Југословенска народна армија ЈНА лако оклопно возило БРДМ-2 увело је у наоружање одлуком генералштаба од 25.априла 1968. године заједно са лаким пливајућим тенком ПТ-76Б. Оба оклопњака су распоређена била у извиђачке чете ( вод од 3 возила) оклопних пукова и бригада, извиђачких чета пешадијских дивизија. Са овим возилима били су опремљене јединице других родова копнене војске и наставни центри. Изузетак је био извиђачки батаљон 7. оклопне дивизије који је имао по седам ПТ 76Б и БРДМ-2. ЈНА је за своје потребе од Совјетског Савеза возила БРДМ набављала до средине 1980 тих година прошлог века.
ЈНА је према непотпуним подацима набавила од 1967. до 1985. набавила око 240 возила типа БРДМ-2. ЈНА је у свом саставу имала све верзије БРДМ-2 од извиђачког, командног, до верзије за АБХО, противоклопну и противавионску борбу.
Возила су активно учестововала у грађанском рату на тлу Југославије. Користиле су их осим ЈНА и све паравојне формације, а касније и војске новонасталих република. Данас овим возилима располажу само Оружане снаге БиХ, Војске Србије и Македоније. Ратове, санкције и распад Државне заједнице Србије и Црне Горе преживело је укупно 76 комада у извиђачкој и верзији за ПВО Стрела -1.
Српске модернизације БРДМ-2
Иако су ова возила већ после 2000 године била застарела војска није хтела да их се одрекне због лоше финасијске ситуације и немогућности набавке сличног возила као замене. Зато се одлучило да се приступи пројекту модернизације. Идеја је кренула од Одељења за специјалне једнице при Управи за обавештајно-извиђачке послове, специјална и електронска дејства ГШ ВСЦГ. Идејно решење познато је било под радним називом « Модернизација оклопно-извиђачког аутомобила БРДМ-2 у специјално оклопно возило М-05 «Вук». Модернизација је рађена од стране стручњака Војнотехничког инситута, а пројекат је покренут 2005. године
У саставу Војске СЦГ остали су искључиво извиђачке и ПВО верзије док су пре свега противоклопне верзије ПОЛО 9П122 и ПОЛО 9П133 проглашени застарели, неперспективни и избачени из употребе. Пошто је њихово одржавање било скупо јер није било резервних делова и већина возила су имала истрошене ресурсе радне и временске, па је одлучено да се крене у модернизацију и осавремењивање. Тако је израђен пројекат а стручњаци ВТИ имали су велику помоћ радника Техничко ремонтног завода (ТРЗ) Чачак како носиоца и финализатора модернизације оклопног возила БРДМ-2. У овај пројекат укључило се и десетак других државних и приватних предузећа.
Замисао је да модернизовани БРДМ-2 под именом «Вук» буде намнејне за употребу у специјалним, противтерористичким, војнополицијским, извиђачко-диверзантским задацима, једницама везе, као и ангажовање у мировним мисијама УН. Идејно решење требало је да се заснива на модификацији базног возила БРДМ-2. План је био да се модернизацијом створи могућност за смештај осам чланова посаде, лако улажење и напуштање возила, као и замену бензинског савременим дизел мотором и уградње нове куполе са одговарајућим наоружањем. План модернизације предвиђао је и уградњу савремене оптоелектронске и навигационе опреме, средстава везе, бацача димних кутија, додатног оклопа, заштитног балистичког стакла, маскирних мрежа и других комплета специјалне опреме.
План модернизације предвиђао је као и код Руса уклањање два пара помоћних точкова на боковима, са припадајућом трансмисијом, исецање њиховог блатобрана у унутрашњости возила и изравњавањем са подом возила, укалњањем старе куполе с наоружањем. Уградња на бочним странама десантних врата неопходних за улазак и излазак пет чланова укрцног дела посаде.
Један од важнијих циљева био је замена постојећег четворотактног бензинског мотора велике потрошње са дизел мотором. За овај пројеакт изабран је био амерички мотор „АМ Генерал 6,6Л милитарy аплицатион“ снаге 127кW, који се уграђује и на возила високе проходности ХАМЕР и ХАМВИ. Разлог зашто је тај мотор изабран објашењено је да тај мотор уз задржавање посотјећ трансмисије обезбеђује савладавање максималног успона на усовом и тврдом земљишту, као и постојећи мотор ГАЗ-41. Максимална брзина је повећана на 105 километара на час.
Од додатне опреме било је предвиђено и уградња савремених радио-средстава са криптозаштитом, а постојеће ИЦ справе за вожњу и осматрање требале су бити замењене савременијим. Планирана је била и уградња савремене електронске и навигационе опреме дневно-ноћна камера, дигитални компас, ласерски даљиномер, ГПС, као и поседовање одговарајућег софтверског система којим управља комадир.
Од наоружања било је планирано да на основну верзију «Вук 05″ буде уграђен аутоматски бацач граната домаће производње М93, као и митраљез М-84 калибра 7,62 мм са дрвеним кундаком и оптичким нишаном. Иначе ова верзија наоружања преузета је са тад другог актуелног пројекта универзалног инжењерског возила « Муња». Борбени комплет чинило би три муницијска добоша са по 29 метака за АБГ М39 и 750 метака за митраљез М-84. План модернизације предвиђао је и смештај већих капациетета муниције.
За «Вук» М05 предвиђено је било и поседовање комплета специјалне извиђачко диверзантске опреме, мобилни комплет за маскирање заједно са тробојним премазом пружао је маскирну заштиту на нивоу најсавременијих решења.
Иначе на задњој спољашњој, доњој страни возила предвиђала се и уградња преклопне десантне папуче са држачима за превоз чланова посаде у одређеним условима.
План модернизације возила БРДМ-2 и његову конверзију у специјално-извиђачко возило предвиђао је да се овом возилу удахне нов живот. Међутим у самој војсци и министарству одбране како се показало касније није било ни воље ни жеље да се овај пројекат реализује до краја, па је и он напуштен.
Други покушај модернизације и да се оклопном возилу БРДМ-2 удахне нов живот био је од стране државне компаније за извоз наоружања YUGOIMPORT SDPR која је пре 13 година почела интензивно да се бави и производњом и модернизацијом наоружања намењеног иностраним купцима.
Тако је на Међународном сајму војне опреме и наоружања « Партнер 2009» приказана и модернизација извиђачког возила БРДМ-2 под именом «Курјак», који је претворен у лако борбено возило. План модернизације предивђао је исто као и пројекат ВТИ «Вук» смештај осам чланова посаде. Возило је према намени требало да буде намењено за борбено извиђање. У ту сврху на возило је била уграђена панорамска оптоелектронска мултисензорска станица (ПСОМОС), пројектована за кориштење на извиђачким возилима. Основна намена ове станице је извиђање бојишта и осматрање током дана и ноћи и у лошим временским условима домета до 20 километара.
Интересантно је и да је ова модификација исто као и ВТИ предвиђала замену бензинског новим дизел мотором америчке производње АМГ јачине 128кW. Наоружање је у односу на војни пројекат било неколико другачије. Предвиђала се уградња противавионског топа М-55 калибра 20мм. Осим овог топа опционо за различите купца понуђена је отоворена купола са уградњом аутоматског бацача граната калибра 30 мм, затим уградња противавионског митраљеза са тенка М-84 НСВТ калибра 12,7мм. Такође предвиђено је и уградња модерне комуникационе опреме са криптозаштиом, а на боковима постављање расклопиве металне ограде у случају кориштења за сузбијање нереда и постављања блокада на путевима. На СДПР верзији није било предвиђено уклањање бочних точкова.
Ова верзија возила нуђена је страним делегацијама из сиромашних земаља као могућност модернизације флоте возила БРДМ коју су поседовале афричке земље које због скромних новчаних средстава нису биле у могућности да набаве софистицирана извиђачка возила која су се тад и сад нуде на тржишту.
Пројекат је после пар година угашен, а ова верзија више никад није била изложена на сајму наоружања. Управо с пропашћу овог пројекта угашене су биле све опције модернизације извиђачког возила БРДМ-2.