Србија је прва европска земља која је купила кинески ПВО систем који данас чини кичму противваздухопловне одбране Србије. Иначе овај систем јавности, као модел је приказан 2014. године на кинеској међународној изложби ваздухопловства (Airshow China 2014), а јавности као систем приказан је 2016. године.
У питању је систем средњег и дугог домета намењен за одбрану стратешки важних центара и командних места од напада из ваздушног простора од стране борбених авиона, хеликоптера, крстарећих ракета, па чак и тактичких балистичких ракета домета до 300 километара, ласерски вођених бомби и оружја високе прецизности….
Многи овај систем обележавају као модификацију старијих ПВО система фамилије С-300 које је Кина купила још почетком 1990-тих година. Међутим, има оних који се баш и не слажу са овом тврдњом да систем ФК-3 има било какве везе са С-300.
Друго становиште сматра да је ФК-3 извозна верзија ПВО система ХQ (Хонг Ћинг-Црвена застава)-22 (ХQ-22) који се налази у кинеској војсци, а у једној другој далекој причи нуђен је био и Турској 2012, али се та земља определила за С-400. У односу на ХQ-22, верзија ФК-3 има скромније могућности. На пример ефикасни домет по даљни ХQ-22 износи 170 километара, док код ФК-3 је он 100 км, а циљеви који се могу гађати по висини крећу се од 50 до 27.000 метара.
У подацима о овом систему наводи се да је ФК-3 извозна верзија кинеског ПВО система ХQ-22. који се сврстава у класу америчког система Патриот ПАЦ 3.
Концепт рада система ФК-3 са четири лансирне цеви на једном возилу подсећа на С-300, али концептуално на развој је утицао и амерички патриот. Као очигледни пример наводи се позиционирање лансирне рампе такозвано „косо лансирање“, односно одустајање од вертикалног такозваног „хладног лансирања“.
У случају Србије доста пута се спомињало да је Србија изабрала за свој систем принцип хладног лансирања. Наводно радарски сегмент овог система базиран је на америчкој концепцији радарске мултифункционалности.
На борбеном положају лансирне рампе постављене су под углом од 60 степени по елевацији уз ротацију од 360 степени по азимуту.
Лансер и ракете
У саставу једне ракетне батерије осим командног возила налазе се и 3 самоходна лансирна оруђа. Опцино број лансирних оруђа може бити и шест. Три до шест батерија чини један ракетни дивизион, који је додатно појачан осматрачко-аквизицијским радаром домета 350 км.
Свако лансирно оруђе има четири контејнера са ракетама домета по даљини минимални од 5 км и 100 км максимални. Наводно домет може да буде и до 120 км са јачим мотором. По висини минимални домет је 50 м, а максимални 27 км. Ракете су намењене за деловање по широком спектру борбених циљева од хеликоптера, беспилотних летелица, извиђачких авиона, крстарећих ракета, ласерских и ГПС вођених авио бомби.
Навођење ракете је инерцијално у почетној фази лета, а у завршној фази полуактивно-радарско самонавођење уз могућност радио командног вођења у случају услова електронског ометања.
Осматрачко-аквизицијски радар
Основу система Фк-3 чини осматрачки радар ЈСГ-100 и радар за праћење циљева и навођење ракета Х-200. Осматрачки радар ЈСГ-100 поседује домет од 240 км и намењен је за осматрање у ваздушном простору, благовремено уочавање и откривање надолазећих циљева. Како се наводи радар има могућности истовременог обрађивања 400 циљева и самосталног откривања око 100 циљева у ваздуху, зависно од њихове брзине и висине лета.
Сваки дивизион поседује и осматрачко-аквизицијски радар који прати циљеве у ваздуху на даљинама до 250 км. Радар има фазну антенску решетку Х-200 а праћење и навођење ракета домета 180 км. Радар Х-200 ради у Г фреквенцијском опсегу и истовремено може да врши четири функције да проналази циљеве, препознаје их као свој-туђи, прати циљеве и наводи ракете на циљ. Радар може да ради и у пасивном режиму. Верује се да је концепт „један радар за све“ узета са америчког патриота. Радар Х-200 може истовремено да прати 40 циљева, наводећи истовремено на циљ по две ракете. Један радар може да покрива рад три до шест лансера на борбеном положају. Минимална удаљеност радата од лансера може да буде 300 м у случају да је радио веза успостављена жичано, док у бежичном моду растојање између радара и лансирних платформи може да буде око 1 км.
Колиматорска станица за калибрацију положаја такође је саставни део ракетне батерије.
Сви лансери, командна станица смештени су на возило „Ханианг“ конфигурације 8×8, а батерија може борбено да делује самостално или увезано са другим батеријама и ПВО системима.
Основна ватрена једница система ФК-3 је ракетна батерија која је статављена од 15 возила, лансера и возила пратећих елемената. Од лансера то су четри ракетна лансера самоходна на којима су смештени контејнери са ракетама земља -ваздух. Лансирање ракета могуће је у пуном кругу од 360 степени по азимуту. Елевација лансера је 60 степени.
Лансирана ракета до циља се наводи комбиновианим системом радио командног навођења.
ФОТОГАЛЕРИЈА:
