КАКО СЕ НАОРУЖАВА ПРОСТОР БИВШЕ СФРЈ ОД ТРИГЛАВА ДО ВАРДАРА: КОНАЧНО РЕКЛИ ЗБОГОМ АРСЕНАЛУ ЈНА

Прошло је скоро више од 30 година колико су војске тих земаља користиле су технику ЈНА, а сада је дошло време да се крене у конкретну набавку наоружања

Распадом бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије тада на пет нових ребулика, а касније и распадом државне заједнице Србије и Црне Горе, односно Савезне Републике Југославије и агресијом и отимачином дела тертиторије Србије простора Косова и Метохије и једностраним признањем и сецесијом завршили су се ратови на том простору.

Већина војски које су настале на развалинама Југословенске Народне Армије- ЈНА користили су отето или заробљено наоружање, а повлачењем ЈНА из неких република Словенија, дела Хрватске остао је позамашан убојни арсенал као и техника.

Прошло је скоро више од 30 година колико су војске тих земаља користиле су технику ЈНА, а сада је дошло време да се крене у конкретну набавку наоружања. Било је и раније неких полушаја набавке у ограниченим серијама, али војске свих држава СФРЈ из учмалог сна пробудио је рат у Украјини.

Две године крвавог рата у Украјини било је довољно да се схвати да половина држава је запоставила своју војску изузев Србије и Хрватске које су кренуле у неку своју регионалну трку у наоружању од 2015 године куповином и донацијама борбене технике.

Словенија

Ова држава за своје оквире имала је солидну војску засновану на арсеналу бивше ЈНА пре свега у тенковима модификација Т-55 у М-55С и тенкови М-84. Крајем 1999-2000 купљена је ракетна батерија система ПВО Роланд. Пре тога од Израела купљене су биле вучне хаубице ТН-90 калибра 155 мм. Од Аустрије купљена је лиценца оклопног точкаша ПАНДУР 6х6 под именом Валук 1996. године.

Године 2005/2006 Словенија је кренула да формира Средњу батаљонску борбену групу куповином борбених оклопних возила точкаша Патриа АМВ 8х8 познат као Сварун. Уместо 135 Словенија је завршила на 30 оклопњака. Од САД набављена су 4 возила МРАП Cougar 6×6 JERRV.

Први конкретни помак у куповини била је 2021 када је набављено 38 лаких оклопних возила америчке производње JLTV који су наручени 2018, а крајем децембра 2023 купљено је и допремљено још 37 оклопних возила који су наручени 2021. До краја 2024 стићи ће 47 JLTV који су наручени 2022, а у периоду 2025-2026 биће испоручено још 39 JLTV који ће бити донација Пентагона савезнику у знак подршке што је Словенија донирала огромну количину борбене технике Украјини.

Од финске ПАТРИА биће набављено још 106 борбених оклопних возила точкаша конфигурације 8х8 за коначно успостављање средњебатаљонске борбене групе.

Словенија средином децембра 2022. године добила од Немачке 40 камиона типа ро-ро погона 8х8

Словеначки и француски одбрамбени лидери потписали су 12. јула 2024. потписали су писмо о намерама по коме ће нација учествовати у заједничкој европској набавци самоходних хаубица Цезар 155 мм, произвођача KNDS,, и система ПВО Мистрал. Мистрал производи MBDA, одбрамбена група са седиштем у Француској у власништву Airbus, BAE Systems and Leonardo.

Иначе пре тога Словенија је договорила куповину два ПВО система средњег домета 25. јануара 2024. IRIS-T SLM систем чине радарске компоненте, центар за тактичке операције и четири ракетна лансера, као и вођене ракете ИРИС-Т СЛ и логистичка подршка. Словенија је четврта земља која је потписала уговор са Diehl Defense  за ИРИС-Т СЛМ системе. Са овом куповином Словенија јача противваздушну одбрану и по први пут добија ракетне системе средњег домета. У току је разматрање куповине додатних система. IRIS-T SLM је конструисан за борбу против претњи које представљају непријатељски авиони, хеликоптери, крстареће ракете и беспилотне летелице у домету по даљини до 40 км и на висинама до 20 км.

Што се тиче авијације Словенија треба до 2027 година да купи додатних 6 вишенаменских борбених хеликоптера  Agusta Westland 139 M како би унапредили мобилност Словеначке војске набавком вишенаменских војних хеликоптера, а поједини хеликоптери би подржали јединицу за специјалне операције, лаки хеликоптерски транспорт, трагање и спасавање. Почетна вредност нових хеликоптера, које планирају да купе после 2028. године, а осим конкретних војних задатака, користиће се и за тзв. и. двоструке намене, износи 195 милиона и 200.000 евра.

Године 2023 Словенија је од Италије купила половни вишенаменски транспортни авион Спартан, а у плану је у наредних пар година и испорука још једне ове летелице.

Хеликоптери Agusta Westland 139 M су хеликоптери средње величине италијанске марке Леонардо, односно исте марке као транспортни авион Спартан, који Словеначка војска очекује да ће ускоро добити. Хеликоптери су двомоторни, дугачки око 17 метара, брзи и снажнији и снажнији од, на пример, хеликоптера словеначке војске Bell 412. У њима има места за 15 људи.

Према информацијама Телевизије Словеније, хеликоптери ће бити вишенаменски, што значи да ће Министарство одбране набавити и такозвани MEDEVAC (HNMP) односно спасилачки модул који ће бити погодан за рад медицинских екипа. Биће корисни и за гашење пожара из ваздуха, такав хеликоптер може да испусти око 2.000 литара воде одједном.

Словеначка војска на војном аеродрому Церкље об Крки приказала је крајем децембра 2023 своју прву наоружану беспилотну летелицу што ће представљати прекретницу као за саму војску, тако и за словеначку наменску индустрију. Заправо ради се о војној верзији Пипистрелове летелице Virus SW 121  са четири носача за ракете ваздух-земља и максималним радијусом од управљачке станице од 500 километара. Паралелно са развојем авиона- беспилотне летелица развија се и симулатор који је намењен за обуку управљача беспилотном летелицом.

У симулатору се може спроводити низ различитих сценарија који се потом примењују у пракси.

Наоружана беспилотна летелица је скоро у потпуности резултат словеначког знања и сарадње словеначке одбрамбене индустрије, војске и академске сфере.

Поред компаније Тимтек, која је у већинском власништву Иве Боскароле, у развоју летелице учествују и компаније Dewesoft, Guardiaris и Pipistrel.

Хрватска

Хрватска је из грађанског рата 1995 изашла са борбеним арсеналом бивше ЈНА и наоружањем које је набављено било у Украјини (МИГ-21 и хеликоптери МИ-24В и МИ-8 МТВ). Западног оружја је било јако мало. Прекретница може се рећи била је 2015. година када су из САД као донација стигли извиђачки хеликоптери OH-58D Kaiowa којих је набављено 16 (један је изгубљен у удесу). Хрватска је већ тада желела да набави и смаоходне вишецевне ракетне системе МЛРС М-270 али се одустало јер није било новца, с обзиром да су Американци рекли колико би коштала набавка и модернизација.

Са Финском Патриом склопљен је био договор о лиценцној производњи 130 оклопних возила точкаша. Нови уговор предвиђа још 30 додатних точкаша са куполом и топом калибра 30 мм и противоклпним ракетама Спајк.

Знатно раније за потребе мировних мисија и учешћа у мисијама НАТО пакта од САД добијени су у оквиру донације 2012-2013 41 возило: 21 Maxxpro Plus; 20 RG-33 HAGA, лака оклопна возила конфигурације 4х4A 63 комада: 10 IVECO LMV; 53 M-ATV.

А онда је почетком децембра 2023 после дугог периода од 2019 када је дато било зелено светло за донацију 89 борбених возила пешадије Бредли М2 ОДС од чега че 60 бити борбено спремно док 29 ће бити искориштено за резервне делове.

Почетком децембра бродом из САД стигла су 22 возила који су возом пребачени били до Славонског брода на ремонт и модернизацију.

Хрватска је такође од САД као донацију добила четири UH-60M почетком јануара 2022, затим друга два испручена су 2023 а средином марта 2024 поптисан је уговор о набавци осам хеликоптера UH-60M са чиме ће бити формирана ескадрила од 12 летелица са којима ће бити замњени 14 хеликоптера Ми-8МТВ који су предати као војна помоћ Украјини.Испорука хеликоптера требала би да уследи 2028. године.

Иначе Хрватска је крајем јула 2015 добила прве самоходне хаубице немачке производње ПЗХ 2000 које су набављене из Грчке. Радило се о две батерије од 16 возила од којих се 3 користе за резевне делове, а један за вежбу.

На већ одржаном сајму наоружања Еуросатори Хрватска је потписала писмо о намери да купи 12 самоходних хаубица Цезар за модернизацију своје артиљерије. У међувремену своју ПВО на малим висинама обновила је куповином француског система Мистрал.

У плану је набавка Талесових радара ГМ -200 и ГМ-400, док је набавка ракетне корвете и беспилотних летелица Бајрактар.

Последња набавка која је уследила је куповина 8 самоходних вишецевних ракетних система ХИМАРС Х-142 са ракетама домета до 65 км.

Босна и Херцеговина

Оружане снаге Босне и Херцеговине од 2006 у брачну заједницу унели су наоружање бивше ЈНА са којим је располагала Војска Републике Српске и Војска Муслиманско Хрватске Федерације које је као мираз у брачну заједницу унело наоружање из пројекта Опреми и обучи.

Од 2006 ако се изузму оклопна возила и тренци Хамви у разним верзијама од озбиљнијег наоружања није ништа набављано. Углавно се све сводило на речи рекла казала и чекала се Турска.

Једини помак који је био направљен 2017 године била је куповина два хеликоптера УХ-1 Хјуи, који су испоручени 2019. године. Актуелни министар одбране БиХ Зукан Хелез недавно је најавио набавку четири транспортера из Турске, батаљонску групу лаке пешадије, која броји 1.000 припадника која је размештена у Зеници. Како је Хелез навео испорука ће се вршити сукцесивно и додао БИХ очекује испоруку још пет хеликоптера из САД-а, чиме ће опремање ваздухопловних снага бити дугорочно решено, за што је издвојено 67 милиона евра, као и да се БИХ налази у процесу набавке радара укупне вредност око 15 милиона евра, које би могле испоручити француске или чешке компаније. Хелез је изјавио и како БиХ производи дронове, и да је БиХ лидер на Балкану.

Црна Гора

Раније је из Министарства одбране Црне Горе саопштавано да ће четири возила бити у командној, односно варијанти за медицинску евакуацију, осам комада ће бити у противоклопној варијанти наоружани са вођеним противтенковским ракетама Спајк, а 55 комада ће бити надограђено са тзв. даљински управљаним борбеним станицама опремљеним са митраљезима калибра 12,7 мм.

Најмлађа држава на Балкану своју војску формирала је на наслеђу ЈНА и Војске Југославије. Прве озбиљније помаке у куповини војне опреме направила је 2019 када је одлучено из САД да буду набављена “oshkosh JLTV”. Укупно је набављено 67 возила, а испоручена су 32 возила.

У међувремену је наговштено да ће Војска Црне Горе (ВЦГ) бити опремљена самоходним минобацачима калибра 120 мм. Од Елбита је Министарство одбране Црне Горе већ купило даљински управљане борбене станице за ЈЛТВ-је, наоружане митраљезима калибра 12,7 мм, а очекује се да ће од Израелаца купити и вођене противоклопне ракете “спајк”.

Почетком јула месеца Црна Гора је од Словеније добила

шест беспилотних летелица представља тек почетак опремања Војске овим средствима

Министри одбране Црне Горе и Словеније, Драган Краповић и Марјан Шарец, у уторак 2. јула су на војном аеродрому “Књаз Данило” у Голубовцима обавили званичну примопредају шест беспилотних летелица Belin-V и система противваздушне подршке  BANS (angleško Battelfield Anti-Aircraft Non-Lethal Vshorad System) које производи словеначка компанија Guardiaris. Набавка беспилотних летелица за потребе Војске Црне Горе спроведена је кроз модел заједничких набавки са словеначком страном што, као први такав пројекат, има вишеструки значај, док су системи BANS донација словеначког Министарства одбране.

Средином јула месеца 2024. године Морнарица Црне Горе добила је четири чамца за брзо реаговње. Укупна вредност донације, која укључује четири патролна чамца, приколице за транспорт, комуникационе и ГПС системе, резервне делове, безбедносну и спасилачку опрему, као и обуку и инжењерску техничку помоћ, износи 12.154.277 америчких долара.

Србија

Република Србија је бивша југословенска република која је значајно модернизовала своје снгае почев од 2015 године. Највећи конкретни помак направљен је навком 10 половних мигова 29 из Русије и Белорусије 8 једноседа и два двоседа који су ремонтован и модернизовани на стандард СМ са 4 МиГ-29 који су остали из арсенала бивше ЈНА.

Конкретни помак био је 2019. када је из Русије доноринао 30 извиђачких борбених возила БРДМ-2МС и 2020. 30 тенкова Т-72МС. Такође 2020 у Србију је стигла ракетна батерија ПВО система Пнацир С-1 и 2022 и 2024 кинески ПВО систем ФК-3. У 2024 набвљена је батерија ПВО система HQ-17 кинеска верзија ТОР М2. Такође у 2024. куплјен је систем електронског ометања Репелнт. Крајем септембра 2023 стигла су два транспортна авиона Airbus C-295.

Модернизација хеликоптерске флоте почела је набавком у Русији Ми-17В5 који су стигли 2016 и други пакет 2020 заједно са четири боребна хеликоптера Ми-35М. Од Ербаса за РВ и ПВО Војске Србије купљено је било 9 хеликоптера Х-145М који су стигли 2020, затим 2024 стигла су још четири. У плану је куповина још ових вишенаменских хеликоптера.

Крајем 2021 године из Русије набављен је противоклопни ракетни систем Корнет-Е домета 8.000 м.

Крајем 2023 са Кипра је стигло 11 половних борбених хеликоптера Ми-35 који ће бити модернизовани.

Такође 2023 стигли су и ПВО системи Мистрал за хибрини ПВО трупне ПВО ПАСАРС, затим радари Талес домета 200 и 400 км.

Војска Србије је 2023 године из САД добила 66 лако оклопних возила M1114/M1116 HMMWV која су карго авионом пребачена до аеродрома Сурчин, а онда дата Војсци Србије на кориштење. Очекује се завршетак испоруке још 52 возила, а од тог броја 20 је недавно стигло у луку Бар. У саставу Војске Србије биће 158 ових лаких оклопних возила.

Од 2020. Србија је једини корисник кинеских беспилотних летелица ЦХ-92 и то 6 комада за извиђаке и борбене задатке. Од 2023 . Србија је купила шест кинеских беспилотних летелица ЦХ-95 за извиђале и борбене задатке. Такође Србија је најавила куповину још 6 беспилотних летелица овог типа Паралелно са ЦХ-95 у наоружање је уведено 12 беспилотних летелица домаће производње “Пегаз” које су модификоване са кинеским стручњацима за извиђачке и борбене задатке. Такође Војска Србије располаже и са кинеским дроновима ДЈИ Матрице у верзији 350 са 38 комада, верзија 30 са 30 примерака, ДЈИ Мини 3 Про 60 комада,ДЈИ Мавиц 3 60 комада. Такође ту је и 60 немачких дронова у верзији АР-100Ц.

Војска Србија на полигону Пасуљанске ливаде у оквиру вежбе “Ватрени одговор 2024” приказала је нови дрон Камиказу SM-2 која је приказана у летним испитивањима.

Било је нагађања да ли је у питању модификовани Гавран иначе СДПР-ов пројекат домаћег дрона камиказе. Међутим ипак је био у питању дрон камиказа који производи емиратска компанија EDGE.

SM-2 је лутајућа муниција ( дрон камиказа) са фиксним крилима која пружа могућност удара из ваздуха са бојевом главом носивости од 10 кг или 23 кг. SM-2 аутономно лети до циљаног подручја и лута док тражи мете. Једном када је мета идентификована, даљински пилот одређује мету и активира се напад.

Такође Србија је од Мађарске набавила 66 оклопних транспортера БТР-80 од којих је њих 50 испоручено.

Северна Македонија

Ова земља фактички војску је почела да подиже од нуле, пошто после повлачења ЈНА остало је само оружје Територијалне одбране. Први тенкови и оклопни транспортери су добијени били као донација. После албанске побуне 2001 године у Украјини су куплјени јуришници Су-24 4 кома, тенкови Т-72 31 комад, борбема возила пешадије БМП-2 31 комад, МТ ЛБ оклопни транспортери. Када је поечо рат у Украјини та земља је донирала одређени број тенкова Украјини.

Северна Македонија је 2019 године са САД покренула набавку лаких оклопних возила JVLT Oshkosh која су у ту земљу стигла 2022 и 2023 године. Укупно 36 возила овог типа. Северна Македонија се одлучила 2024 година за набавку још 25 оклопњака JVLT Oshkosh, са чиме ће укупан број оклопњака бити 96 комада у следећим верзијама: 66 M1278A1/A2 HGC, 24 M1280A1/A2 GP i 6 M1281A1/A2 CCWC ( Close Combat Weapons Carrier).

САД су такође дале и зелено светло за испоруку Северној Македонији 45 оклопних борбених возила точкаша Страјкер у три верзије за опремање лаке пешадијске батаљонске групе која учестрвује у НАТО борбеним операцијама и то: M1126 (ICV) за превоз пешадије, M1130 (CV) командно возило и самохони минобацач M1129.

Такозвано Косово

Своју војску формирало је на темљима терористичке ОВК, коју је НАТО пакт био трансформисао у Косвоски заштитини Корпус, а од 2006 када је генерал Ентони Велч направио прву структуру војске у Приптни формиране су биле такозване Безбендосе снаге Косова, које је самопрокламована влада у Приптини 2018 применовал у самозвану “Војску Косова”.

Од те 2018 године почело је убрзабно опремање и наоружавње војних снага самозваних власти у Приштини. Оксницу су прво чинила лака оклопна возила Хамви, а онда је из Турске почело да пристиже оклопњаци и противоклопно наоружање.

 Турска је постала један од најзначајнијих добављача опреме за такозаване КБС које опрема сложеном борбеном техником попут тактичких беспилотних борбених летелица типа Бајрактар ТБ-2. Ту су лака оклопна возила Кобра конфигурације 4х4 и возила Вуран која су искориштена као платформа за аутоматске минобацаче и ракетни систем средњег домета ОМТАС који је развила компанија РОКЕТСАН.  Такозване БСК заједно са такозваном Косовском полицијом имају 223 лака оклопна возила за превоз пешадијских јединица и да је амбиција Приштине да до 2027. године имају укупно 350 оклопних возила.

Из САД набављена су следећа возила лака оклопна возила Хамви, 55 комада оклопних возила М1117 Гардијан, Бастион.

Из САД набављени су извиђачки дронови Рк-20 Пума, противоклопне ракете “Џевелин”, а у разматрању је и набавка паметних противтенковских мина М-93 Хорнет.

Из Турске за тсакозвану КБС набављена су следећа возила: Отокар Кобра са даљински управљивом борбеном станицом са калибром 12, 7 мм, лака оклона возила Акреп, МРАП Кирпи.

Од Турске такозване власти у Приштини набавиле су и мобилне минобацаче калибра 120 мм на возилима Вуран, противоклопне ракете ОМТАС, беспилотне летелице Бајрактар ТБ-2.

Такође постоје намере Приштине да се купе преносни ПВО системи, дронови камиказе, артиљеријско наоружање и гусеничаре (ту је остала дилема да ли су у питању тенкови и борбена возила пешадије)

Из Хрватске за такозване КБС купљене су аутоматске пушке ВХС-2, униформе и балистичка заштита.

Из Немачке превасходно су набављена неборбена возила лендровер, пух и тернска возила. Приштина за војску и полицију буџет је повећала у последње четири године 2020, 2021, 2022 и 2023.