Русија је проширила производњу артиљеријских цеви и тенковских топова у кључном одбрамбеном постројењу Plant No. 9, након набавке индустријске опреме европског порекла, откривају недавно објављена документа.
Позивајући се на документа о набавци до којих су дошли и анализирали их Frontelligence Insight у сарадњи са аналитичком компанијом Dallas, извештај указује на системску реконструкцију и техничко преопремање фабрике.
Кључна фабрика руске артиљерије
Погон се налази у Јекатеринбургу, у индустријској зони Уралмаш, и представља главног произвођача цевне артиљерије у Русији.
Фабрика производи:
- цеви за самоходну хаубицу 2S35 Koalitsiya-SV,
- системе за 2S19 Msta,
- тенковске топове за Т-90, Т-14 Armata, као и модернизоване Т-62 и Т-72,
- поморске ракетне бацаче дубинских бомби RBU-1000 и RBU-6000.
Постројење је и оригинални конструктор совјетске хаубице Д-30, која се и даље користи у рату у Украјини.
Проблем хабања цеви
Проширење капацитета директно је повезано са великим хабањем артиљеријских цеви услед интензивних борбених дејстава. Иако дронови имају све већу улогу, артиљерија и даље чини значајан део губитака на бојишту.
Према анализи, у 2025. години између једне четвртине и једне трећине губитака на фронту и даље се приписује артиљеријској и минобацачкој ватри.
Ослањање на западну технологију
Документа показују да је шест објеката у фабрици модернизовано, укључујући два металопрерађивачка погона и галванску производњу. Један објекат се претвара у интегрисани производни комплекс за серијску производњу делова за артиљеријски систем 152 мм 2A88, који се користи на платформи Koalitsiya.
Кључни налаз извештаја је да се проширење у великој мери ослања на машине западног порекла. Наводи се најмање 22 велике индустријске машине, укључујући опрему компанија из Тајвана, Италије, Немачке и Велике Британије.
Међу наведеним произвођачима су:
- DMG MORI,
- Liebherr,
- Hermle AG,
- британски Jones & Shipman,
- италијански TACCHI и PARPAS,
- тајвански KAFO и Glory.
Ове машине омогућавају прецизну машинску обраду и обликовање зупчаника неопходних за производњу артиљеријских цеви и топова.
И поред санкција ЕУ, САД, Украјине, Јапана и Швајцарске, модернизација постројења траје најмање од 2016. године.
Раст производње муниције
Извештај наводи и податке о расту производње муниције:
- 120 мм минобацачке мине:
- 2024: 1,428 милиона
- 2025: 1,961 милиона (+37,3%)
- 152 мм артиљеријске гранате:
- 2024: 1,558 милиона
- 2025: 1,717 милиона (+10,2%)
Ови подаци указују на одрживу домаћу производњу, а не искључиво ослањање на увоз муниције из Ирана или Северне Кореје, који је раније коришћен за попуњавање недостатка.
Ако желиш, могу да додам аналитички део у стилу ТВ Фронта – колико је реално да санкције заиста успоравају руску војну индустрију и да ли је артиљерија и даље „краљица бојишта“ упркос дронској револуцији.