Vojnotehnički institut izradio prvu domaću bespilotnu letelicu pod imenom „Raža“. i pod ouznakom IBL -1000 koja je prošla zemaljska i ispitvanja u aerotunelu. Dalji razvoj na ovoj besiplotnoj letelici prekinuo je raspad države i građanski rat.
Iz „Raže“ razvila se IBL 92 izrađena od fiberglasa sa propelerom. Opitovanja ove besiplotne letelice krenule su sredinom 1990-tih, ali su međunarodne snakcije , ekonomski emargo i nedostatak novca, a kasnije i rat sa NATO paktom prekinuo tu priču. Posle političkih promena koje su nastupile od 5. oktobra 2000. rad na ovoj letelicu su nastavljeni 2002. godine vazduhoplovne strukture Vojnotehničkog instituta u Žarkovu. Inteziviran je posao na nadogradnji izviđačke bespilotne letelice IBL- 92 komercijalnom opremom koja je našla široku primenu u izradi radio vođenih modela.
Prvi let modifikovane IBL 2002 obavljen je 14. aprila 2003. Obavljeno je više letova i potvrđena uspešnost aerodinamike i pouzdani rad radio vođenja i pogonskih sistema na letelici.
Ovaj projekat dobio je naziv IBL 2004 jer su korišteni komponente koje se mogu nabaviti na komercijalnom tržištu. Sistem IBL -2004 čine tri letelice, zemaljska stanica, komunikacioni sistemi i prateća oprema. Srce sistema trebalo je da čini mobilna zemaljska stanica koja je snabdevena opremom za sve faze leta letelice od pripreme, poletanja, leta, prijem podataka i prosleđivanje prikupljenih podataka komandno-operativnim centrima. Posadu je trebalo da čine tri člana: operatori za upravljanje i praćenje leta, za izviđačku opremu i za prikupljanje i prenos obaveštajnih podataka.
IBL -2004 opremljena je bila senzorima koji omogućuju autonomni let (žiro platforma sa tri brzinska žiro-kompasa, akcelometra i magnetometra, GPS prijemnik, radio modem, antena primarnog komunikacionog sistema, optički sistem za upravljanje kamerom. Letelica je imala opciju ručnog moda upravljanja, let po zadatoj putanji, autopilot kursa, valjanja, propinjanja i analogni video -komunikacioni sistem dometa do 10 kilometara.
TT karkteristike letelice:
Razmah krila 4,3 m, maksimalna masa 145 kg, masa korisnog tereta 30 kg, operativna visina leta 3.000 m, maksimalno trajanje leta veća od tri časa, brzina krstarenja 120 kilometara na čas, snaga motora 18,0kW.
U međuvremenu usledio je raspad Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Formirana je u letu 2006. Vojska Srbije i počela je reorganizacija. U okviru težnji za modernizacijom i pristupanjem programu partnerstva za mir Srbija od Izraela nabavlja 2008. 10 komada, a u Izrael Vojska Srbije uputila je operatere za obuku.
Orbiteri su po dolasku u Srbiju bili raspoređeni u nekadašnju Specijalnu brigadu u Pančevu ( koja je umeđuvremenu rasformirana i od nje su nastale dve brigade), 3. brigadu stacioniranu u Nišu i 4. brigadi u Vranju. Po tadašnjoj organizaciju brigade u Pančevu i Nišu formirali su po jednu izviđačku jedinicu sa po tri orbitera, dok je u Vranju uspostavljena jedna sa po dva orbitera, dok preostala dva su u rezervi.
Osim same letelice kupljena je i prateća oprema zemaljska stanica koju čine laptop i sistem veze, zatim specijalni lanser u vidu praćke, kao i oprema za transport rančevi, punjači baterija
Podaci o Orbiteru:
Taktička bespilotna letelica Orbiter produkt je izraelske kompanije Aeronautics Defence Sistem. Ova bespilotna letelica dužine je jedan metar ima raspon krila od 2,2 metra. Najveća masa u poletanju je 6,5 kilograma od čega na korisni teret otpada 1,5 kilogram. Međutim neki tvrde da je maksimalna težina čak 9 kilograma. Baterija omogućuje autonomsnost leta Orbiteru 90 minuta, a operativna visina leta je 600 m, dok je maksimalna visina leta 5.486 metara.
Letelica se lansira sa lansirne rampe po sistemu „praćka“, a po završetku leta prizemljuje se uz pomoć padobrana ili vazdušne vreće. Vreme pripreme orbitera za let traje 10 minuta. Jedan od problema ove letelice je taj što radijus dejstva zavisi od telekomunikacionog paketa, a koji za našu Vojsku iznosi 15 kilometara u svim pravcima. Orbiteri u naoružanju Vojske Srbije poseduju D-STAMP žiroskopsko stabilisane senzore, koji omogućavaju lako i elegantno upravljanje ovakvom letelicom. Operator letelicom upravlja prekog odgovarajućeg lap topa koji služi za kontrolu leta i prijem slike sa senzora na besiplotnoj letelici.
Zbog odličnih senzora ova letelica se može efikasno koristiti za izviđanja po danju i noću, a zbog malih dimenzija optimalan je za korištenje u urbanom okruženju i specijalnim vojnim i izviđačkim jedinicama. Vojska Srbije Orbitere koristi isključivo za taktička izviđanja na terenu, a mogu se koristiti i za korekciju artiljerijske vatre.
Mini bespilotna letelica Vrabac
Ubrzo posle kupovine Orbitera među stručnjacima VTI rodila se ideja da se napravi taktička bespilotna letelica (TBL) kratkog dometa namenjena za prikupljanje podataka na taktičkom nivou izviđanjem na daljinama do 10 kilometara i na operativnoj visini do 500 metara, koja će imati sposobnost da ostane u vazduhu od jednog do jednog i po časa i sposobno st da nosi do 1,5 kilograma korisnog tereta odnosno dnevna i noćna kamera na stabilisanoj platformi.TBL se za razliku od Orbitera koji se lansira pomoću praćke lansira izbačajem iz ruke.
Bespilotna letelica Pegaz
Nova taktička bespilotna letelica „Pegaz 011“ kao idejni projekat razvijena je u martu 2010. godine, a svoju prvu premijeru imala je na Sajmu vojne opreme i naoružanja „Partner 2011“, kada je bio prikazan prototip ove bespilotne letelice.
Pegaz je zamišljen kao moderan i potpuno autonomni sistem, sa letelicom maksimalne poletne mase od 230 kilograma.Ova bespilotna letelica ima dvocilindirčni benzinski motor. Letelica je u potpunosti izrađena od karbonskih vlakana i predstavlja potpuni domaći proizvod osim nekoliko kompnenti koje se nabavljaju iz uvoza. Prema navodima koji su objavljivani Pegaz ima dolet do 100 kilometara i ostanak u vazduhu do 12 sati. Ova taktička bespilotna letelica nosi do 40 kilograma korisnog tereta kao što su dnevna kamera, termovizijska kamera, laserski daljinomer i laserski obeleživač, radare za sintetizovanje slike na zemlji i senzore za elektronsko izviđanje
Pegaz je dužine 5,535 m, razmah krila 6,34 m, masa prazne letelice je 120 kilograma, a masa opreme 40 kilograma. Maksimalna masa u poletanju je 230 kilograma. Maksimalna brzina je preko 200 kilometara na čas, a maksimalna brzina kristarenja 150 kilometara na čas. Operativna visina je 3.000 m. Poletanje i sletanje letelice automatsko i ručno sa polu uređene sletne staze. Prinudno sletanje padobranom. Vođenje komandovani let (autopilot) i autonomni let (programirana putanja), korisni teret 40 kilograma, opcije podvesnog tereta dnevna kamera, termovizijska kamera, laserski daljinomer, laserski obeleživač, mini radar sa mogućnošću snimanja i mapiranja terena dometa do 20 kilometara.
Prikaz Štit 2022 na vojnom aerodromu pilot pukovnik Milenko Pavlović u Batajnici tada je prvi put srpskoj javnosti prikazana i bespilotna letelica domaće proizvodnje Pegaz 011, u čiji razvoj su se uključili Kinezi i uz čiju pomoć je postala konačno operativna. Na statičkom delu izložbe bila je odmah pored kineske bespilotne letelice CH-92 .
O tome da Kinezi aktivno rade na unapređenju taktičke bespilotne letelice „Pegaz“ detaljno je pisala Politika 25.7. 2020. godine. Politika je tad na svojim stranicima zabeležeila i da su u Kini već duže vreme u više navrata boravili inženjeri Vojnotehničkog instituta (VTI), i da su tada u tu zemlju prevezene i dve letelice „pegaz”. Kako navodi ovaj list u Kini će se obaviti opremanje naših bespilotnih letelica optoelektronikom, autopilotom, linkom i softverima.
Kako je opisano u Politici „Pegaz” će zapravo biti sličan CH-92A kad je reč o karakteristikama i mogućnosti, ali nešto manjih gabarita. Moći će da obavlja izviđačke zadatke, da se koristi za korekturu artiljerijske vatre, da obeležava cilj laserom i da dejstvuje po cilju laserski vođenim raketama.
– U početku, koristiće se kupljene kineske rakete FT-8D, ali radićemo i na razvoju odgovarajuće domaće rakete, kazao je za tada za Politiku dr Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse.
Takođe navedeno je i da su stručnjaci VTI, sa kineskim kolegama, unapredili su aerodinamiku „pegaza”,time će biti kompletiran prvi sistem ovog naoružanja, koji čine tri letelice i zemaljska stanica. Zemaljska stanica je projektovana i proizvodi se u Srbiji od strane VTI i njegovih kooperanata, uz učešće pojedinih komponenti kineske strane, koje su već dopremljene u Srbiju sa isporukom CH-92A, navela je Politika pre dve godine.
-Kad je reč o zemaljskim stanicama, treba naglasiti da operateri koji tu rade ne „pilotiraju” letelicom, već upravljaju njenim sistemima, odnosno izvršavaju izviđačke i druge zadatke, mada postoji mogućnost i ručnog upravljanja letelicom. Zajedno sa operaterima je i obaveštajni oficir. Letelica leti potpuno automatski po zadatoj putanji, uključujući poletanje i sletanje. „Pegaz” i CH-92A poleću i sleću sa piste, poželjno je betonske, ali može i sa travnate, kao avion. Takođe, kada je reč o CH-92A, postoji i rezervna opcija sletanja padobranom, naveo je tada Miloradović.
Taktičko tehnički podaci za Pegaza
Akcioni radijus 250 km
Brzina
Maksimalna brzina: 180 km/h
Krstareća brzina 150 km/h
Trajanje leta: 10 sati
Maksimalna težina na poletanju 250 km
Nosivost 50 kg
Domet laserski vođene rakete: 5 km