Десило се и то да је Бредли постао део наоружања руске војске и за то је требао да се деси рат у Украјини, да амерички Бредли уђе у наоружање руске војске
Оно што је до пре две или три деценије било сматрално богохуљењем и ко би то и превали преко уста сматран би био лудим, а то је да ће америчко боребно возило пешадије ући у наоружање руске војске.
Али, десило се и то да је Бредли постао део наоружања руске војске и за то је требао да се деси рат у Украјини, да амерички Бредли уђе у наоружање руске војске.
Истина, руска војска од јуна 2023. године од чувене Запорошке офанзиве заробила је одређену количину боребених возила пешадије. Тог 4. јуна 2023 када су се појавиле уништених немачких тенкова Леопард 2А6 и борбених возила пешадије Бредли М2 ОДС уследио је шок.
Судећи према објављеним снимцима Русија је заробила поприличан број Бредлија. Тачан број се не зна, али је већ један стигао у оперативну употребу и то право на фронт у састав трупа 30 моторизоване стрељачке бригаде Оперативне групе “Центар”.
⚡️🇷🇺What! The M2A2-ODS-SA Bradley has now entered official service with the Russian Army and is being used by them on the front. Does that make Russia a member of NATO now? 😂#NATOPower
"The 🇺🇸 M2A2 ODS-SA Bradley infantry fighting vehicle in service with the Center Group of… pic.twitter.com/bg9AxaCIKV— SIMPLICIUS Ѱ (@simpatico771) November 11, 2024
У складу са тренутном ситуацијом на терену Бредли је добио противдроновску заштиту у виду кавеза на куполу, али и на боку, па је Бредли постао сличан тенку “Цар Мангал”
Из изјаве војника Бредли у руским рукама је овај БВП пронађен напуштен у борбама за село Сокол код Очертина. Бедли је био оштећен, али су га руски војници извукли и оправили и уврстили у оперативни састав и послали на фронт.
То је био добар повод да се мало сазнају предности и мане једног западног БВП који је требао да буде кичма разарања руских механизованих оклопних једница са топом бушмастер калибра 25 мм.
Руски војници истичу да је заштита Бредлија М2 ОДС много боља него код борбених возила пешадије руске производње, мисли се на БМП -1, 2 и 3 који не спадају у категорију тешки борбених возила пешадије. Са БМП-3 се покушало добити јача заштита модернизацијом и постављањем додатног оклопа на бокове и решеткасте противокумулативне заштите, али је то далеко од онога што је Бредли.
Од предности америчког БВП у односу на руски истиче се да је у односу на БМП-1, 2 и 3 је простран, седишта су много удобнија и за разлику од горенаведених бојеваја машинка пехоте Бредли има искрцну рампу, а не врата као код руских верзија што знатно олакшава улазак и излазак из тог возила војника под пуном опремом и са наоружањем што омогућава брзо искрцавање и распоређивање..
Руски војници истичу да савремено борбено возило пешадије мора имати добар оклоп и динамичку заштиту, као и пространи одељак за војнике са рампом за брзо и практично искрцавање и истовар/утовар трупа.
Као мана истиче се проблем проходности посебно на земљишту какво је заступњено на тлу Украјине због чега је велики број Бредлија потпонуо у блато током летњих и јесењих месеци од када су стигли.
Неки Бредлији су били уништени, а велики број је остављен после различитих степена оштећења. Свакако један од проблема биће и недостатак муниције калибра 25 мм за топ јер Русија никада није производила такву муницију нити има такав топ. Због тога је учецатали лов за муницијом овог калибра и запленом из оштећених возила покушавају се набавити додатни комплети муниције калибра 25 мм. Осим проблема са муницијом свакако један од великих проблема за употребу америчких Бредлија у руској војсци је и недостатак резервних делова, компликације са мотором и неодстатак адекватног алата што отежава употребу овог возила у саставу руске војске.
Било како било искуства из борбене употребе Бредлија у руским рукама нужно ће довести до тога да је нужно извршити модернизацију и у вести одређена нова решења за борбена возила пешадије попут Курганеца и Т-15 који су и даље прототипови.А шта каже војна литература:
Бредлијев оклоп је мешавина челика и алуминијских плоча (Алуминијум 5083 са додатком цинка и магнезијума. Алуминијум пре свега зато што је лак материјал и због саме конструкције легуре и тежег пробијања. Верзија легуре Алуминијума Но 7039 показала се као одлична заштита од пројектила испаљених из аутоматске пушке. Анализом уништених Бредлија касније се дошло до података да на боку Бредли има ламинатне плоче дбљине 25 мм високе чврстоће са међусобним размаком од 1,54 мм, а укупно су плоче удаљене 8,89 мм од основне алуминијумске конструкције возила. Заштита основног оклопа Бредлија била је на нивоу совјетског БМП-2.
Каснијим модернизацијама уведена је додтна заштита спреда и изнутра где су уграђене келаврске плоче за пресретање делова граната приликом пробјанаја оклопа. На бокове и предњи део постављен је ЕРА оклоп који је урађен у сарадњи са израелском фирмом Рафаел и то 1993. године. ЕРО оклоп је избрисао у потпуности стрељачке нише које су биле на возилу. Додатни оклоп повећао је тежину возила за 20 одсто.
Највећа разлика је била и у погледу оптике посебно ноћне ИСУ са топлотно осматрачком или ЦЦД технологијом и могућност дневно ноћне употребе са појачивачем светла.
Тело M2A2 ODS Bradley направљено је од слојевите алуминијске структуре са уметнутим панцирним плочама, има предњи коси део, раван кров и издигнут задњи део за пешадију.
Кров возила и подвозје израђени су од титанијума. Са предње стране и на боковима постављен је експлозивно реактивни оклоп. Купола је од панцирног челика и титанијума.
Комбинација алуминијума и титанијума смањује тежину возила уз задовољвајући ниво заштите што омогућава заштиту од погодака гранате калибра 30 мм, док је пре тога отпорност била највећа до калибра 14,5 мм.
У даљем наставку текста наводи се да је Бредли опремњен термовизијом друге генерације и ту креће нова тура хвлоспева, да командир у БВП Бредли може исто да види оно што види и управљач са топом калибра 25 мм и да може донети одлуку да нападне мете.
Командир возила има своје место на десној страни куполе, лево је нишанџија и оба имају уграђено осматрачко нишанску справу са дневно ноћно термалном камером, што омогућава употребу по дану, у диму и магли укључујући и споствени димну завесу.
Командир околину око возила може да посматра кроз перископе на крову куполе и слична је као код тенка Абрамс, може да се отвори напред или хоризонтално у висину толико да командир осматра околину да двогледом, при чему је његова глава у потпуности осигурана од метака, снајприста или гелера граната.
Ако командир напусти возило заједно са пешадијским одељењем његову функцију преузима нишанџија.
Главно наоружање верзије М2 је топ М242 калибра 25 мм Бушмастер, спрегнути митраљез М240, бацачи димних кутија и двоструки лансер противоклопних ракета ТОW.
Топ калибра 25 мм је стабилисан у обе равни што му омогућава пуцање у покрету појединачно или рафално до 200 метака у минуту. Нормални рафал је 4-6 пројектила. У возилу налази се 75 оклопно пробојних граната АПДС-фс и 225 експлозивних пројектила ХЕ. Користи се главна граната М 919ДУ од осиромашеног уранијума, а у употреби је граната М791 са волфрамовим зрном.
Верзија гранате са осиромашеним уранијумом може да пробије 30 мм челика под углом од 60 степени на даљини од 2.000 метара.
Пробојност омогућава елиминацију не само оклопних транспортера и возила истока и запада, него и пробијање оклопа тенка Т-55 и т 62 у свим верзијама.
За ралику од америчког Бредлија, руски БМП-1, БМП-2 и БМП-3 немају термовизију.