Истраживачи у Аустралији развили су 3Д-штампану титанијумску структуру која плута у води и задржава пловност и после значајних оштећења. Реч је о решетки од шупљих, међусобно повезаних титанијумских носача испуњених полиуретанском пеном, намењеној примени у поморској инфраструктури.
Тим Универзитета РМИТ развио је ову структуру, а у досадашњим испитивањима узорци су плутали у слаткој води дуже од два месеца. Истраживачи наводе да је ово први приказ плутајуће метално-хибридне решеткасте метаматеријалне конструкције.
Већа чврстоћа од уобичајених решења
Према резултатима испитивања на притисак, титанијумска структура била је 70 одсто чвршћа од нерђајућег челика и полиетилена високе густине при истој укупној густини. То је важно за понтоне, плутаче, сензоре и друге елементе који трпе стално оптерећење у мору.
У двонедељном тесту корозије у морској води из залива Порт Филип код Мелбурна, решетка је изгубила 0,15 одсто масе и мање од 1 одсто чврстоће. Вода пролази кроз спољашње отворе конструкције, али затворени канали испуњени пеном задржавају гас и спречавају потапање.
Пловност и након оштећења
Структура је остала на површини и после пуцања, отказа на спојним тачкама и лома читавог слоја решетке. Потонула је тек после тешког гњечења и снажног сабијања.
За проверу концепта направљена је и 3Д-штампана морска плутача, тестирана у резервоару са узбурканом морском водом при нагибу до 45 степени. Плутача је остала стабилна без заптивеног кућишта, заштитног премаза и додатних пловних елемената.
Следећи корак је увећање демонстрационих делова и дуготрајна испитивања у реалним морским и дубоководним условима. Поред поморске инфраструктуре, овај приступ би могао да нађе примену и у апсорпцији енергије, управљању топлотом и смањењу вибрација.