Desilo se i to da je Bredli postao deo naoružanja ruske vojske i za to je trebao da se desi rat u Ukrajini, da američki Bredli uđe u naoružanje ruske vojske
Ono što je do pre dve ili tri decenije bilo smatralno bogohuljenjem i ko bi to i prevali preko usta smatran bi bio ludim, a to je da će američko borebno vozilo pešadije ući u naoružanje ruske vojske.
Ali, desilo se i to da je Bredli postao deo naoružanja ruske vojske i za to je trebao da se desi rat u Ukrajini, da američki Bredli uđe u naoružanje ruske vojske.
Istina, ruska vojska od juna 2023. godine od čuvene Zaporoške ofanzive zarobila je određenu količinu borebenih vozila pešadije. Tog 4. juna 2023 kada su se pojavile uništenih nemačkih tenkova Leopard 2A6 i borbenih vozila pešadije Bredli M2 ODS usledio je šok.
Sudeći prema objavljenim snimcima Rusija je zarobila popriličan broj Bredlija. Tačan broj se ne zna, ali je već jedan stigao u operativnu upotrebu i to pravo na front u sastav trupa 30 motorizovane streljačke brigade Operativne grupe “Centar”.
⚡️🇷🇺What! The M2A2-ODS-SA Bradley has now entered official service with the Russian Army and is being used by them on the front. Does that make Russia a member of NATO now? 😂#NATOPower
— SIMPLICIUS Ѱ (@simpatico771) November 11, 2024
"The 🇺🇸 M2A2 ODS-SA Bradley infantry fighting vehicle in service with the Center Group of… pic.twitter.com/bg9AxaCIKV
U skladu sa trenutnom situacijom na terenu Bredli je dobio protivdronovsku zaštitu u vidu kaveza na kupolu, ali i na boku, pa je Bredli postao sličan tenku “Car Mangal”
Iz izjave vojnika Bredli u ruskim rukama je ovaj BVP pronađen napušten u borbama za selo Sokol kod Očertina. Bedli je bio oštećen, ali su ga ruski vojnici izvukli i opravili i uvrstili u operativni sastav i poslali na front.
To je bio dobar povod da se malo saznaju prednosti i mane jednog zapadnog BVP koji je trebao da bude kičma razaranja ruskih mehanizovanih oklopnih jednica sa topom bušmaster kalibra 25 mm.
Ruski vojnici ističu da je zaštita Bredlija M2 ODS mnogo bolja nego kod borbenih vozila pešadije ruske proizvodnje, misli se na BMP -1, 2 i 3 koji ne spadaju u kategoriju teški borbenih vozila pešadije. Sa BMP-3 se pokušalo dobiti jača zaštita modernizacijom i postavljanjem dodatnog oklopa na bokove i rešetkaste protivokumulativne zaštite, ali je to daleko od onoga što je Bredli.
Od prednosti američkog BVP u odnosu na ruski ističe se da je u odnosu na BMP-1, 2 i 3 je prostran, sedišta su mnogo udobnija i za razliku od gorenavedenih bojevaja mašinka pehote Bredli ima iskrcnu rampu, a ne vrata kao kod ruskih verzija što znatno olakšava ulazak i izlazak iz tog vozila vojnika pod punom opremom i sa naoružanjem što omogućava brzo iskrcavanje i raspoređivanje..
Ruski vojnici ističu da savremeno borbeno vozilo pešadije mora imati dobar oklop i dinamičku zaštitu, kao i prostrani odeljak za vojnike sa rampom za brzo i praktično iskrcavanje i istovar/utovar trupa.
Kao mana ističe se problem prohodnosti posebno na zemljištu kakvo je zastupnjeno na tlu Ukrajine zbog čega je veliki broj Bredlija potponuo u blato tokom letnjih i jesenjih meseci od kada su stigli.
Neki Bredliji su bili uništeni, a veliki broj je ostavljen posle različitih stepena oštećenja. Svakako jedan od problema biće i nedostatak municije kalibra 25 mm za top jer Rusija nikada nije proizvodila takvu municiju niti ima takav top. Zbog toga je učecatali lov za municijom ovog kalibra i zaplenom iz oštećenih vozila pokušavaju se nabaviti dodatni kompleti municije kalibra 25 mm. Osim problema sa municijom svakako jedan od velikih problema za upotrebu američkih Bredlija u ruskoj vojsci je i nedostatak rezervnih delova, komplikacije sa motorom i neodstatak adekvatnog alata što otežava upotrebu ovog vozila u sastavu ruske vojske.
Bilo kako bilo iskustva iz borbene upotrebe Bredlija u ruskim rukama nužno će dovesti do toga da je nužno izvršiti modernizaciju i u vesti određena nova rešenja za borbena vozila pešadije poput Kurganeca i T-15 koji su i dalje prototipovi.
A šta kaže vojna literatura:
Bredlijev oklop je mešavina čelika i aluminijskih ploča (Aluminijum 5083 sa dodatkom cinka i magnezijuma. Aluminijum pre svega zato što je lak materijal i zbog same konstrukcije legure i težeg probijanja. Verzija legure Aluminijuma No 7039 pokazala se kao odlična zaštita od projektila ispaljenih iz automatske puške. Analizom uništenih Bredlija kasnije se došlo do podataka da na boku Bredli ima laminatne ploče dbljine 25 mm visoke čvrstoće sa međusobnim razmakom od 1,54 mm, a ukupno su ploče udaljene 8,89 mm od osnovne aluminijumske konstrukcije vozila. Zaštita osnovnog oklopa Bredlija bila je na nivou sovjetskog BMP-2.
Kasnijim modernizacijama uvedena je dodtna zaštita spreda i iznutra gde su ugrađene kelavrske ploče za presretanje delova granata prilikom probjanaja oklopa. Na bokove i prednji deo postavljen je ERA oklop koji je urađen u saradnji sa izraelskom firmom Rafael i to 1993. godine. ERO oklop je izbrisao u potpunosti streljačke niše koje su bile na vozilu. Dodatni oklop povećao je težinu vozila za 20 odsto.
Najveća razlika je bila i u pogledu optike posebno noćne ISU sa toplotno osmatračkom ili CCD tehnologijom i mogućnost dnevno noćne upotrebe sa pojačivačem svetla.
Telo M2A2 ODS Bradley napravljeno je od slojevite aluminijske strukture sa umetnutim pancirnim pločama, ima prednji kosi deo, ravan krov i izdignut zadnji deo za pešadiju.
Krov vozila i podvozje izrađeni su od titanijuma. Sa prednje strane i na bokovima postavljen je eksplozivno reaktivni oklop. Kupola je od pancirnog čelika i titanijuma.
Kombinacija aluminijuma i titanijuma smanjuje težinu vozila uz zadovoljvajući nivo zaštite što omogućava zaštitu od pogodaka granate kalibra 30 mm, dok je pre toga otpornost bila najveća do kalibra 14,5 mm.
U daljem nastavku teksta navodi se da je Bredli opremnjen termovizijom druge generacije i tu kreće nova tura hvlospeva, da komandir u BVP Bredli može isto da vidi ono što vidi i upravljač sa topom kalibra 25 mm i da može doneti odluku da napadne mete.
Komandir vozila ima svoje mesto na desnoj strani kupole, levo je nišandžija i oba imaju ugrađeno osmatračko nišansku spravu sa dnevno noćno termalnom kamerom, što omogućava upotrebu po danu, u dimu i magli uključujući i spostveni dimnu zavesu.
Komandir okolinu oko vozila može da posmatra kroz periskope na krovu kupole i slična je kao kod tenka Abrams, može da se otvori napred ili horizontalno u visinu toliko da komandir osmatra okolinu da dvogledom, pri čemu je njegova glava u potpunosti osigurana od metaka, snajprista ili gelera granata.
Ako komandir napusti vozilo zajedno sa pešadijskim odeljenjem njegovu funkciju preuzima nišandžija.Glavno naoružanje verzije M2 je top M242 kalibra 25 mm Bušmaster, spregnuti mitraljez M240, bacači dimnih kutija i dvostruki lanser protivoklopnih raketa TOW.
Top kalibra 25 mm je stabilisan u obe ravni što mu omogućava pucanje u pokretu pojedinačno ili rafalno do 200 metaka u minutu. Normalni rafal je 4-6 projektila. U vozilu nalazi se 75 oklopno probojnih granata APDS-fs i 225 eksplozivnih projektila HE. Koristi se glavna granata M 919DU od osiromašenog uranijuma, a u upotrebi je granata M791 sa volframovim zrnom.
Verzija granate sa osiromašenim uranijumom može da probije 30 mm čelika pod uglom od 60 stepeni na daljini od 2.000 metara.
Probojnost omogućava eliminaciju ne samo oklopnih transportera i vozila istoka i zapada, nego i probijanje oklopa tenka T-55 i t 62 u svim verzijama.
Za raliku od američkog Bredlija, ruski BMP-1, BMP-2 i BMP-3 nemaju termoviziju.