Američka protivbrodska raketa LRASM predstavlja budućnost ratovanja

Amerika je suočena sa značajno promenjenim strateškim okruženjem od dana kada je Hladni rat završen bez krvi, u porazu Sovjetskog Saveza. Više nije jedina vojna sila sa globalnim dometom, jer Sjedinjene Države imaju najmanje dva druga rivala sličnih mogućnosti: Narodnu Republiku Kinu (NRK) i Rusku Federaciju.

Pored ova dva rivala, Vašington mora da se nosi sa pretnjama koje dolaze od manjih, u nekim slučajevima i “devijantnih” država, kao što su Severna Koreja, Iran ili Venecuela.

Jedan od najvećih problema koji komplikuje sposobnost američke vojske da projektuje moć u kontestovanim regionima sveta jeste pojava sistema kao što su sistemi za ograničenje pristupa/zabranu zone (A2/AD). Lansiranjem velikog broja raketa (pa čak i hipersoničnog oružja) na velike distance, koje mogu da detektuju, prate i unište ili oštete površinske ratne brodove SAD i vazduhoplovne baze, postoji realna šansa da rivalski A2/AD sistemi mogu da zadrže američke vojne snage van regiona koje žele da kontrolišu.

Ovo je posebno tačno u kontekstu spora između Kine i Tajvana.

Amerika i njen izuzetni novi raketi protivbrodski sistem

U ovom kontekstu, pojavljuje se AGM-158C Long-Range Anti-Ship Missile (LRASM), raketa koju je razvio Lockheed Martin u blizoj saradnji sa Odborom za napredne istraživačke projekte Ministarstva odbrane SAD (DARPA). LRASM nudi snažnu protivbrodsku sposobnost, sa funkcijama neotkrivenosti, kao i autonomnim sistemima za ciljanje, koji mogu da pogode ciljeve na veoma velikim distancama.

U stvari, s obzirom na njen fokus na neotkriveno uništavanje pomorskih ciljeva na većim distancama od drugih američkih sistema, ova raketa je dizajnirana kao izazov za sve veći rast moći Kine u Indo-pacifičkom regionu.

Postoji nekoliko jedinstvenih karakteristika koje su uključene u LRASM. Među njima je autonomno ciljanje, što znači da raketa može da funkcioniše sa minimalnom spoljnom podrškom ili ulazima. Nakon lansiranja, LRASM može da se kreće ka svojoj ciljnoj zoni koristeći kombinaciju GPS/INS navigacije otporne na smetnje, infracrvene tražače za slike i pasivne elektronske mere podrške.

Ta autonomija LRASM omogućava da raketa funkcioniše u elektronski narušenim okruženjima, što je ključna imovina u bilo kakvoj potencijalnoj borbi za Tajvan ili kontrolu nad Južnim kineskim morem sa Kinom.

Dizajneri LRASM-a su se fokusirali na tehnologiju niske vidljivosti, smanjujući svoj radarski odraz kako bi izbegli sofisticirane odbrambene sisteme neprijatelja. Raketa može leteti na srednjoj visini pre nego što spusti let za približavanje moru, čineći je teže detektovati i presresti. Sposobnost rakete da izbegne prepreke i prilagodi svoj letni put čini je još smrtonosnijom, čak i protiv sve sofisticiranijih odbrana Kine.

Šta znamo o LRASM-u

Pentagon je zadržao detalje o raketi kao poverljive. Međutim, veruje se da LRASM ima veći domet od mornaričke rakete Harpoon, što bi moglo da poveća potencijalnu zonu angažovanja za 230 milja. Iako ovaj prošireni domet svakako povećava ubojitost LRASM-a u poređenju sa starijim sistemima kao što je Harpoon, sama činjenica da je ova raketa razvijena upravo zbog inovacija u odbrambenim sistemima kineskih vojnih stručnjaka pokazuje da su drugi putevi napada bili zatvoreni.

Što se tiče ratne glave LRASM-a, veruje se da ovaj sistem može uništiti značajne ciljeve, kao što su nosači aviona ili razarači sa vođenim raketama, koje Kina aktivno gradi u velikim brojevima.

LRASM se može lansirati sa različitih platformi SAD, uključujući B-1B Lancer, F/A-18E/F Super Hornet, F-35 Lightning II i P-8A Poseidon, što ovu raketu čini impresivnim dodacima oslabljenom arsenalu SAD (nadamo se da će odbrambena industrija proizvesti dovoljan broj ovih sistema na pouzdan način kako bi bili vredni vremena i novca koji su uloženi u njihov razvoj).

Ako se dovoljan broj ovih sistema bude proizveo, s obzirom na to da mogu da se lansiraju sa različitih platformi SAD, lansiranje ovih raketa istovremeno sa više platformi moglo bi da drastično komplikuje sposobnost kineske vojske da se odbrani od napada na svoje brodove koji su meta ovog novog američkog oružja.

Kvantitet, a ne kvalitet

Svaka borba sa Kinom biće zaista pitanje brojeva. Kina je već pokazala da je opredeljena da se osloni na koncept da kvantitet ima svoj kvalitet. Sjedinjene Države, s druge strane, izgleda da su rešene da preokrenu tu paradigmu.

Nažalost, kao što su Amerikanci i saveznici dokazali u Drugom svetskom ratu—posebno u Evropskom teatru—masovni brojevi jeftinije proizvedenih, manje naprednih sistema često mogu da poraze vojsku koja poseduje manji, ali napredniji sistem.

Dizajneri LRASM-a su nameravali da se oružje više osloni na preciznost nego na masu. U ovom trenutku, Sjedinjene Države će morati da imaju i jedno i drugo kada je reč o sistemu kao što je AGM-158C LRASM.