Андреј Млакар
Неки га заједно са Сарматом, нуклеарним торпедом Посејдон, Кинжалом, Цирконом и Авангардом зову оружјем судњег дана руског председника Владимира Путина.
Руски председник је о овим оружјима причао у фебруару 2018 године. Већина овог наоружања је ушла у оперативну употребу руске војске, неки се још увек опитују у реалним борбеним условима у рату у Украјини попут Циркона, док Сармат полако узалзи у оперативне једнице и преузеће борбено дежурство у ракетним силосима уместо интерконтинеталних балистичких ракета Топољ М.
Прича о Буравестнику започела је 1. марта 2018. године хада је руски председник пред медијима обзнаио руској и светској јавности да та земља ради на низу пројектила од којих су неколико суспроснични, развијају велике брзине и могу да погоде било коју тачку на земљиној кугли. Тад се сазнало за Кинжал, Циркон, Авангард, нову интерконтинеталну балистичку ракету Сармат (звана и Сатанин син), нукеларни торпедо „Посједон“ као оружје судњег дана, али и да се ради и на новој крстарећој ракети на „нукеларни погон“.
Симпатизери Москве одушевљено су кликтали, западњаци су били веома скептични, али се све пратило. Прошло је било више од годину дана од обавештавања јавности, ушло се у лето. Већина људи на одмору, у медијима нема никаквих дешавања рекло би сасвим уобичајена летња бонанца, а онда констернација, шок, запрепаштење.
Дана 12 августа саопштено је да је на северу Русије код града Северодвинска на отвореном ору дошло до експлозије у којој је страдало пет научника који су стетирали мотор на нуклеарни погон. Руска метеролошка служба два дана касније 14. августа саопштила је да је радијација на том простору повећана била чак 16 пута од дозвољене.
Росатом је тад признао тестирање ракетног мотора на нуклеарни погон. Американци су због радијације у Европу послали по први пут од краја Хладног рата летелицу која прикупља податке о радијацији.
Тек неких годину дана касније у време док је свет био заокупљен короном, саопштено је да је Русија заправо тестирала погон за нову крстарећу ракету коју разија. Те године то никог није претерано интересовало због пандемије. Експлозија и смрт петорице научника није претерано погодила војни врх Русије и истраживања су настављена.
Од тога је прошло четири године, а о овој ракети и даље нема неких претераних информација. Оно што знамо јесте да се зове Буревестник. Ракета је добила име по једној врсти птице коју зову северни албатрос. У питању је птица која се храни ситном рибом и шкољкама и раковима. Обитава на северу у зони поларног круга, а карактерише јој дуго лебдење у ваздуху. Као и нову крстарећу руску ракету која може да лети суперсоничним брзинама и може захваљујући нукеларном погону да обиће куглу земаљску суперсоничним брзинама које се крећу према неким проценама од 2.500 м/см али је та информација крајње непоуздана.
Како је време одмицало на Западу ова суперсонична ракета на нукеларни погон са нуклеарним реактором добила је ознаку 9М730 (НАТО номеклатура SSC-X-9 Skyfall).У питању је крстарећа ракета која има минијатурни нуклеарни реактор која омогућава пројектил који има неограничени домет. Ракета у зависности од намене може да има нуклеарну или конвенционалну бојеву главу. Колика тежина? То за сада није познато. Оно што је за сад познато, ракета има способност да избегава и ПРО (противтракетну одбрану), ПВО (противваздухопловну одбрану).
Руска штампа је објавила да је дужина трупа ракете 9М730 морала бити најмање 12 метара, док бојева глава за ову ракету још није била пројектована. Такође је саопштено да током најмање неколико тестова ова ракета није носила прави мини-реактор, већ „електрични симулатор“. Још један занимљив технички детаљ – за тестове ракете Буревестник 2017-2018, вероватно би могао да се користи модификовани лансер из мобилног обалског ракетног система 4К44 Редут.
Како ради нуклеарни рекатор на крстарећој ракети
Нуклеарни реактор покреће електрични мотор који покреће турбину. Ова турбина увлачи ваздух који се затим компресује и гура из пројектила за погон. Проток ваздуха преко елемената реактора спречава његово прегревање. Погонски систем на нуклеарни погон се активира тек након што ракета постигне довољну брзину након лансирања уз помоћ ракетног појачивача на течно гориво.
Стручњаци Иницијативе за нуклеарну претњу кажу да би теоретски ракета Буревестник требало да има нуклеарно пуњење велике снаге и домет лета до 3.000 км. Ову ракету требало би користити пре као оруђе „другог таласа нуклеарног удара“, после употребе интерконтиненталних балистичких ракета.
Руска војска је истакла да је у питању ниско летећа, стелт крстарећа ракета. Такве ракете су јефтиније од стратешких балистичких ракета, мобилније и тајније. Због тога се називају оружјем другог удара или оружјем за одмазду.
Највероватније је да је ова крстарећа ракета конструисана да је носи копнени ТЕЛ возило, као што је специјална шасија на точковима МЗКТ-7930 са конфигурацијом 8х8. Могуће је и да се ракета Буревестник може базирати на ратним бродовима, али је то за сад нагађање.