КРСТАРЕЋА РАКЕТА ТАУРУС, НАДА КИЈЕВА ЗА РУСКИ ПОРАЗ

Војни и политички врх Кијева сматра да немачка крстарећа ракета TAURUS KEPD 350/150 (Target Adaptive Unitary & Dispenser Robotic Ubiquity System / Kinetic Energy Penetrating Destroyer) може да кључно допринесе прекретници рата у Украјини.

Нема дана да се не спомену ове крстареће ракете.

Ова крстарећа ракета која се лансира са авионске платформе намењена је за уништавање високовредних и добро брањених циљева у дубини непријатељске територије, Сам пројектил нема класични облик као ракете-цилиндрични, него пљоснати у виду пловила. У питању је оштро правоугаоно тело које има довољно простора за смештај бојеве главе “Менфисто” и турбомлазног мотора што самањује радарски одраз пројектила.

На горњем делу тела налазе се расклопива крила која се отварају одамх после лансирања са шине испод крила авиона. На задњем делу ракете налазе се крилца за управљање у “Х” конфигурацији које су постаљене под углом од 45 степени. На боковима пројектила постављени су усисници за турбовентилаторски мотор Williams P8300-13 који има потисак 6,67 кN. Мотор се налази на задњем делу пројектила са чиме је оставњено довољно простора у самој ракети.

У централном делу ракете налази се резервоара за гориво, а на челу ракете бојева глава Менфисто. На врху ракете се налази систем за контролу лета и откривање циљева.

Пројектил KEPD 350 има дужину 5 метара, ширину тела 0,63 м и висина 0,32 м. Распон крила је 1 метар. Маса пројектила приликом лансирања је 1.400 кг. Млазни мотор омогућава брзину ракете од 994 км/х. Максимални плафон лета ракете је 7.600 м. Иако произвођач тврди да је максимани домет 350 км, заправо он је већи од 500 км и главни разлог зашто Кијев тражи ове ракете како би могли да гађају у добину руске територије и Крима.

Бојева глава “Менфисто” има тежину 490 км и састоји се од два пробојна пројектила који се налазе једним иза другога иза система за навођење на врху пројектила. Прва бојева глава је кумулативно пробојна намењењна за пробијање отвора у доброзаштићеним објектима, а иза се налази класична односно разорно-пробојно која заузима централни део пројектила. Прва бојева глава има највећи пречник и облик као тело ракете, друга знатно ужа од тела пројектила како би се повећала могућност пробијања до циља и повећање ефиканости уништења нападнутог циља.

Како изгледа напад на циљ ракетом Таурус

Крстарећа ракета AURUS KEPD 350/150 (Target Adaptive Unitary & Dispenser Robotic Ubiquity System / Kinetic Energy Penetrating Destroyer) после одвајања са лансирне шине испод крила и отварања крилаца и лета ракете она лети задатом путањом. Приликом удара ракете или после удара пројектила, што зависи од чврстине циља и материјала од кога је изграђен, то се постиже уз помоћ упаљача SHAFT (Smart Hard target Attack fuzing Technology) koji je спојен са системом за управљање летом ракете. Створени кумулативни млаз приликом експлозије буши рупу у зиду, а секундарни део исте експлозије уклања шут или земљу који је гађан, продире у унутрашњост брзином од 250 м/с и следи друга експлозија.

Бојева глава “Менфисто”, слична је као бојева глава BROACH којукористи крстарећу ракету “Storm Shadow”.

Када се ракета конструисала далеке 1996. године од Тауруса се очекивало да високом прецизношћу погоди чак и тачкасти циљ. Од лансирања ракете у средњем делу путање лета ракете контролише се комбинацијом INS/GPS. INS омогућава поптуно аутономни лет, а прецизност зависи од координата циља и зоне одакле је пројектил лансиран. Што је зона лансирања бржа то је прецизност већа, али прецизност опада са са већом даљином лета до циља од момента лансирања. Тада се користи GPS систем.

Када се Таурус спусти на висину од 50 м од површине земље приликом лета после лансирања укључује се TERNAV (TERrain reference NAVigation). У питању је иначе висиномер који на одређеним тачкама лета мери профил земље директно испод себе, а разултате мерења упоређује са онима који су унесени у меморију лета ракете.

Предност сва три система је неосетљивост на сложене временске услове.

Крстарећа ракета TAURUS има и IIR (Imaging Infra Red) термовизијски систем за октирвање циљева и навођење пројектила у завршној путањи лета. Неколико минута пре приласка ракете коначном циљу на неколико километара активира се ИЦ систем који уз помоћ претходно унесених података препознаје циљ и ракету усмерава према њемуи следи директни погодак. Приликом приближавања циљу ракетњ преознаје слике терена и зато је најважније имат такву тачку