Dana 16. januara potvrđeno je da je Etiopija postala petnaesta zemlja koja je dobila ruske teške lovce dvosede Su-30, a državna Etiopska radiodifuzna korporacija je izvestila da je primljen neotkriven broj aviona.
Najmanje dva aviona se trenutno nalaze u zemlji. Dugo se špekulisalo koju bi klasu lovaca Etiopija nabavila da bi zamenila svoje stare lovce MiG-23 koje je nabavila 1980-ih, a potencijalno čak i neke od njenih Su-27 koji su nabavljeni kasnih 1990-ih i verovatno će takođe biti u poslednjem deceniju u službi. Etiopija je potvrđena kao klijent za kineski laki lovac L-15 početkom 2022. godine, što ukazuje da će ovi lakši avioni zameniti MiG-23, dok će Su-30 zameniti Su-27 kao deo kombinacije “visoko-nisko”. Ali kako piše Military Watch Magazine: “Iako je varijanta nabavljenog Su-30 i dalje nepoznata, verovatno će to biti ili Su-30SM ili Su-30SM2, poslednji koji je poboljšana varijanta sa motorima AL-41F-1S iz lovaca Su-35 koji imaju smanjene potrebe za održavanjem i poboljšanje dometa lovca i performansi leta”.
Ali tu se autor malo zaneo u svojoj proceni. “Etiopija je dobila Su-30K indijskog ratnog vazduhoplovstva. Indija je 2007. godine vratila Rusiji svih 18 aviona Su-30K u zamenu za “čistokrvne” lovce Su-30MKI. U 2011. godini svi avioni su prevezeni iz Indije u Belorusiju u 558. fabriku za remont aviona u Baranovičima, gde su uskladišteni radi dalje preprodaje. Angola je 2013. godine kupila 12 bivših indijskih lovaca Su-30K sa isporukom 2017. godine nakon modifikacija i popravki koje su izvršene u Belorusiji. Propao je pokušaj da se preostalih šest aviona proda istoj Angoli. Ali, sudeći po informacijama koje su se pojavile, ipak ih je kupila Etiopija. Za sada nema informacija o ovom ugovoru, pa se ne može reći kada će Vazduhoplovstvo ove zemlje dobiti preostala četiri aviona”.
Lovcima ove serije za titulu najsposobnijih na afričkom kontinentu, konkurenti su samo najnovija serija Su-30MKA Alžirskog ratnog vazduhoplovstva isporučena 2020. godine – poziciju koju je Etiopija ranije postigla pre tri decenije kada je prvi put nabavila Su-27 od Rusije.
Etiopija se ranije smatrala vodećim klijentom za francuski lovac Rafale, a nakon višestrukih neuspešnih ponuda u afričkim državama, uključujući Maroko, Alžir i Libiju, lokalni mediji su izvestili da Pariz agresivno plasira lovce u Adis Abebu. Izbor Etiopije za Su-30 u odnosu na Rafale posebno je usledio nakon slične odluke koju je 30. novembra 2023. objavilo kazahstansko ministarstvo odbrane, koje je odabralo Su-30SM. Tada je zamenik komandanta PVO i načelnik Glavnog odeljenja za naoružanje Jeržan Nildibajev izjavio da je Su-30 imao bolji odnos „kvalitet-cena” u odnosu na francuski avion. Jedine druge zemlje za koje se zna da su avione Rafale i Su-30 smatrale konkurentima za nabavku, a to su Alžir i Libija, obe su takođe odabrale Su-30. Iako je Libija bila na udaru više članica NATO i njena vlada je zbačena pre realizacije nabavke aviona. Indijsko vazduhoplovstvo u međuvremenu, iako je nabavilo 36 aviona Rafale, nije odustalo od naknadne porudžbine i nastavilo je da širi svoju flotu Su-30 na 270 lovaca. Kako autor u tekstu dalje navodi: “Su-30SM koji su nabavili Etiopija i Kazahstan usko je povezan sa Su-30MKA koji je nabavio Alžir i Su-30MKI koji je nabavila Indija, pri čemu su sva tri proizvedena u Irkutskoj avio fabrici i smatraju se najsposobnijim varijantama aviona”. Međutim, autor namerno ili ne, ignoriše činjenicu da je Etiopija dobila lovce Su-30K, bez kanarda i motora sa vektorisanim potiskom, što se jasno uočava na fotografiji. Nije sporno, da će avioni biti dovedeni na neki od naprednih standarda, a o čemu za sad nema govora.
Primarne prednosti aviona Rafale kako piše autor dalje u tekstu za Military Watch Magazine: “u odnosu na Su-30 uključuju manje potrebe za održavanjem kao mnogo lakšim avionom, s tim da su njegovi motori M88 najslabiji u proizvodnji za bilo koju klasu lovaca na svetu i shodno tome zahtevaju relativno malo posla. Novije varijante aviona Rafale takođe imaju koristi od senzora i elektronike koji se smatraju sofisticiranijim od onih na Su-30, koji ne integriše najnovije ruske avionske sisteme viđene na novim lovcima Su-57. Su-30 se inače smatra superiornim u skoro svim aspektima svojih performansi, sa skoro duplo većom izdržljivošću, duplo većim dometom radara koji obezbeđuje daleko superiorniju procenu određenih borbenih situacija (na engleskom Situational Awareness) i domet detekcije od 400 km, i daleko veću visinu, brzinu i manevarsku sposobnost. Su-30 napravljeni u Irkutsku takođe imaju koristi od motora za vektorski potisak koji obezbeđuju manevrisanje pri maloj brzini bez premca nijednom zapadnom lovcu. Domet borbe vazduh-vazduh ovog aviona od preko 300 km korišćenjem projektila R-37M takođe je daleko duži od bilo koje klase lovaca Zapada”.
Sposobnost Rusije da isporuči Su-30 mnogo brže nego što Francuska može da isporuči Rafale, često u roku od godinu dana od potpisivanja ugovora, i značajne sličnosti sa Su-27 koje su već postavljene, što će smanjiti potrebe za obukom, smatraju se drugim važnim faktorima koji mogu uticali na Etiopiju da favorizuje Su-30 u trenutku kada su hitno potrebni novi lovci. Činjenica da je Su-30 prošao daleko intenzivnija borbena testiranja u svim intenzitetima, gde su operacije Rafale bile ograničene na mali broj udara niskog intenziteta izvan vizuelnog dometa na minimalno branjene kopnene ciljeve, bila je još jedan faktor u korist ruskog lovca. S obzirom da Francuska ima dugu istoriju sprečavanja isporuke osetljivih specifikacija svojih lovaca protivnicima svojih odbrambenih klijenata, kao što se videlo tokom Zalivskog i Foklandskog rata kako bi omogućila drugim članicama NATO da se bolje suprotstave iračkim i argentinskim lovcima Mirage-III i Mirage F-1, Rusija se tu pokazala kao mnogo pouzdaniji partner.
Etiopija je počela da koristi sovjetske lovce tokom 1980-ih, a nakon odvajanja Eritreje od zemlje 1993. i nabavke ruskih MiG-29 od strane novoformiranih Eritrejskih vazduhoplovnih snaga, Etiopija je brzo naručila lovce Su-27SK i njihove derivate sa dva sedišta, Su-27UBK. Angažovanje u Etiopsko-eritrejskom ratu 1998-2000. godine pokazalo je da Su-27 demonstriraju svoju udobnu superiornost, oboreći četiri MiG-29 bez sopstvenih gubitaka, što je dovelo do toga da Eritreja zatim nabavi dva Su-27 za sopstvenu flotu posle rata. S obzirom da je Etiopija zapala u stanje građanskog rata od kraja 2020. godine i da se suočava sa teritorijalnim sporovima sa Sudanom, stalnim tenzijama sa Eritrejom i pretnjama iz susednog Egipta oko prava na vodu reke Nil, očekuje se da će nabavka Su-30 unaprediti sposobnost Etiopije da se suprotstavljanja pretnjama bilo kog od ovih aktera. Su-30 obezbeđuje etiopskom ratnom vazduhoplovstvu odlučujuću nadmoć nad eritrejskim Su-27S i sudanskim lovcima MiG-29SME.
Odbijanje Francuske da isporuči Egipatu rakete vazduh-vazduh Meteor za lovce Rafale takođe obezbeđuje ogromnu prednost Su-30 etiopskih vazduhoplovnih snaga u slučaju mogućeg sukoba. Kairo je podlegao pritisku Zapada i otkazao svoju porudžbinu iz 2018. godine za više sposobnih lovci Su-35. Ali se tu našao Iran koji je tu narudžbinu preuzeo za sebe.Avioni Su-30 takođe imaju sposobnosti za precizne udare sa distance koje bi mogle značajno da poboljšaju sposobnost etiopskog vazduhoplovstva da pruži vazdušnu podršku protiv pobunjenika u regionima Tigraj.
Za sad je Etiopija dobila lovce Su-30K, a da li će oni preći na neku napredniju verziju, ostaje nam da vidimo.