Андреј Млакар
Једно од првих гусеничара из пакета западне војне помоћи који се појавио на бојним пољима Украјине још у пролеће 2022. године био је оклопни транспортер М-113. Овај Гусеничар обележио је Вијтнамски рат, скоро четири арапско-израелска рата, Две интервенције у Либану, Пустињској олуји, Инвазији на Ирак 2003, интервенцији у Панами 1989, мировним исијама УН од Балкана до Африке.
Не постоји конфликт у коме се није појавио овај гусеничар, кога су САД из својих вишкова из војних складишта послале у Украјину.
Велики број ових гусеничара је уништен, оштећен, али и заробљен. Заробљене гусеничаре подједанко су користили и Руси ( Корпуси Доњецке и Лугаснке Народне Републике) , али и Украјинци.
На истоку Украјине забележена је појава класичних оклопних транспортера М113 са бензинским мотором и дизел. Ту су затим верзије за медицинску евакуацију, затим командна возила, возила за везу, али Холанђани су послали и своју копију као борбеног возила пешадије YPR -765 којих неколико примерака користи и српска Жандармерија.
Само САД су Украјини у мају 2022. донирали више од 200 оклопних транспортера М113.
Овај оклопни гусеничар и даље је активан у великом броју земаља. Иако је његов оклоп упркос постављању на њега додатног оклопа и даље преслаб да би издржао погодак било ког противоклопног средства биће послати властима у Кијеву како би помогли да зауставе руски продор на истоку земље.
Развој оклопног транспортера М-113 започео је још 1956. када је уочено да су сви покушаји да се од тенка направи оклопни транспортер, који би брзо пребацивао трупе пропали. На конкурс Армије САД за избор пријавила су се два пројекта, где је победио тим под ознаком Т-117 који је понудио нови оклопни транспортер на гусеница са оклопом од алуминијума. Године 1960 са производних трака сишао је први оклопни транспортер под ознаком М-113. Кака конструкција касније ће постати поција за много различитих борбених платформи од противоклопне, амбулантне, ПВО до касличне пешадијске. Овај оклопни транспортер је играо касније улогу у јединицама „Опфор“ руских борбених возила пешадије.
Иако овај оклопни транспортер није неко чудо технике био је кичма оклопних транспортера у већини чланица НАТО и савезника САД. Направљено је 76.019 примерака како у САД, тако и у још 50 земља. Овде ваља навести да је италијанска фирма ОТО Бреда направила 4.500 комада како за италијанску војску, тако и за извоз. Призведено је чак око 50 разних варијанти и подваријанти. Америчка верзија има ознаке од А1 до А 3 које се односе на додатни оклоп и уградњу дозера код верзије А 3 Ниска цена и лако одржавање били су главни аргументи да више од 50 држава света користи те оклопне транспортере у својим оружаним снагама. У окружењу Србије ови оклопни транспортери у оквиру програма Опреми и обучи донирани су Оружаним снагама БиХ.
Оклопна заштита на М-113 рађена је у складу са некадашњом филозофијом у градњи оклопних возила. Дебљина је само 44 мм, што је недовољно да заштити посаду од пешадијског наоружања и делова граната, а о противоклопним ракетама да и не говоримо. Оклопно тело има облик кутије. У унутрашњости нема додатних преграда. Како је време одмицало, као и учешће у борбеним дејствима натерало је неке произвођаче да на М-113 се постави додатни оклоп. Шампиони у том послу су Израелци са фирмом ИАИ и америчка Marvin Land Systems Inc, са којим су опремљени и амерички М 113 који ће бити донирани Украјини. Пасивни оклоп на постојећи повећало је тежину за око тону, па је укупна тежина износила 12.500 кг
У М 113 угађен је снажнији мотор. У питању је Detroit Disel 6V-53 мотор са шест цилиндара и максимална снага 275 КС, што му омогућава максималну брзину по путу 66 км/х, што је омогућавало праћење тенкова на ратишту. Оклопни транспортер М-113 има амфибијске особине, где се погон остварује преко гусеница, са чиме се кроз воду возило креће брзином од 5, 8 км/х. Резервоар има запремину од 360 литара са чиме је акциони радијус кретања 480 км.
Наоружање
Главно наоружање овог оклопног транспортера је тешки митраљез калибра 12,7 мм. Током деценија оперативне употребе, овај оклопни транспортер постао је платформа на коју је уграђивано разно наоружање са топовима калибра 30 мм. Осим за превоз пешадије оклопни транспортери су постали и средство за ватрену подршку, па су у њих уграђивани и минобацачи калибра 81, 87 и 120 мм. Веома популарна била је верзија са ПВО топом Вулкан, калибра 20 мм и уградња ПВО система малог домета попут Chaparral, Bofors RBS 70 или ADATS, као и верзија опремљена противоклопним ракетама типа ТОW. Колико се види на снимцима углавном су за сад приказане верзије за транспорт пешадије и санитет за превоз рањеника.
Тактичко технички подаци о М113
Намена: оклопни транспортер за превоз пешадије
Посада: два члана плус 11 укрцаних војника
Димензије: дужина 4,86 м, ширина 2,68, висина 1,85 м
Тежина; 11,314 без додатног оклопа, са додатним 12.500 тона
Оклоп: легура алуминијума, заварене конструкције дебљине 44 мм
Погон Детроит дизел модел 6В-53Т
Наоружање: митраљез Бровинг М2ХБ калибра 12,7 мм са 1.200 метака