ТАКТИЧКЕ БАЛИСТИЧКЕ РАКЕТЕ ATACMS ДОМЕТА 300 КМ ЗА УДАР КИЈЕВА ПО РУСКИМ СТРАТЕШКИМ ОБЈЕКТИМА! ШТА ЈЕ ВАШИНГТОН ДАО КАО ВОЈНУ ПОМОЋ

Гласањем у Сенату са 79 гласова ЗА и 118 ПРОТИВ отклоњена је последња препрека да САД испоруче војну опрему и наоружање Украјини. То је до сада највећи пакет војне помоћи Вашингтона Кијеву који би требао да донесе прекретницу у рату.

Како је 2022 године то требао да буде Џевелин, затим вучна хаубица М777, самоходна хаубица М-109 Паладин, самоходни вишецевни ракетни лансер Х-142 ХИМАРС затим борбено возило пешадије БВП Бредли М2ОДС, противрадарска ракета Харм, ПВО системи Стингер (преносни) Хок -123, Патриот и тенк Абрамс М1АС сада је то тактичка балистичка ракета ATACMS.

Иако су САД испоручиле Кијеву у јесен прошле 2023. године ограничену серију од 20 тактичких балистичких ракета ATACMS домета 165 км Кијеву, те ракете су јако брзо утрошене. Са њима гађан је био Крим, а највише су употребљени за гађање аеродрома.

Американци су се суздржавали да Украјини испоруче ракете домета 300 км, а сада како превага рата иде на руску страну тактичке балистичке ракете ATACMS постају ултимативно оружје са којим би Кијев требало да стратешки преокрене рат у своју корист и да се ракетама удари на статешке објекте попут Кримског (Керчког) моста који представља стратешки симбол Русије и везе Крима са копненим делом.

Тактичке балистичке ракете ATACMS би требале ускоро да буду испоручене Кијеву, а транспортни авиони преко Атлантика треба да крену пут Рамштајна и Жешова, а онда у Украјину.

Као што смо и навели ради се о тактичким балистичким ракетама ATACMS следећих типова: M39A1, M48, M57 и евентуално M57E1.

Сви типови ових ракета имају домет 300 км служе за прецизне поготке и вођене су ИНС и ГПС. Од тога верзије M39A и M39A1 имају касетну бојеву главу. Од чега M39A има 300 комада субмуниције М-74 за просторно гађање. Верзија M39A1 има 13 БАТ пројектила.

О ракетама ATACMS

ATACMS (Army Tactical Missile Sistems) је скраћеница за армијски тактички ракетни систем. Овај ракетни систем производи фирма Loral Vought Systems.

Развој овог ракетног система можемо да пратимо још од 1978. године када су начињени били првио кораци да се напарави једна ракета која би била носач касетних бојевих глава на велике удаљености.

Први корак у производњи овог ракетног система начинила је агенција за развој добрамбених технологија DARPA која је развила била концепт демонстрационе технологије под називом „Asault Breaker“. Program ATACMS формално је започео 1983. године под називом Joint TACtical Missile System (JTACMS) или заједнички тактички ракетни систем. Оно што је интересантно јесте да су на овом програму заједнички радили Америчко ратно ваздухопловство (USAF) и копнена војска.

Међутим USAF је из овог програма изашла 1985. године, а америчка војска је назив из JTACMS променила у ATACMS . Наредне године је и промовисан нови ракетни систе који би остварио ракетни удар у тактичкој и оперативној дубини противника. Циљ је био заменити остарели тактички ракетни систем „Lance“ са конвенционалном бојевом главом koји је намењен за напад на противничку позадину, центр базирања, логистике, аеродроме, командна места

Прагматични Aмериканци одлучили су се да не праве нови лансер, већ да се искристи постојићи вишецевни лансер ракета MLRS (Multiple Launch Rocket System) М-270 који је сасвим одговарао плану и налазио се већ у саставу артиљеријских бригада и батаљона копнене војске. План модернизације предвиђао је да постојећи лансер може да лансира веће ракете.

Зато је и одлучено је да се крене у развој тактичке балистичке ракете која би била упакована у херметички контејнер и постављена у сам лансер. На тај начин била би обезебеђена уштеда што се тиче финансија, пошто количина новца издвајаног за програме наоружања је била све мања.

Потребе за преправкама лансера није било и јако брзо је дошло до усвајања новог технолошког решења.

Иначе сам MLRS М-270 је био замишљен као универзална платформа у коју се поставља херметички запаковани контејнер са ракетом који се после употребе избацује и поставља нови.

У првом случају користио се контејнер са по шест херметички запакованих ракета, по три у сваком реду у кутији од стаклопластике. У првом случају ако се поставе два контејнера са по 12 ракета које се могу лансирати за мање од 50 секунди.

У овом случају фокус пажње биће на тактичким ракетама ATACMS који је замишљен фамилија пројектила специјализованих за дејство по различитим циљевима и на различитим удаљеностима.

Опис ракете ATACMS

Ракета MGM 140 ATACMS има класичну конфигурацију ракете са покретним репом. Конторла лета ракете се оствраује преко кормила на репу. Кормила су склопљена у контејнеру, а отварају се после лансирања. У предњем делу ракете налази се простор за смештај терета, док се у задњем делу налази ракетни мотор на чврсто гориво.

Ракета је дуга 3,98м, пречник тела је 0,61м. Максимална тежина ракете приликом лансирања је 1.670 кг. Са теретом од 450 кг ракета има максимални одмет од 153 км.

САД су развиле две верзије ATACMS у верзијама Block I и Block II, као и подваријантама. Block I носи 950 М-74 кумулативно-фрагментованих бомбица, док верзија Block II садржи BAT прецизно вођену субмуницију. Као што смо споменули једну ракету типа ATACMS могуће је лансирати из HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) високомобилини артиљеријско ракетни систем. За разлику од HIMARS-а, MLRS може да лансира две ракете.

ATACMS Block I

Развој ракете MGM 140 ATACMS Block I завршена је у децембру 1989 године, после 25 опитних лансирања после чега је ракета ушла у оперативну употребу почетком 1991. године. Ракета је јако брзо била употребљена у операцији Пустињска олуја. Том приликом из М 270 испаљено је 30 ракета ATACMS Block I на ракетне положаје логистичке базе.

Ова ракета је уведена у оперативну употребу 1989. године и намењена је за уништавање такозваних „меких“ циљева на удаљеностима од 25 до 165 км. У групу тих циљева сврставају се ПВО јединице, командна места, ракете земља-земља, земља -ваздух и земља-море, логиситчке базе, хеликоптерске базе, штабови и стајанке. Ради се о полубалистичкој ракети великих могућности у погледу реаговања и намењена је за дејства у свим временским условима.

Ова ракета носи 950 АPA пројектила М-74 (субпројектила за дејство по живој сили и материјалним средствима. Код ове верзије ракете постоје три могућности избијања субпројектила и могућност лансирања изван осе. Једно пуњење лансера има две ракете и свака ракета може да буде испаљена у размаку од 20 секунди на различите циљеве. Иначе код лакше верзије лансера М-270 познатог и као HIMARS H-142 поставља се само контејнер са једном ракетом. Украјина тренутно у свом наоружању има оба лнасера са превагом према Химарсу.

ATACMS Block IА

Је ракета која допуњава прву верзију Блок I и намењена је за дејство по осетљивим циљевима на даљинама већим од 30 км односно 70 до 300 км. Мета овог пројектила су једнице ПВО, Командна места, ракете земља- земља. Такође ради се о полубалистичкој ракети намењена за дејство у свим временским условима са великим брзином реаговања. Ова ракета носи 310 АРАМ субпројектила М-74 и задржава високи степен ефикасности на већим даљинама гађања захваљујући уграђеном систему ГПС вођења. Испаљује се исто са лансера М-270 и HIMARS H-142 . Иначе лансери су модификовани уградњом система за прецизније одређивање позиције ракете (Improved Position Determining System- IPDS) и GPS антене. Ракета има три могућности или програма избацивања субпројектила и могућности лансирања изван осе. Свака ракета може да се испали у размаку од 20 секунди на различите циљеве.

BAT P31I

Је полубалистичка вођена ракета земља-земља која носи 13 BAT или BAT P31I субпројектила (BAT -противоклопни пројектил домета 140 км. Блок II је адаптација ракете Блок IА са модификацијама и предностима које омогућава субмуниција BAT. За циљ дејства ракете одређују се концентрисане оклопне јединице у покрету величине једног батаљона. Ослобођени BAT субпројектили могу самостално да претражују простор и уништавају оклопне циљеве у покрету. За откривање користи акустичне и инфрацрвене сензоре. Субмуниција BAT P31I омогућава гађање топлих и хладних, покретних и непокретних циљева, укњучујући и лансере ракета земља-земља.

BAT субмуниција састоји се од следећих елемената IC или IC/MMW трагача, склопа за регулацију напајања, инцерцијалне мерне јединице, централне електронске једнице, акумулатора, бојне главе, термичке батерије и тела са крилима на којима су смештени акустички сензори.

BAT субмуниција користи пасивне IC и акустичке сензоре за тражење, напад и погодак покретних оклпних циљева. BAT је аеродинамичка стабилна јединица без погодна дуга 91 цм и тежине 20 кг, пречина 14 цм са сколољеним и 91 са раширеним крилима. Када се 13 BAT пројектилаизбаце из ракете носача отврају се крила, на чијим врховима се налазе акустички сензори, који откривају звучни отисак кретања возила, пројектили јуре према заједничком циљу, а онда сваки BAT својим IC сензором захваћа одређени циљ. Када дође до захватања BAT субуниција тандем кумулативнабојева глава напада циљ одзго.

ATACMS М39А1

Је прва верзија ове тактичке балистичке ракете домета 300 км. Ова верзија ракете има касетну бојеву главу са субмуницијом ознаке М-74, која се распрушује после отварања контејнера над зоном која је означена као мета. После детонације субомуниције ствара се облакр фрагмената који изазивају озбиљна оштећења циљева због своје величине, тежине и брзине фрагмената. Вођење ове ракете је ИНС и ГПС. Број касетне субмуниције М-74 је 300 комада. Предвиђа се да је ово најбољи пројектил за Украјину за нападе на руске аеродроме, системе веза, саобраћајна чворишта, хеликоптерске базе и места концентрације трупа. Тако да је овај тип ракете најизвеснији за Украјину.

ATACMS М-57 домета 300 км

Тактичка балистичка ракета ATACMS верзија M57 је домета 300 км која има бојеву главу WDU-18/B тежине 227 кг. Од чега 98 кг отпада на експлозивм а 128, 8 на преостали материјал који се користи за ову бојеву главу. Бојева глава користи експлозив ДЕКСТЕР, који има ТНТ еквивалент од 1,05 и брзину детонације од приближно 6.630 м/с. Наводно кружно одступање од циља је 9 м. Ракета М57 разарање постиже надпротиском ударног таласа после детонације бојеве главе. Обим оштећења изазваних ударним таласом зависи од његовог максималног надпритиска. Поред ефеката надпритиска, детонација бојеве главе такође доводи до ефеката фрагментације. Ова врста ракете би могла да се користи за удар на објекте стратешке инфраструктуре који имају значај за руску војску или Русију као државу

ATACMS 57Е1 и М-48

Обе тактичке балистичке ракете су домета 300 км. Верзија М-48 има ИНС и ГПС вођење, служи за прецизна удар по обектима инфраструктуре. Има једниствену бојеву главу. Верзија М57 Е1 исто има усавршени систем вођења ИНС+ГПС, једниствену бојеву главу са три опције активирања: близински, даљински или директним ударом у мету. Домет 300 км. Ови типови ракете искључиво служе за удар по стратешким објектима. Пробојност је у великој мери зависи од конфигурације бојеве главе, масе и брзине. Узимајући у обзир да ATACMS има веома високу терминалну брзину од 3 Маха и, може постићи одређени степен продора у тврду мету.

ATACMS надмашује у великој мери крстареће ракете Storm Shadow/SCALP-EG и Taurus, у погледу продора у тешке мете.

Како се наводи ове ракете су кључне за Украјински удар на циљеве у дубини руске територије и удар на високовредне циљеве за деморализацију и слабљење офанзивних капацитета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *