Саветници и инструктори
„Они служе као војни саветници и инструктори. То укључује обуку пешадије, специјалних снага и оператера беспилотних летелица, као и обавештајне и комуникационе послове“, рекао је Буданов, нагласивши да се главна група, укључујући Макаревича и око 90 војника, налази у Каракасу, док су остали стационирани у Маракаибу, Ла Гваири и на острву Аведес. Ова ротациона пракса, према украјинским обавештајним подацима, није промењена од почетка америчких операција у региону, иако је Макаревичева мисија, која је почела почетком 2025. године, продужена изван уобичајеног рока од шест месеци.
Контекст руске мисије
Руско војно присуство у Венецуели датира још из 2010-их, као део стратешког партнерства са режимом Николаса Мадура, усмереног на економску и војну сарадњу. Москва је током година испоручила Венецуели опрему попут система противваздушне одбране С-300, тенкова Т-72 и хеликоптера Ми-17, а руски саветници су редовно обучавали локалне снаге. Група „Екватор“ представља формализовану структуру за ове активности, са фокусом на процену борбене спремности венецуеланске војске, укључујући рад са оклопним возилима, артиљеријом, дроновима и чак псима трагачима. Буданов је истакао да би руске јединице вероватно остале на местима чак и у случају америчке војне акције, користећи се као „параван“ за директне преговоре са Вашингтоном.
Олег Макаревич (62 године), бивши командант Дњепарске групе руских снага током рата у Украјини, познат је по контроверзама. Према ГУР-у, он је одговоран за бомбардовање хидроелектране Каховка у јуну 2023. године, што је довело до еколошке и хуманитарне катастрофе. Смењен је након украјинске контраофанзиве у Херсону 2022. године, али је сада премештен у Венецуелу, што указује на Москву да „рециклира“ искусне официре у другим регионима. Ова информација, откривена преко украјинских извора, подгрева дискусије о руском утицају у Латинској Америци, посебно у контексту потенцијалних испорука оружја попут крстарећих ракета или дронова Геран.
Ескалација тензија у Карипима
Иако Буданов тврди да руска мисија није реаговање на америчке потезе, контекст указује на супротно. Од августа 2025. године, САД су покренуле операцију „Јужно копље“ (Operation Southern Spear), усмерену на борбу против трговине дрогом, али са очигледним фокусом на Венецуелу. Пентагон је распоредио преко 12.000 војника, укључујући носач авиона USS Gerald R. Ford – највећи на свету – са пратњом од десетина бродова, F-35 ловаца, MQ-9 Reaper дронова и B-52 бомбардера. Овај распоред, највећи у Карибима од Кубанске кризе 1962. године, укључује и тајне операције ЦИА-е, са циљем притиска на Мадуров режим, укључујући потенцијалне ваздушне ударе на објекте повезане са наркотрафиком.
Венецуела је одговорила мобилизацијом преко 200.000 војника, резерви и милиције, проглашавајући ванредно стање и активирајући „План независности 200“. Председник Трамп је 3. новембра 2025. изјавио да су „дани Мадура одбројани“, док је Сенат блокирао резолуцију која би ограничила војне акције без одобрења Конгреса. Русија је осудила америчке потезе као „прекомерну силу“, потврђујући подршку Мадуру. Регионалне организације попут CELAC-а позвале су на поштовање међународног права, а неколико авио-компанија је суспендovalo летове ка Венецуели због безбедносних ризика.
Могуће импликације
Руско присуство у Венецуели додаје слој комплексности карипској кризи, потенцијално служећи као одвраћајући фактор за америчке акције. Аналитичари упозоравају да би било какав сукоб могао ескалирати у ширу геополитичку конфронтацију, укључујући ризик од директних сукоба између руских саветника и америчких снага. Украјинска обавештајна открића, иако фокусирана на Макаревича, подсећају на шире руске амбиције у Латинској Америци, где Москва користи савезнике попут Венецуеле за противтежу америчком утицају. Ситуација се развија брзо, са најавама о новој фази америчких операција у наредним данима.