Једно од најпопуларнијих проривавионских артиљеријских система у великом броју земаља, па и у наоружању Војске Србије је противавионски топо Бофорс калибра 40 мм, који неки називају и ефикасни чистач неба.
Осим у вучној, ово артиљеријско оруђе данас је самоходно. Две земље их костисте као самоходна оруђа прва је Шведска, а друга Србија која има свој систем ПАСАРС кији за разлику од шведског пандама претворено у артиљеријско-ракетни систем за заштиту оклопно-механизованих колона и војних конвоја од напада дронова, тактичких беспилотних летелица, хеликоптера и спројих циљева.
Прича о противавионским топовима Бофорс почела је на северу Европе када је та компанија 1936 развила модел топа ознаке L/60, што указује на цев дужине 60 калибара. После Другог светског рата развијен је противавионски топ 1947 године у верзији L/70 калибра 40 мм. Серијска производња нове верзије тпоа покренута је 1951. године и до сада произведено је неколико десетина хиљда ових артиљеријских оруђа која су извезена у више од скоро 40 земаља света.
Данас се ово артиљеријско оруђе сматра респектабилним противавионским системом, који је веома популаран у западним земљама, а користи се тренутно и у рату у Украјини. Наиме Естонија је скоро сва воја вучна артиљеријска оруђа за ПВО одрбану донирала као војну помоћ Украјини.
Основу противавионског артиљеријског оруђа Бофорс L/70 калибра 40 мм чини аутоматски топ. Ознала L/70 представља цев дужине 70 калибра. Први корисник овог оруђа била је шведска војска 1951. године. Топ је израђен у две верзије А и Б које се разликује што верзија Б има трофазни генератор 3Х220V, 50Hz за нападање струјом систем, који је уграђен на задњем делу вучног дела, док у верзији А оруђе се снабдева преко генератора, односно спољњег извора енергије.
Топ је намењен за гађање циљева у ваздушном простору на даљинама од 3.700 м, а по потреби може да се користи за гађање циљева на земљи. Топ се пре почетка ватре спушта у борбени положај сопственом тежином преко хидрауличног уређаје за спуштање и дизање. Брзина ватре је 240 метака у минути а топ се пуни са редеником у коме се налази 4 гранате које се узимају из оквира од 26 метака. Напуњени оквири се иначе налазе у регалу на задњем делу покретног постоља. Цев топа је моноблок са прогресивним увијањем жлебова. На предњем делу цеви налази се пригушивач пламена, а на зањем опружни повратник. Топом управља нишанџија који седи у куполи за нишанџију, преко управљачке палице која је смештена у кабини на левој страни горњег лафета. Пуњење топа обавњају двојица послужилаца, чији су положаји обезбеђени заштитиним подупирачима. У два регалска простора позади топа могуће је сместити 48 граната.
Електрохидраулички систем омогућава сервостием за покретање топа по смеру и елевацији, релативно великим угаоним брзинама и убрзањима. Топ се користи у споју сасистемом за управљање ватром. Средином 1980- тих то је постигнуто са осматрачко-аквизицијским радаром Жирафа. У основи организацијске целине тог система јесте осматрачко-аквизицијски радар “жирафа” пријемник података о циљу ППЦ- М-85 и противавионски топ “Бофорс” Л-70 калибра 40 мм. Покретни радар “Жирафа” у основи служи за откривање циљева који лете на малим и средњим висинама и непрекидно праћење њиховог лета. Са њега се подаци о праћеним циљевима достављају ватреним јединицама ПВО. Реч је о радару импулсно-доплерског типа који ради у “Ц” опсегу од четири до осам гигахерца са дигиталном обрадом сигнала. На показивачу тог радара приказују се одрази покретних циљева. Они се додатно обрађују у електронским колима “константне вредности лажног аларма”, што значи да екран показивача неће бити заслепљен уколико противник омета радар. Радар се напаја из сопственог електроагрегата трофазним напоном од 250V и 50Hz и 200V 400Hz. Подаци о циљу који се добију на радару брзина, азимут, даљина могу се истовремено пренети осам оруђа која су непосредно повезана са радаром. Подаци се преносе посредством уређају за пријем и пренос података ППЦ.
Топ се усперава на циљ према координамтам и подацима о брзини циља које пријемник ППЦ аутоматски прима од радара “жирафа” и према подацима о стајној тачки. Уређај ППЦ М-85 сачињава блок електронике, командни блок и потребан прибор. Он прерачунава податке о циљу у односу на положај оруђаи приказује у алфанумеричком облику елементе даљине, курса, азимута и брзине циља. Са ноћном нишанском справом ННС уређај ППЦ омогућава навођење оруђа на циљ у ноћним условима. Такође омогућује повезивање са одговарајућим нишанским радаром који наводи оруђа на циљ по азимуту и елевацији.
Топ “Бофорс” има и уређај за управљање ватром који сачињавају дневна нишанска справа ДНС, ноћна нишанска справа ННС, ласер, рачунар, табла за управљање и потребни разлагачи, сервопојачивачи и брзински сихрони који обезебеђују покретање топа по правцу и елевацији брзином 85 сптепени у секунди односно 45 степени секунди.
Систем за управљање ватром оруђа омогућава праћење и израчунавање елемената гађања тачке претицања за циљеве у ваздушном простору који се крећу брзином од 500 м/с, а узимајући у обзи елемента који утичу на тачност израчунавања тачке претицања и самим тим и на ефикасност оруђа ПАТ-40 мм. Израчунавање тачке претицања рачунар обанвља претварањем поларних координата азимута, месног угла и даљине у координате тачке претицања за које рачунар истовремено врши поравке на топу, односно усмерава циљ за време гађања. После прекида гађања оруђе се усмерава у циљ, чиме је обезбеђен наставак праћења лета авиона и отпочињања новог циклуса гађања.
За гађање циљева користи се тренутно-обележавајућа граната калибра 40 мм са ударним упаљачем и метак 40 мм са тренутном гранатом са куглицама и радио-упаљачем ниске и високе фреквенције. Сви упаљачи, ударни, близински снабдевени су електронским уређајем за самоликвидацију, који се активра после 8 секунди у случају промашаја циља.
Послугу оруђа чини командир одељења и возач, пет послужилаца.
Тактичко технички подаци “Бофорс”
Маса топа: 8.500 кг;
Брзина пројектила: 1.005 м/с-1.025 м/с;
брзина гађања: 300 метака у минути;
број метака за једно пуњење: 26 комада;