Повећано америчко војно присуство код Венецуеле: До 16.000 војника на Карибима

Сједињене Државе значајно појачавају своје војно присуство у Карипском мору, у близини обале Венецуеле, а укупан број америчких војника у региону могao би да достигне и до 16.000, објавили су амерички медији позивајући се на прорачуне Пентагона.

Ово гомилање војне моћи, које укључује носач авиона, нуклеарну подморницу и стратешке бомбардере, тумачи се као наставак кампање против трговине дрогом. Међутим, аналитичари и историјске паралеле указују на ризик од ескалације и потенцијалних ширих циљева, укључујући и промену режима у Каракасу.

Састав снага: Од носача авиона до Б-52 бомбардера

Према извештајима, амерички контингент тренутно чини осам ратних бродова, нуклеарна подморница и специјално пловило. Ове снаге подржавају авиони дејствујући из база на Карибима, међу којима су и стратешки бомбардери B-52 и борбени авиони F-35.

Кључни појачање очекује се доласком највећег носача авиона америчке морнарице, USS Gerald R. Ford (CVN-78)), заједно са пратећом групом од пет бродова. Након његовог пристизања, укупни број америчких војника у региону процењује се на око 16.000.

Званично образложење vs. Шире тумачење

Званично, Вашингтон ову операцију представља као борбу против трговине дрогом, оптужујући режим Николаса Мадура да стоји на челу нарко-картела. Досадашњи дејства укључивали су уништавање бродова у међународним водама које су САД означиле као шверцере дроге.

Међутим, масовно присуство војске и наводи да је председник Трамп овластио ЦИА да спроводи тајне операције у Венецуели, отварају питање о правим размерама и циљевима акције. Трамп је, иако је негирао да разматра нападе на Венецуелу, понудио награду од 50 милиона долара за информације које воде хапшењу или осуди Мадура.

Историјске паралеле: Од Чилеа до Кубе

Амерички медији скрећу пажњу на историјске преседеве интервенција САД у Латинској Америци. Поморско гомилање ове размере подсећа на кубанску ракетну кризу из 1962. године.

Паралеле се повлаче и са:

Чиле 1973: Демократски изабрани марксистички председник Салвадор Аљенде свргнут је у пучу који је подстицала администрација председника Никсона.

Гватемала 1954: Изабрани председник Јакобо Арбенз свргнут је у пучу који је покренула ЦИА, што је започело деценије дуг грађански рат.

Куба: Многоструки неуспели покушаји ЦИА да изврши атентат на Фидела Кастра или да га свргне, укључујући и инвазију у Заливу свиња.

Ови историјски тренуци служе као узбудљива позадина за тренутну ситуацију, сугеришући да би садашња војна акција могла да има шире политичке циљеве.

Реакције и потенцијални исходи

Венецуеланске власти одбацују оптужбе и осуђују присуство стране војске као провокацију. Министар одбране Пит Хегсет одбио је да коментарише оперативне детаље или могуће нападе у Венецуели, истичући да је приоритет исплата војника услед блокаде у Конгресу.

Сценарији које медији наводе крећу се од ваздушних удара на наводне објекте картела до покушаја отмице или елиминације Мадура. С обзиром на његово јако обезбеђење и прошле покушаје атентата, било каква акција директно усмерена на њега носи висок ризик од ескалације и крвопролића.

Закључак

Док се званично Вашингтон држи наратива о борби против дроге, распоред најсавременије америчке ратне технологије и историјски контекст интервенција у региону указују на знатно ширу геополитичку игру. Свет пажљиво прати да ли ће се војно присуство од 16.000 војника користити само за наводну борбу против нарко-картела, или је то корак ка отворенијој конфронтацији са режимом у Каракасу, са непредвидивим последицама по цео регион.

Један коментар на “Повећано америчко војно присуство код Венецуеле: До 16.000 војника на Карибима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *