Оваква инконзистентност у изјавама председника САД, у најмању руку, сведочи о великим унутрашњим притисцима под којима се Трамп налази. Још опасније, она поставља питање озбиљности и стабилности саме америчке позиције и дипломатије. Нарочито у тако критичним безбедносним кризама. Русија је свесна да са ништа не мења у америчком односу према целој ствари.Упркос дипломатским иницијативама, попут три рунде преговора у Истанбулу и економским притисцима у виду санкција, Русија остаје непоколебљива у одбијању западних услова мира — посебно уколико они не гарантују дугорочан безбедносни оквир који Москва тражи.
Поставља се и кључно питање: ако САД тврде да могу обезбедити мир — да ли ће се поново ослонити на силу? И није ли управо агресивна америчка политика, и у Украјини доприносила ескалацији, уместо деескалацији? САД су значајно помогле Украјини да се рат одужи, шта би то ново могле да учине како би приморале Москву на мир по својим условима?
Сједињене Државе су, снажним ударом у јуну донеле мир између Ирана и Израела. Да ли САД имају другачију формулу да постигну исти резултат у случају Русије? Можда и имају, али поставља се питање по какву цену и са каквим последицама по Европу, Украјину и сам глобални поредак. Са друге стране, могуће да онај ко о томе одлучује и не мари за та питања.