На мети су се нашли електране, железничка мрежа, аеродроми, транспортна предузећа, чворишта, индустрија у вези са војском
Руске ваздушно космичке снаге, Црноморска флота Ратне морнарице, ракетне снаге Копнене војске у понедељак рано ујутро у 1 сат започели су операцију масовног ракетног напада на Украјину.
Удар је изведен изеннада после дужег времена, а на мети су се нашли електране, железничка мрежа, аеродроми, транспортна предузећа, чворишта, индустрија у вези са војском.
Lights out on Ukrainian Telethon during Russian strikes this morning on Ukraine. pic.twitter.com/5vGP9Ih3OC
— Clash Report (@clashreport) August 26, 2024
На мети напада били су градови широм централне, северне и западне Украјине.
Што се тиче борбене технике, која је ангажована била у масовном ракетном нападу на Украјину је следеће: 6 Tu-22 М3 бомбардера дугог долета, 9 MiG-31К носачи хиперзвучних ракета Кинжал, 2 Su-57 ловца 5. генерације, 4 ракетне корвете носачи крстарећих ракета Калибр, 100 дронова камиказа Герањ 2, тактичке балистичке ракете Искандер М.
ТУ-22М3 Бацкфире
Ту-22 прво је био замишљен као стратешки бомбардер, али није одговрио жељеним захтевима. Имао је малу носивост и ограничени долет. Иако је могао да носи нуклеарно наоружање остао је само бомбардер. У односу на првобитну верзију авион је претрпео значајне промене. Доживео је неколико модификација, а последња је М3 који се користи над Украјином.
Совјетски генерали дефинисали су да је главна улога бомбардера ТУ-22 била уништавање циљева на копну на европском ратишту, пре свега стратешки објекти и противбродска борба против носача авиона. План је предвиђао лет на малим висинама под ловачком заштитом летелица Су-27.
Први прототип летелице је полетео 1969 године и то серија од двет авиона ТУ-22М1. Званично после уклањања свих проблема летелица је ушла у оперативну употребу 1975 године као ТУ-22М2 која је израђена у 221 примерак.
Верзија М3 коју сад користи руска авијација добила је усавршени мотор МК-25, која је повећала брзину на 2,05 маха. Авион је доживео и низ конструкционих промена, продужен је нос, уведени нови усисиници ваздуха, повећана максимална геометрија крила на 65 степени. Авион ТУ-22М3 добио је нову улогу продор на непријатељску територију на малим висинама уз помоћ инерцијалног навигационог система, систем за управљање летом по унапред задатој мрашути лета.
Основно наоружање ове летелице постала је крстарећа ракета Х-22, коју летелица може да носи испод трупау полупотопљеном положају или две ракете окачене свака испод сваког крила.
Ту-22М3 је прилагођен за прилаз циљу на екстремно малим висинама. Авион у трупу може да има смештено 6 крстарећих ракета Х-15 домета 150 км, а на поткрилне носаче могу да се ставе још четири ракете. У бомбардерским задацима обично је кориштен са класичним авио-бомбама масе 1.500 и 3.000 кг. Авион може да носи 69 бомби ФАБ-250, 12, Фаб -400, 8 ФАБ 1.500 и 2 ФАБ 3.000 прецизно вођене бомбе.
Борбено је употребљен у Авганистану 1987 у делокади храда Хоста када је тепих бомбардовањем штито извлачење совјетских трупа. Поново је борбено активиран у Првом чеченском рату.
Распадом СССР-а и тешком економском кризом производња нових летелица је прекинута 1993. Украјински бомбардери су били смештени у бази Полтава.
ТУ-95
Туповљев ТУ-95 по НАТО класификацији Беар-медведе је руски четворомоторни турбопроплерски стратешки бомбардер, лији први примерци полетели су 1952. У оперативној употреби од 1956 до данас бомбардер је имао различите улоге. Тренутно се у рату у Украјини користи као носач крстарећих ракета за напад на стратешку и критичну инфраструктуру Украјине.
Основни тактичко технички подаци за ТУ-95: Димензије: дужина 46,2 м, распон крила: 50,1 м, висина 12,12м, маса празнога 90.000 кг, највећа полетна маса 171.000 кг, погон: 4 турбопропелерска мотора НК-12М, сваки јачине 14.800 КС, максимална брзина 920 км/х. Долет без снабдевања горивом у ваздуху 15.000 км, највећа висина лета 13.716 м. Руска авијација у свом саставу има оперативна 62 стратешка бомбардер.
МиГ-31BM/K
Руски ловац пресретач МиГ-31БМ један од најважнијих стубова противваздушне одбране Руске Федерације, а од краја 2020. постали су чувари Северног поморског пута. Од средине 2019. године ове летелице лоциране су на аеродрому Мончегорск, са предвиђеном опцијом брзог размештаја на низ обновљених аеродрома уздуж овог поморског пута.
МиГ-31 се сматра и даље једним од најмоћнијих ловаца пресретача које је Руско ратно ваздухопловство користи за патролирање на великим висинама, а захваљујући модернизацији способни су да открију циљеве које лете суперсоничном брзином, па и крстареће ракете, али и летелице на великим удаљеностима.
Х-47М2 Кинжал је резервисан за гађање приоритетних циљева, укључујући положаје на крајњем западу Украјине због свог много већег домета од других руских тактичких балистичких пројектила. Кинжал може да гађа циљеве удаљене до 2000 км од тачке лансирања, због огромне кинетичке и гравитационе потенцијалне енергије коју свакој ракети дају ловци МиГ-31К, који су најбржи и са највећим врхунцем лета борбени авиони са посадом на свету, данас. МиГ-31 могу крстарити и брзином већом од 2 маха – највећом брзином крстарења од свих ловаца на свету – и могу да лете и користе све своје оружје у блиском свемиру. Ове перформансе лета, у комбинацији са њиховим веома високим капацитетом за ношење оружја, чине МиГ-31 оптималним авионом за распоређивање пројектила Кинжал.
Сухој Су-57
Су-57 је једносед, двомоторни вишенаменски ловац који је развио Сухој. Дизајниран је за копнене и поморске ударе, као и за борбе у ваздуху. Замениц́е руске војне авионе попут МиГ-29 и Су-27.
Очекује се да ц́е површина радарског попречног пресека (РЦС) Су-57 бити тридесет пута мања од површине Су-27. За разлику од америчких стелт дизајна као што су Ф-22 Рапторс или Ф-35, карактеристике спуштања РЦС-а су видљивије у предњем делу авиона, највероватније због смањења трошкова.
Можда је то због руске доктрине летења авиона под заштитом пријатељских интегрисаних система ПВО, наводи ЈурЕјжан тајмс.
Су-57 је направљен за дугу издржљивост и маневар. Има високо интегрисане модерне сензорске системе који му омогуц́авају да прати до 60 објеката одједном користец́и шест радара.
Ловац може да носи две инфрацрвене ракете за навођење К-74М2 кратког домета, као и четири ракете ваздух-ваздух средњег домета К-77М са АЕСА трагачем за ратовање изван видљивог домета (БВР).
Авион такође може да буде опремљен разним прецизно навођеним бомбама, ракетама ваздух-земља, противбродским пројектилима, ракетама против радијације и крстарец́им ракетама.
На борбеном авиону је монтиран ауто-топ калибра 30 мм са 150 метака, који има ефективни домет од 800 метара против ваздушних циљева и 1800 метара против површинских циљева.
Ракетна корвете класе „21631 Бујан-М“
Реч је о вишенаменским артиљеријско – ракетним бродовима депласмана од 949 тона. Руска ратна морнарица има тренутно 9 оваквих оперативних бродова у Каспијској флотили и Црноморској флоти
Бродови су изграђени у Зеленодољском бродоградилишту. Димензије брода: Стандардни депласман је 949 тона, дужина 74,1 м, ширина 11 м, газ 2,6 м, посада 180 чланова.
Наоружање чини 8 стратешких крстарећих ракета „Калибр-НК“ са дометом до 2000 км или са дометом до 2600 км. Уместо крстарећих ракета брод може бити опрељен са 16 надзвучних ракета „3М55 Оникс“ које чији је највећи домет у руској верзији до 500 км и реч је о противбродским ракетама. Један једноцевни топ „А-190“ калибра 100 мм. Један двоструки шестоцевни топа „АК-630М2 Дует“ за блиску ПВО брода, два лансера „3М47-01 Гибка-Р“. Сваки лансер има од 4 – 6 ракета за блиску ПВО брода типа „9К338 Игла-С“.
Подморнице класе Кило
Црноморска флота Русије има шест подморница пројекта 636.3 Варшавјанка (NATO: Improved Kilo), које припадају 4. самосталној подморничкој бригади. Један од њих – Б-237 Ростов на Дону – тешко је оштећена у септембру 2023. крстарећом ракетом Сторм Схадов/СЦАЛП-ЕГ испаљеном из украјинског јуришника Су-24. Друге две су деловале у Средоземном мору у време избијања рата и нису се вратила у Црно море. То су Б-261 Новоросијск и Б-265 Краснодар. Тренутно, један од њих – Краснодар – налази се у Балтичком мору.
У Црном мору Русија има три модификоване и унапређене подморнице класе Кило.
Ове подморнице су наоружане са шест лансера калибра 533 мм. Користе се за лансирање тешких торпеда, противбродских ракета 3М54, крстарећих ракета 3М14 и постављање надну лежећих и сидрених морских мина. Свака Варшавјанка има 4 и 8 (извори наводе различите бројке) пројектила 3М14 система Калибр-ПЛ са дометом већим од 2.000 км.
Поред њих, постоји још једна подморница – Б-871 Алроса – пројекта 877В Палтус (Кило). То је платформа за тестирање пропулзора са млазним пумпама, али је средином 2022. Алроса завршила ремонт и модернизацију. Подморница је наводно интегрисана са системом Калибр-ПЛ током свог ремонта.
Пројекат 636.6 Варшавјанка представља унапређену верзију подморнице класе Кило. На западу их због ниске акустичне емисије називају “black hole” црна рупа.
Ове подмронице имају семдокраки проплер са фиксим крацима. Суштина непарног броја крака наводно лежи у томе што је непаран број идеалан за елиминацију буке. Аутономија подморнице је 45 дана, посаду чине 52 човека. Оперативна дубина роњења је 240, а максимална 300 метара. Подморнице имају два дизел генератора јачине 1.000 кW, и два електро мотора јачине 5.100кW.
Осим страндардних торпеда калибра 533мм, као и новијих УСЕТ-80. Ради се о торпеду на електрични погон са активно-пасивним акустичким навођењем домета 20 км и брзине максималне 40 чворова и УГСТ торпеда са реактивним погоном (мешавина водоник-амонијум перхлорат) и водомлазним пропулзором, као и суперкавитацијско топредо ВА-111 Шквал.
Међутим, оно по чему су ове подморнице тренутно најпознатије јесу крстареће ракете 3М-54 Калибр за противбродска и дејства брзине 2,9 маха, домета 440 до 660 километара са активним радарским самонавођењем и верзија за копенен циљеве 3М-14 брзине 0,9 маха, бојевом главом 450 килогрма и дометом од 1.500 до 2.500 километара.
Искандер М
Суочена са напретком туђих војних технологија, Русија је предузела кораке у изради потпуно новог тактичког ракетног балистичког система. Ограничена међународним уговорима, определила се за домет до 300 км, док западни војни аналитичари тврде – чак 400 км који ће бити способан да пробије сваку противракетну одбрану и буде високо прецизан и на максималном домету.
Тако се радио нови ракетни систем под именом 9М723К1 „ Искандер“ који је револуционаран по много чему и значајан систем који нема пандан на Западу.
“Искандер” је произведен у конструкторском бироу КБМ “Коломона”, а првобитна намена му је била замена остарелих балистичких ракета типа „ Скад“ и “Точка У”. Први пут се у јавности појавио далеке 1996. године када се могла видети прва верзија овог новог балистичког оружја.
“Искандер” је доступан у неколико верзија: за руску војску – “Искандер” домета домета 500 км и “Искандер К” са 2.500 км домета, као и “Искандер Е” – извозна верзија домета 280 км, која је уведена у оперативну употребу 1999. године. Разлог овакво малог домета извозне верзије “искандера” налази се у томе што Русија поштује забрану извоза ракета домета већег од 300 километара.
Командна станица и станица за одржавање су такође интегрисане унутар лансирног возила, што омогућава лакше маскирање и скирвеност система до тренутка дејства. “Инскандер” веома брзо напушта лансирни положај и одлази на други ватрени положај или се прикрива да би се допунио новим ракетама.
Основна тактичка јединица ракетног система “Искандер” је батерија од четири лансирна возила, четири возила за претовар, четири возила за планирање мисија, одржавање и одмор посаде.
Ракетни систем се састоји од једностепене ракете на чврсто гориво масе 3,8 тона која носи бојеву главу од 480 килограма. Бојна глава може бити касетна (за напад на површинске циљеве и живу силу, те командна места), стандардна бојева глава за напад на слабије утврђене циљеве и пробојна намењена за уништавање непријатељских подземних објеката.
Спомиње и могућност да се бојева глава модификује на ношење хемијског или нуклеарног наоружања. Ракета у себи носи систем навигације и контроле лета који јој у две фазе – испаљивању и спуштању ка циљу -омогућава измену путање лета какао би ракета успела да избегне противракетне системе. Систем навигације обавља се преко сателита (ГЛОНАСС), а може се обављати и преко радара, ТВ или ИЦ вођења.
Нова верзија “искандер М” са ракетом Р-500 добила је још боље оцене. Реч је о побољшаном систему који за сада није намењен извозу. Усавршавање се односи на нову ракету повећане прецизности од невероватних један метар на полигонским испитивањима. Иако ракета Р-500 има 30 одсто краћи домет нуди високу прецизност и незаустављивост.
Усавршена варијанта “искандер М” биће ослонац у борби против најављеног америчког антиракетног штита. Претпоставка је да би систем “искандер” дејстововао по радарским посторојењима антиракетног штита и онеспособио их за пружање информација о лансирању и путањи лета балистичких ракета «Топољ». “Искандер М” представља ново оружје које ће, како Руси тврде, служити за одвраћање у локалним конфилктима јер је његов домет довољан да погоди било који непријатељски витални циљ у окружењу.
Герањ-2
Шехид-136 (руски Герањ-2)
Ови дронови код Руса носе нумеричку ознаку М-214. У ствари ради се о преименованом дрону-камикази иранске производње Шахид-136. О овом дрону западна штампа навелико је писала почетком октобра 2022, да је руска војска покуповала извесну количину ових дронова камиказа и користи их у нападу на украјинску војску.
Овај дрон има цилндрични труп који има крило дуж целе дружине трупа са којим чини јединствену целину. На крајевима са леве и десне стране налазе се два вертикална стабилзатора. Ови дронови камиказе користе делта крило, идентично као израелски Хароп. Овај дрон камиказа користи веома гласан кинески мотор МД550, који се чује неколико километара даље, а због чега су Украјинци ове дронове назвали „мопеди“. Мотор МД550 је кинеска копија немачког мотора Лимбацх Л550Е, који је уграђиван на мотцикл Волксваген Бокер, произведен од 1936. до 2006. године и инсталиран на легендарним „Бубама“! Овај мотор има снагу од само 50 КС, али је веома економичан, што омогућава Схахед 136 да пређе велике удаљености.
Мотор мале снаге укразује да ови дронови имају малу брзину од 180 км/х. А то, заузврат, доводи до чињенице да су сирене за ваздушну опасност који се најављују током напада Шахид-136 толико дуги.
Дронови камиказе се лансирају са копнених лансера хоризонтално, са благим углом нагоре, а у почетној фази лансирања користи се ракетни мотор, да дрон добије додатно убрзање, а онда се у другој фази одбацује.
Вођење како се тврди је уз помоћ инерцијалне или сателитске навигације, а управљање се врши преко управљачке станице.
Прве неке информације говоре, да је тактика употреба ових дронова следећа, лансира се јато од 5-10 примерака. Сваки лансер у стандардном аутомобилском контејнеру садржи 5 дронова. Изузетно је тешко оборити све беспилотне летелице у роју. Поред тога, Шахид-136 су прилично мали, имају композитну структуру и раде на малим висинама, што их чини тешким за откривање уз помоћ радара.
У носу дрона, налази се бојева глава за коју се процењује да има тежину до 50 килограма
Верује се да је дрон настао 2020. јер су се први примерци на бојном пољу у Јемену појавили већ 2021. Неки дефинишу да ови дронови имају по летним карактеристикама сличност са ракетама средњег домета. Осим што има могућност да нападне, дрон захваљујући и оптици може да се користи као осматрачко средство.
Тактичко-технички подаци о дрону камиказа Шахид-136 Геран-2
Дужина – 3,5 м;
Распон крила – 2,5 м;
Тежина – 200 кг;
Мотор – Мадо МД550 или 3В;
Снага — 50 КС. (37 кW);
Домет минимални 1.000 км;
Максимални до 2500 км;
Брзина 185 км/х;
Висина лета – 60-4.000 м;
Главно наоружање — високо-експлозивна фрагментација, тежине 40-50 кг
Крстареће ракете
Крстареће ракете Х-101 и Х-102 су борбену премијеру имале 2015. године у Сирији.
Оно што карактерише ове крстареће ракете је способност лета на екстремно малој висини, праћење конфигурације терена и избегавање радарских система на програмираној путањи лета. Крстареће ракете Х-101 имају 450 кг бојеву главу, а верзија Х-102 носи нукеларну бојеву главу јачине 250 килотоне.
Крстареће ракете Х-101 развијене су као пројектили дугог долета, који су требали да замене старије својетске крстареће ракете Х-55 и Х-555. Ракете су развијене касних 1980 тих година, а развој је започео 1995. године. Крстареће ракете Х-101 постале су званично оперативне августа 2003. а у служби се налазе од 2012. године.
Ове крстареће ракете како је описано лете на малим висинама , како би избегли откривање ИЦ и радарских система и израђене су од асорпционих материјала који смањују њихово откривање током лета.
Верује се да је прецизност ових ракета веома висока захваљујући електронску сателитску навигацију ГЛОНАСС (руски еквивалент на ГПС) и ТВ навођење.
Крстареће ракете Х-101 је дугачка 7,45 м и пречника 0,51 м. Приликом лансирања ракета је тешка 2.300-2.400 кг и лансира се без стартног мотора, користећи јачину ракетног мотора да би јој дала почетну брзину. Ракета користи турбовентилаторски мотор ТРДД-50А, што јој даје брзину крстарења од 0,58 маха и максималну брзину од 0,78,5 маха. Домет Х-101/102 је између 2.500 км и 2.800 км. Министарство одбране тврде да је максимални домет крстареће ракете Х-101 4.500 км. Ракета може да лети на „нивоу врхова дрвећа“ на висинама 30 до 60 м, ракета приликом лета до циља лети на висини од око 6.000 м. Процењено трајање лета је око 10 сати.
Кружна грешка одступања од циља је максимално 6 м. Ова ракета у оперативној употреби руских снага налази се од 2012, а у борбеним дејствима примењена је 2015. године у нападу на циљеве Исламске државе у Сирији.
Борбено је кориштена и од 2016. – 2017. године, а од 24. фебруара 2022 и на небу Украјине.
Х-22
Развој ове ракете датира из 1960-тих година 20 века када је развијена и уведена у оперативну употрену стратешке авијације Воздушно веовних сил Совјетског Савеза која је по први пут добила у наоружање смртоносну ракету за напад на ударне групе носача авиона. Ова крстарећа ракета произведена је у две варијане: за противбродску борбу које су имале нукеларну бојеву главу и класичну, односно кумулативно фугасну. Посебна верзија ове ракете развијена је била и за противрадарску борбу која се усмеравала на извор радарског снопа. Данас је ова ракета и даље примарно наоружање далекометних бомбардера Ту-22М3 који се и даље налазе у наоружању руског ваздухопловоства.
Ова ракета настала је када је развој ракете Х-20 постао проблематичан. Оптино конструкциони биро Радуга кренуо је у развијање новог типа крстареће ракете Х-22 позната под називом „бурја“, а у НАТО номеклатури АС 4 Китцхен, која је била већа, бржа и јача од узора британске ракете „блуе стил“, а која је имала могућност да носи нуекларну бојеву главу јачине 1 мега тоне и инерцијалним системом вођења. За ову ракету велико интересовање показали су како ратна морнарица, тако и ваздухопловоство. Ваздухопловоство совјетске морнарице сматрало је да им је потребна у противрадарској верзији са активиним трагачем извора радарског зрачења. У питању је веома убитачно оружје које покреће ракетни мотор Исаyев Р-201-300/С5.44 на течно гориво који ракети даје потисак од 83кН и 5,9кН током лета достиже брзину од 4,5 маха што је код Украјинаца указивало приликом удара да је у питању „Кинжал“. Ракета је је ту брзину достизала на висини од 24.380 м. Ракета има капацитет три тоне горива ТГ02 и оксидатор АК-20К која обезбеђује радијус од 270 до 550 км што зависи од верзије, тј типа ракете, трајекторије лете брзине и висине лансирања. Мотор користи за покретање гасни генератор за погон турбопумпи и средњег генератора за обезбешење деловања хидаруличних склопова и авионике. За конструкцију ракете користили су легуре од титанијума ОТ-4 и СМ-5.
Данас на Западу постоји уверење да Руси имају чак седам верзија ових ракета у оперативној употреби Х-22, Х-22ПГ,ПСИ,П,М, МА,МП,Н,НА. Године 2019 неке ракете надограђене су новим пакетом за вођење АПК-22. Верзије са нукеларном бојевом главу укључивале су и систем ТЕРЦОМ за мапирање терена током лета ракете као допуна инцерцијалне навигацијске јединице.
Тактичко технички подаци
Пројектант ОКБ-2 155 Радуга
Димензије, 11,66-11 67 м (зависи од верзије), пречник 0,92м, размах крила 3,0м, висина ракете са сложеним крилима 3 м
Почетна маса: 5780 кг
Маса бојеве главе у зависоности од веруија 630, 900, 100 кг, термонукеларна бојева глава јачине 1,0 кТ
Висина лета 22,4-24 к
Домет 110-600 км
Висина током лета 10-14 км,
Мајсимална брзина 3,5-4,6 маха
Мотор: ЗХД С5.44 потиска 13,4кН
Гориво ТГ-02/АК-20Ф
Крстареће ракете Х-69
Крстареће ракете Х-69 спадају у ракетне пројектиле мале радарске уочљивости који су констурисани за високо-прецизне ненуклеарне ударе на различите земаљске циљеве које су обележени координатима пре самог лансирања.
У питању је ракетни пројектил који представља варијанту између проекјтила кратког домета и крстареће ракете.
Тактичко технички подаци о Х-69
Дужина: 4,19 м, распон крила: 2,45 м
Максимални домет 290 -400 км
Тежина приликом лансирања 770 кг
Брзина 750-1000 км/х
Тежина бојеве главе 300/310 кг
Тип бојеве главе пенетрацијска-кумулативна
Систем управљања: комбиновано-аутоматски
Висина лансирања 0,2 до 11 км
Размак између ракета 5-7 м
Х-69 може да лети на само 20 метара изнад земље