Rešenjem komisije Saveta ministara Sovjetskog Saveza od 29. decembra 1983. godine zatraženo je od OKB Suhoj da napravi lovac SU-27M. Prvi prototip T-10M-1 sagrađen je prepravkom iz serijskog primerka aviona. Nos aviona je postao duži i veći zbog ugradnje novog radara N011 koji u odnosu na stariji N001, montiran na SU-27P, ima veći domet i proširenu zonu pretraživanja u horizontalnom i vertikalnom polju. Raspadom Sovjetskog Saveza razvoj je bio usporen.
Sve promene su postepeno primenjene i ispitane na jedanaest prototipova SU-27M označenih kao T-10M, i to od T-10M-1 do T-10M-11. Vodeći čovek OKB Suhoj Mihail Simonov, iz komercijalnih i propagandnih razloga je oznaku aviona SU-27M promenio u SU-35.
Impresivni SU-35S je najnovija reinkarnacija lovačkih aviona iz familije SU-27, i s pravom se može tvrditi da je ovaj avion vrhunac trenutnog konvencionalnog dizajna lovačkih aviona. Dizajn je mešavina odlične aerodinamičke osnove sa naprednim motorima, kontrolom leta i naprednom avionikom.
© Министерство обороны Российской ФедерацииOznaka SU-35 je primenjena na dve osnovne konfiguracije aviona od 1991. godine. Prvi avion koji je nosio oznaku SU-35 ranih devedesetih godina XX veka, bio je digitalni T-10M/SU-27M, koga je NATO označio kao Flanker-E, a bio je pogonjen motorima AL-31FM i imao je radar N011. Za izvoz kako je bilo u planu, bio je predviđen avion isto označen kao SU-35. Ovaj avion je korišćen kao osnova za razvoj demonstratora tehnologije aviona SU-37, koji je NATO označio kao Flanker-F. SU-37 se koristio kao platforma za ispitivanje modernog kokpita, radara N011M, za proveru uređaja za promenu vektora potiska i HOTAS komandi leta. Veliki deo tehnologije ispitane na avionu SU-37, našla je svoju primenu na avionima SU-30MKI/MKM.
© Министерство обороны Российской ФедерацииTrenutni SU-35S naručilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije 18. avgusta 2009. godine, a bio je rezultat niza dizajnerskih studija sa dubokom modernizacijom dizajna aviona SU-27M. Ovo je zapravo duboki reinženjering osnovnog dizajna aviona na način na koji je izvršena izmena dizajna kod aviona F-15C i na osnovu kojeg je nastao avion F-15E, tokom osamdesetih godina XX veka. Novi SU-35S zadržao je osnovni aerodinamički dizajn i veći deo strukture aviona SU-27, ali se vide značajna aerodinamička poboljšanja sa potpuno novim motorima i digitalnom avionikom. Značajne promene uključuju uklanjanje leđnog dorsala, povećanje kapaciteta unutrašnjeg goriva i postavljanje novih odbacivih dopunskih spoljnih rezervoara za gorivo. Za pogon su izabrana dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F-1S (Saturn 117S) sa mogućnošću superkrstarenja, koji ovom avionu daju veliku prednost u odnosu na potencijalne protivnike u režimu vazdušne borbe.
© Министерство обороны Российской ФедерацииAvionika je potpuno digitalna. U nosu se nalazi radar Tihomirov NIIP Irbis-E koji omogućava detekciju 30 ciljeva na udaljenosti od 400 km i simultano gađanje do osam ciljeva. U režimu vazduh-zemlja (more) radar obezbeđuje mapiranje terena, omogućuje istovremeno napad na četiri površinska cilja sa preciznim naoružanjem vazduh-zemlja (more) dok istovremeno skanira prostor u vazduhu u potrazi za pretnjom, na koju može da lansira aktivno radarski vođene rakete vazduh-vazduh. Cilj veličine tri metra kvadratna detektuje na udaljenosti od 350-400 km, dok cilj veličine od 0,01 metar kvadratni detektuje na udaljenosti od 90 km. Osim toga u repnoj „žaoki“ se nalazi radar N012 koji je namenjen za pretraživanje zadnje polusfere. Taj uređaj nije namenjen samo za upozoravanje pilota na opasnost već i za upotrebu vođenih raketa vazduh-vazduh za odbranu iz zadnje polusfere. Naime, posle lansiranja rakete R-73 menjaju kurs za 180 stepeni i posle tog napadaju cilj koji avionu preti iz zadnje polusfere.
SU-35S na lovačkim zadacima naoružan je pored raketa R-73 i sa raketama R-37M (URVB), koje mogu da deluju na udaljenosti do 300 km, kao i R-77-1 (RVV-SD) dometa do 110 km, osim toga tu su i uređaji za ometanje L-265 “Hibini-10M”, koji daju znatnu prednost lovcima Su-35S nad eventualnim suparnicima.
Avion je osposobljen za borbu protiv krstarećih raketa i bespilotnih letelica, kao i protiv najnovijih aviona kao što su F-22 i F-35. Osim toga avion nosi čitav spektar najmodernijeg ruskog naoružanja tipa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. Kao lovac-bombarder nosi do 8000 kg ubojnog tereta na 12 nosača na krilima i trupu.
U strateškom pogledu SU-35S je u znatnoj prednosti u odnosu na konkurentske zapadne avione, osim u odnosu na F-22. Raspoređen u velikom broju sposoban je da promeni ravnotežu moći u bilo kom regionu u kojem se to desi. Ova realnost se ne shvata ozbiljno kod većine zapadnih vazduhoplovstava, pa čak i kod birokratije Ministarstva odbrane SAD.Suhoj SU-35S u NATO nezvanično se označava i kao Super Flanker.
Borbeno su angažovani iznad Sirije i Ukrajine.
Avioni SU-35S trenutno se nalaze u naoružanju Rusije i Kine, dok su nedavno uspešno završeni pregovori i sa Iranom. Tako da se očekuje da će uskoro i Iran postati korisnik ovog odličnog aviona.