РУСКИ ПРЕТОРИЈАНАЦ, ВИШЕНАМЕНСКИ БОРБЕНИ АВИОН СУХОЈ СУ-30, ВИДЕО

Пише: Данко Боројевић

Проблем ефикасне заштите ненасељених пространстава совјетског севера и Далеког истока био је један од главних задатака војске ПВО. Малобројни и неусловни аеродроми и тешки климатски услови поставили су пред ваздухопловну индустрију сложен задатак, да изради ловачки авион великог долета опремљеног квалитетном навигацијском опремом и способног за што самосталније обављање задатака. Повољна почетна искуства из употребе двоседа СУ-27УБ показала су да тај авион по многим својствима одговора захтевима дуготрајног патролирања.

У другој половини осамдесетих година XX века војска ПВО је наручила двоседу варијанту која би могла да служи као летеће командно место за навођење групе једноседих СУ-27. Посебно на врло важним задацима пресретања крстарећих ракета и стратешких бомбардера наоружаних таквим оружјем.

Пилоти су запазили да тренажни двоседи СУ-27УБ уз пуну борбену могућност изворне верзије дају прилику за поделу послова између два члана посаде током дуготрајних летова. Војска ПВО Совјетског Савеза наручила је два протипа будућег авиона заснованог на двоседу СУ-27УБ. Прототипови су понели ознаке Т-10ПУ-5 и Т-10ПУ-6. Први прототип свој први лет обавио је 31. децембра 1989. године. Док је први серијски авион СУ-30 свој први лет обавио 14. априла 1992. године.

Турбулентна времена после распада Совјетског Савеза из основе су променили односе међу руским произвођачима борбених авиона. У последњим годинама осме декаде XX века, тим подручјем је доминирао ОКБ МиГ, не само по броју произведених примерака, већ и по броју извезених авиона. Међутим, обнављањем државе Русије сваки се произвођач мора сам изборити за своје место на тржишту, а то је значило потражити стране купце како би преживео. И док је МиГ-29 нагло губио своје позиције на тржишту, његово је место преузео један знатно већи авион – СУ-27.

Идеална аеродинамичка основа и добре перформансе авиона фамилије СУ-27 послужиће као основа за изградњу будућих борбених авиона Руске Федерације. Тако је на основу авиона СУ-27УБ настао и патролни ловац СУ-30, који је првобитно био означен као СУ-27ПУ. РВ Русије је првих пет примерака СУ-30 преузело у периоду од 1994. до 1996. године. Авион је службено уведен у наоружање РВ Русије 1996. године. Прва јединица која је добила ове авионе био је 54. гардијски керчански ловачки авијацијски пук из базе Саваслејка који припада 148. центру за борбену опрему и преобуку летачког састава. Ловац СУ-30 има два члана посаде – радаристу и пилота, побољшани радар Н011М домета 400 км и боље маневарске способности од СУ-27. У групном ваздушном боју један СУ-30 може да предводи четири једноседа СУ-27. Такав тим осим супротстављања противничким авионима може да поставља и блокаду на претпостављеном правцу лета крстарећих ракета.
На основу авиона СУ-30 изникла је цела плејада вишенаменских борбених авиона намењених извозу, а за које су се одлучиле ваздухопловне снаге Алжира, Ангола, Белорусија, Индије, Индонезије, Јерменија, Кине, Казахстан, Малезије, Мјанмар, Уганде, Венецуеле и Вијетнама. За сваку земљу посебно, израђен је извозни модел према њиховим потребама.

Тако је за потребе индијског ваздухопловства настао СУ-30МКИ. На постојећу платформу авиона СУ-30 стручњаци ОКБ Сухој додали су канар конфигурацију од композита и FBW систем за контролу лета који су развијени за морнарички авион СУ-33, моторе АЛ-31ФП с векторисаним потиском и модерну електронику. У носу авиона налази се савремени радар Н001 Барс 3 који омогућава истовремено напад на један циљ у ваздуху и један циљ на земљи. Авионика је мешавина руских, француских, израелских и индијских система, те је у почетку било проблема с њиховом интеграцијом у јединствени систем. Међутим, данас код авиона, намењених руским ваздухопловним снагама, авионика је искључиво домаће производње. Наоружање се састоји од ракета ваздух-ваздух средњег домета Р-27 и Р-77 и кратког домета Р-73Е. Може носити противбродске и вођене ракете ваздух-земља руске и индијске производње. Индијски медији СУ-30МКИ проглашавају најбољим индијским борбеним авионом од њезиног формирања. Авионе по лиценцији склапа HAL (Hindustan Aeronautics LTD), а испорука задњег од 140 наручених планирана је за 2014. године. Међутим, РВ Индије данас у употреби имао 272 авиона СУ-30МКИ, док је поручено још 12 ових авиона.

Иако му се ознака тек незнатно разликује од индијског авиона кинески СУ-30МКК је у основи потпуно различит авион, с обзиром на то да је примарно намењен противбродској борби. Упркос томе опремили су га радаром Н001ВЕП и ракетама Р-77. Основно наоружање су му противбродске ракете Х-31А и Х-59. Најопасније противбродско оружје које СУ-30МКК може понети јесу противбродске вођене ракете Х-41. Ова 9,74 м дуга ракета лети брзином од три маха и има максимални домет од 250 км. Бојева глава масе 320 кг може потопити сваки постојећи ратни брод осим носача авиона. Маса јој је 4500 кг, а СУ-30МКК може понети једну ракету на подтрупном носачу између уводника ваздуха.
Сличну намену као и СУ-30МКК има и СУ-30МК2. Нема канаре и векторисани потисак те је мање окретан у ваздушној борби. Упркос томе продат је Кини, Венецуели и Вијетнаму. Сухој је развио и верзију СУ-30МК3 специјализовану за противбродску борбу и наоружану вођеним ракетама Радуга Х-59МК.
Индијски СУ-30МКИ неслужбено се сматра најпокретљивим борбеним авионом на свету.

Авиони СУ-30, имају уграђен топ калибра 30 мм ГШ-301 са 150 граната. Као ловац носи од 10 до 14 ракета ваздух-ваздух Р-27, Р-73 и Р-77, у зависности од верзије. Као ловац-бомбардер носи од 4000 кг до 6000 кг убојног терета на десет носача на крилима и трупу или до 8000 кг убојног терета на 12 носача на крилима и трупу, у зависности од верзије.

До данас је произведено више од 640 ових авиона у разним верзијама.

Авиони СУ-30 узели су учешће у сукобима у Сирији од 2015. године, док се данас могу видети и изнад Украјине. Руски преторијанац, СУ-30 машина за све.

За израду текста коришћена је књига: Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.