Andrej Mlakar
Jedno od prvih guseničara iz paketa zapadne vojne pomoći koji se pojavio na bojnim poljima Ukrajine još u proleće 2022. godine bio je oklopni transporter M-113. Ovaj Guseničar obeležio je Vijtnamski rat, skoro četiri arapsko-izraelska rata, Dve intervencije u Libanu, Pustinjskoj oluji, Invaziji na Irak 2003, intervenciji u Panami 1989, mirovnim isijama UN od Balkana do Afrike.
Ne postoji konflikt u kome se nije pojavio ovaj guseničar, koga su SAD iz svojih viškova iz vojnih skladišta poslale u Ukrajinu.
Veliki broj ovih guseničara je uništen, oštećen, ali i zarobljen. Zarobljene guseničare podjedanko su koristili i Rusi ( Korpusi Donjecke i Lugasnke Narodne Republike) , ali i Ukrajinci.
Na istoku Ukrajine zabeležena je pojava klasičnih oklopnih transportera M113 sa benzinskim motorom i dizel. Tu su zatim verzije za medicinsku evakuaciju, zatim komandna vozila, vozila za vezu, ali Holanđani su poslali i svoju kopiju kao borbenog vozila pešadije YPR -765 kojih nekoliko primeraka koristi i srpska Žandarmerija.
Samo SAD su Ukrajini u maju 2022. donirali više od 200 oklopnih transportera M113.
Ovaj oklopni guseničar i dalje je aktivan u velikom broju zemalja. Iako je njegov oklop uprkos postavljanju na njega dodatnog oklopa i dalje preslab da bi izdržao pogodak bilo kog protivoklopnog sredstva biće poslati vlastima u Kijevu kako bi pomogli da zaustave ruski prodor na istoku zemlje.
Razvoj oklopnog transportera M-113 započeo je još 1956. kada je uočeno da su svi pokušaji da se od tenka napravi oklopni transporter, koji bi brzo prebacivao trupe propali. Na konkurs Armije SAD za izbor prijavila su se dva projekta, gde je pobedio tim pod oznakom T-117 koji je ponudio novi oklopni transporter na gusenica sa oklopom od aluminijuma. Godine 1960 sa proizvodnih traka sišao je prvi oklopni transporter pod oznakom M-113. Kaka konstrukcija kasnije će postati pocija za mnogo različitih borbenih platformi od protivoklopne, ambulantne, PVO do kaslične pešadijske. Ovaj oklopni transporter je igrao kasnije ulogu u jedinicama „Opfor“ ruskih borbenih vozila pešadije.
Iako ovaj oklopni transporter nije neko čudo tehnike bio je kičma oklopnih transportera u većini članica NATO i saveznika SAD. Napravljeno je 76.019 primeraka kako u SAD, tako i u još 50 zemlja. Ovde valja navesti da je italijanska firma OTO Breda napravila 4.500 komada kako za italijansku vojsku, tako i za izvoz. Prizvedeno je čak oko 50 raznih varijanti i podvarijanti. Američka verzija ima oznake od A1 do A 3 koje se odnose na dodatni oklop i ugradnju dozera kod verzije A 3 Niska cena i lako održavanje bili su glavni argumenti da više od 50 država sveta koristi te oklopne transportere u svojim oružanim snagama. U okruženju Srbije ovi oklopni transporteri u okviru programa Opremi i obuči donirani su Oružanim snagama BiH.
Oklopna zaštita na M-113 rađena je u skladu sa nekadašnjom filozofijom u gradnji oklopnih vozila. Debljina je samo 44 mm, što je nedovoljno da zaštiti posadu od pešadijskog naoružanja i delova granata, a o protivoklopnim raketama da i ne govorimo. Oklopno telo ima oblik kutije. U unutrašnjosti nema dodatnih pregrada. Kako je vreme odmicalo, kao i učešće u borbenim dejstvima nateralo je neke proizvođače da na M-113 se postavi dodatni oklop. Šampioni u tom poslu su Izraelci sa firmom IAI i američka Marvin Land Systems Inc, sa kojim su opremljeni i američki M 113 koji će biti donirani Ukrajini. Pasivni oklop na postojeći povećalo je težinu za oko tonu, pa je ukupna težina iznosila 12.500 kg
U M 113 ugađen je snažniji motor. U pitanju je Detroit Disel 6V-53 motor sa šest cilindara i maksimalna snaga 275 KS, što mu omogućava maksimalnu brzinu po putu 66 km/h, što je omogućavalo praćenje tenkova na ratištu. Oklopni transporter M-113 ima amfibijske osobine, gde se pogon ostvaruje preko gusenica, sa čime se kroz vodu vozilo kreće brzinom od 5, 8 km/h. Rezervoar ima zapreminu od 360 litara sa čime je akcioni radijus kretanja 480 km.
Naoružanje
Glavno naoružanje ovog oklopnog transportera je teški mitraljez kalibra 12,7 mm. Tokom decenija operativne upotrebe, ovaj oklopni transporter postao je platforma na koju je ugrađivano razno naoružanje sa topovima kalibra 30 mm. Osim za prevoz pešadije oklopni transporteri su postali i sredstvo za vatrenu podršku, pa su u njih ugrađivani i minobacači kalibra 81, 87 i 120 mm. Veoma popularna bila je verzija sa PVO topom Vulkan, kalibra 20 mm i ugradnja PVO sistema malog dometa poput Chaparral, Bofors RBS 70 ili ADATS, kao i verzija opremljena protivoklopnim raketama tipa TOW. Koliko se vidi na snimcima uglavnom su za sad prikazane verzije za transport pešadije i sanitet za prevoz ranjenika.
Taktičko tehnički podaci o M113Namena: oklopni transporter za prevoz pešadije
Posada: dva člana plus 11 ukrcanih vojnika
Dimenzije: dužina 4,86 m, širina 2,68, visina 1,85 m
Težina; 11,314 bez dodatnog oklopa, sa dodatnim 12.500 tona
Oklop: legura aluminijuma, zavarene konstrukcije debljine 44 mm
Pogon Detroit dizel model 6V-53T
Naoružanje: mitraljez Broving M2HB kalibra 12,7 mm sa 1.200 metaka