Андреј Млакар
У оквиру појачања санага ЕУФОР око политичке кризе унутар Босне и Херцеговине, заједничких вежби са ОС БИХ на улицама широм Федерације и Републике Српске поново су се појавиле оклопна возила Француске војске.
У питању је било лако оклопно возило PANHARD VBL које се први пут појавило у БиХ у оквиру мисије УНПРОФОР-а (1992-1996), затим НАТО мисије ИФОР (1996-1997) и Мисије СФОР (1997-2006). Тада је ово лако оклопно возило које користила француска војска крстарио широм БИХ и био заједно са оклопним возилом VAB 6×6 био кључан у пратњи хуманитарних конвоја.
Двадесет и девет година касније PANHARD VBL поново крстари улицама БИХ у оквиру мисије ЕУФОР -а као подршка алијанси како је наведено у циљу смиривања нараслих тензија и јачању присуства НАТО -а у зони западног Балкана.
Развој овог лаког оклопног возила, по коме је Француска војска постала препознатљива започео је 1978. године 20 века када је копнена војска Француске издала тактичко техничке захтеве за развој новог оклопног аутомбила који је тежиме мање од 3.500 кг намењеног за извиђање верзија која је наоружана пошкомитраљезима и верзија за противоклопну борбу са лансером за ПО ракете типа МИЛАН.
Од пет компанија које су се пријавиле на конкорус издвојиле су се две: Renault i Panhard. Према захтевима студије обе компаније су израдиле по два прототипа возила који су предати француској војсци на испитивање.
Испитивање по два прототипа сваке компаније трајали су од 1983. до 1985. године. Наредне 1986. Француска војска прогласила је победника то је била компанија Panhard. Уследило је потписивање уговора и почетак серијске производње овог лаког оклопног возила.
Француска војска планирла је за своје потребе да набави 3.000 возила у извиђачкој и 600 у противоклопној верзији. Међутим крај Хладног рата, и промена геополитичких околности довела је до тога да се број произведених возила заустави на 899 произведених за француску војску од којих је доста возила изгубљено у разним конфлктима и удесима.
Првих предсеријских 15 оклопних возила испоручено је француској војсци 1988. године, односно између јуна и октобра те године..
Оно што је интересантно јесте да од тих 15 примерак три су послата била на испитивање у бившу француску колонију Либан.
Конструкција возила
Произвођач компанија Panhard одлучила се у процесу производње новог лаког оклопног возила да користи што већи број комерцијални компоненти што је знатно олакшало набавку и производњу, али и појефтинило цену самог возила. Осим ових услова циљ је био знатно скраћење развоја .
Возило је добило комерцијални дизел мотор, какав се уграђује у аутомобиле марке Peugeot 505 и 605. Возило због олакшаног управљања добило је немачку аутоматску трансмисију ЗФ који се користе у комерцијалним аутомобилима.
Труп овог лаког оклопног возила направљен је од челика THAD .
Дебљина оклопа који је израђен од челичник плоча је различит. На предњој страни где је мотор и седе возач и сувозач, као и месту где се налазе војници износи 11 мм, а на крову и делу задњег дела 5 мм.
Посаду чине три члана, Возач, сувозач (командир) и стелац налази се на задњем делу возила и управља наоружањем. Са леве и десне стране возача и сувозача (командира) налазе се врата за улазак и излазак. Дебљина оклопа на њима је 5 мм. Предњи прозори возача и сувозача су израђени од непробојног стакла , док возач има перископ који омогућава извиђање и кретање када је поклопац на прозору спуштен. Поклопац -предњи израђен је од челичних плоча.
На крову изнад возача и командира такође се налази кружни отвор који је затворен челичном плочом која се отвара према напред и тиме представља додатну заштиту за посаду када извирују из самог возила.У задњем делу возила налазе се велика врата, отварају се према напред, а на средини према врху је уграђено непробојно стакло . Такође возило на крову задњег дела такође има поклопац за посаду.
Дебљина непробојног стакла износи 33,5 до 49 мм.
Лако оклопно возило PANHARD VBL покреће четвороцилиндрични дизел мотор са турбо пуњачем Peugeot XT 3D јачине 95KS. Највећа брзина оклопног возила PANHARD VBL је 95 км/х.
PANHARD VBL израђен је као амфибијско возило .Припрема за прелазак водене површине траје два минута. Кретање кроз воду омогућава пропелер који постављен на средини испод задњег укрцног дела. Пропелер развија брзину кроз воду јачине 4 км/х,.
Возило има Мишелинове борбене гуме које имају систем “Run fllat” што омогућава VBL- у да пређе и до 50 км при брзини од 30 км/х са оштећеним пнеуматиком. Гуме такође имају централни регулатор притиска.
Верзије VBL
Француска војска користе две верзије оклопног возила VBL. Извиђачка која се користи у патролним задацима и верзија за противоклопну борбу. Борбена има три члана. Трећи члан је руковоалац са противоклопном ракетом. У једном возило налази се шест противоклопних ракета МИЛАН, а лансер је могуће поставити на предњи централни део возила или задњи, а то зависи од одлуке командира.
На предњем делу у обе верзије налази се пушкомитраљез калибра 7,62 мм са 3000 метака. Опционо на извиђачку је могуће монитрати и тешки митраљез Борвинг калибра 12,7 мм са капацитетом од 1.200 метака по возилу. Пушкомитраљези и тешки митраљез окрећу се 180 степени у леву и 180 степени у десну страну. Елевација митраљеза износи -10 до +50 степени.
Од остале опреме VBL поседује два радиоуређаја, оперма за ABHO заштиту, противпжарну заштиту и клима уређај. Возила има уграђен и пасивни перископ за ноћно соматрање, спољни и унутрашњи комуникациони уређај.
Сваки члан посаде за личну заштиту има и аутоматску пушку FAMAS калибра 5,56 мм и шест ручних граната по три на сваког члана посаде.
Планом развоја за извоз нудила се и продужена верзија, затим верзија самоходног минобацача, затим возило опремљено осамтрачким радаром који открива авионе у ваздуху на даљинама 16-20 км и 8-10 км за хеликоптере. Ова верзија пордата је Габону (Африка) и има три члана посаде. Затим постоје и верзије носач лаких преносних ПВО система РБ-70, Мистрал -3, два топа ЕЦ калибра 20 мм који се налазетакође на продуженој верзији VBL. Постоји и извиђачка АБХО верзија .
Ово возило би требало у Француској восјци да остане у оперативној употреби до 2025. године када ће га заменити оклопно извиђачко борбено возило Грифон које ће заменти чак три типа возила у француској војсци Panhard VBL, AMX-10RC, Renault VAB 6×6.
Из досадањих борбених искустава од БИХ, Космета, Сомалије, Нигера, Африке, Џибутија, Малија, Либана Французи сматрају да су оваква возила веома корисна у заштити логистичких јединица које имају слабу заштиту