KAKO SE NAORUŽAVA PROSTOR BIVŠE SFRJ OD TRIGLAVA DO VARDARA: KONAČNO REKLI ZBOGOM ARSENALU JNA

Prošlo je skoro više od 30 godina koliko su vojske tih zemalja koristile su tehniku JNA, a sada je došlo vreme da se krene u konkretnu nabavku naoružanja

Raspadom bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije tada na pet novih rebulika, a kasnije i raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno Savezne Republike Jugoslavije i agresijom i otimačinom dela tertitorije Srbije prostora Kosova i Metohije i jednostranim priznanjem i secesijom završili su se ratovi na tom prostoru.

Većina vojski koje su nastale na razvalinama Jugoslovenske Narodne Armije- JNA koristili su oteto ili zarobljeno naoružanje, a povlačenjem JNA iz nekih republika Slovenija, dela Hrvatske ostao je pozamašan ubojni arsenal kao i tehnika.

Prošlo je skoro više od 30 godina koliko su vojske tih zemalja koristile su tehniku JNA, a sada je došlo vreme da se krene u konkretnu nabavku naoružanja. Bilo je i ranije nekih polušaja nabavke u ograničenim serijama, ali vojske svih država SFRJ iz učmalog sna probudio je rat u Ukrajini.

Dve godine krvavog rata u Ukrajini bilo je dovoljno da se shvati da polovina država je zapostavila svoju vojsku izuzev Srbije i Hrvatske koje su krenule u neku svoju regionalnu trku u naoružanju od 2015 godine kupovinom i donacijama borbene tehnike.

Slovenija

Ova država za svoje okvire imala je solidnu vojsku zasnovanu na arsenalu bivše JNA pre svega u tenkovima modifikacija T-55 u M-55S i tenkovi M-84. Krajem 1999-2000 kupljena je raketna baterija sistema PVO Roland. Pre toga od Izraela kupljene su bile vučne haubice TN-90 kalibra 155 mm. Od Austrije kupljena je licenca oklopnog točkaša PANDUR 6h6 pod imenom Valuk 1996. godine.

Godine 2005/2006 Slovenija je krenula da formira Srednju bataljonsku borbenu grupu kupovinom borbenih oklopnih vozila točkaša Patria AMV 8h8 poznat kao Svarun. Umesto 135 Slovenija je završila na 30 oklopnjaka. Od SAD nabavljena su 4 vozila MRAP Cougar 6×6 JERRV.

Prvi konkretni pomak u kupovini bila je 2021 kada je nabavljeno 38 lakih oklopnih vozila američke proizvodnje JLTV koji su naručeni 2018, a krajem decembra 2023 kupljeno je i dopremljeno još 37 oklopnih vozila koji su naručeni 2021. Do kraja 2024 stići će 47 JLTV koji su naručeni 2022, a u periodu 2025-2026 biće isporučeno još 39 JLTV koji će biti donacija Pentagona savezniku u znak podrške što je Slovenija donirala ogromnu količinu borbene tehnike Ukrajini.

Od finske PATRIA biće nabavljeno još 106 borbenih oklopnih vozila točkaša konfiguracije 8h8 za konačno uspostavljanje srednjebataljonske borbene grupe.

Slovenija sredinom decembra 2022. godine dobila od Nemačke 40 kamiona tipa ro-ro pogona 8h8

Slovenački i francuski odbrambeni lideri potpisali su 12. jula 2024. potpisali su pismo o namerama po kome će nacija učestvovati u zajedničkoj evropskoj nabavci samohodnih haubica Cezar 155 mm, proizvođača KNDS,, i sistema PVO Mistral. Mistral proizvodi MBDA, odbrambena grupa sa sedištem u Francuskoj u vlasništvu Airbus, BAE Systems and Leonardo.

Inače pre toga Slovenija je dogovorila kupovinu dva PVO sistema srednjeg dometa 25. januara 2024. IRIS-T SLM sistem čine radarske komponente, centar za taktičke operacije i četiri raketna lansera, kao i vođene rakete IRIS-T SL i logistička podrška. Slovenija je četvrta zemlja koja je potpisala ugovor sa Diehl Defense  za IRIS-T SLM sisteme. Sa ovom kupovinom Slovenija jača protivvazdušnu odbranu i po prvi put dobija raketne sisteme srednjeg dometa. U toku je razmatranje kupovine dodatnih sistema. IRIS-T SLM je konstruisan za borbu protiv pretnji koje predstavljaju neprijateljski avioni, helikopteri, krstareće rakete i bespilotne letelice u dometu po daljini do 40 km i na visinama do 20 km.

Što se tiče avijacije Slovenija treba do 2027 godina da kupi dodatnih 6 višenamenskih borbenih helikoptera  Agusta Westland 139 M kako bi unapredili mobilnost Slovenačke vojske nabavkom višenamenskih vojnih helikoptera, a pojedini helikopteri bi podržali jedinicu za specijalne operacije, laki helikopterski transport, traganje i spasavanje. Početna vrednost novih helikoptera, koje planiraju da kupe posle 2028. godine, a osim konkretnih vojnih zadataka, koristiće se i za tzv. i. dvostruke namene, iznosi 195 miliona i 200.000 evra.

Godine 2023 Slovenija je od Italije kupila polovni višenamenski transportni avion Spartan, a u planu je u narednih par godina i isporuka još jedne ove letelice.

Helikopteri Agusta Westland 139 M su helikopteri srednje veličine italijanske marke Leonardo, odnosno iste marke kao transportni avion Spartan, koji Slovenačka vojska očekuje da će uskoro dobiti. Helikopteri su dvomotorni, dugački oko 17 metara, brzi i snažniji i snažniji od, na primer, helikoptera slovenačke vojske Bell 412. U njima ima mesta za 15 ljudi.

Prema informacijama Televizije Slovenije, helikopteri će biti višenamenski, što znači da će Ministarstvo odbrane nabaviti i takozvani MEDEVAC (HNMP) odnosno spasilački modul koji će biti pogodan za rad medicinskih ekipa. Biće korisni i za gašenje požara iz vazduha, takav helikopter može da ispusti oko 2.000 litara vode odjednom.

Slovenačka vojska na vojnom aerodromu Cerklje ob Krki prikazala je krajem decembra 2023 svoju prvu naoružanu bespilotnu letelicu što će predstavljati prekretnicu kao za samu vojsku, tako i za slovenačku namensku industriju. Zapravo radi se o vojnoj verziji Pipistrelove letelice Virus SW 121  sa četiri nosača za rakete vazduh-zemlja i maksimalnim radijusom od upravljačke stanice od 500 kilometara. Paralelno sa razvojem aviona- bespilotne letelica razvija se i simulator koji je namenjen za obuku upravljača bespilotnom letelicom.

U simulatoru se može sprovoditi niz različitih scenarija koji se potom primenjuju u praksi.

Naoružana bespilotna letelica je skoro u potpunosti rezultat slovenačkog znanja i saradnje slovenačke odbrambene industrije, vojske i akademske sfere.

Pored kompanije Timtek, koja je u većinskom vlasništvu Ive Boskarole, u razvoju letelice učestvuju i kompanije Dewesoft, Guardiaris i Pipistrel.

Hrvatska

Hrvatska je iz građanskog rata 1995 izašla sa borbenim arsenalom bivše JNA i naoružanjem koje je nabavljeno bilo u Ukrajini (MIG-21 i helikopteri MI-24V i MI-8 MTV). Zapadnog oružja je bilo jako malo. Prekretnica može se reći bila je 2015. godina kada su iz SAD kao donacija stigli izviđački helikopteri OH-58D Kaiowa kojih je nabavljeno 16 (jedan je izgubljen u udesu). Hrvatska je već tada želela da nabavi i smaohodne višecevne raketne sisteme MLRS M-270 ali se odustalo jer nije bilo novca, s obzirom da su Amerikanci rekli koliko bi koštala nabavka i modernizacija.

Sa Finskom Patriom sklopljen je bio dogovor o licencnoj proizvodnji 130 oklopnih vozila točkaša. Novi ugovor predviđa još 30 dodatnih točkaša sa kupolom i topom kalibra 30 mm i protivoklpnim raketama Spajk.

Znatno ranije za potrebe mirovnih misija i učešća u misijama NATO pakta od SAD dobijeni su u okviru donacije 2012-2013 41 vozilo: 21 Maxxpro Plus; 20 RG-33 HAGA, laka oklopna vozila konfiguracije 4h4A 63 komada: 10 IVECO LMV; 53 M-ATV.

A onda je početkom decembra 2023 posle dugog perioda od 2019 kada je dato bilo zeleno svetlo za donaciju 89 borbenih vozila pešadije Bredli M2 ODS od čega če 60 biti borbeno spremno dok 29 će biti iskorišteno za rezervne delove.

Početkom decembra brodom iz SAD stigla su 22 vozila koji su vozom prebačeni bili do Slavonskog broda na remont i modernizaciju.

Hrvatska je takođe od SAD kao donaciju dobila četiri UH-60M početkom januara 2022, zatim druga dva ispručena su 2023 a sredinom marta 2024 poptisan je ugovor o nabavci osam helikoptera UH-60M sa čime će biti formirana eskadrila od 12 letelica sa kojima će biti zamnjeni 14 helikoptera Mi-8MTV koji su predati kao vojna pomoć Ukrajini.Isporuka helikoptera trebala bi da usledi 2028. godine.

Inače Hrvatska je krajem jula 2015 dobila prve samohodne haubice nemačke proizvodnje PZH 2000 koje su nabavljene iz Grčke. Radilo se o dve baterije od 16 vozila od kojih se 3 koriste za rezevne delove, a jedan za vežbu.

Na već održanom sajmu naoružanja Eurosatori Hrvatska je potpisala pismo o nameri da kupi 12 samohodnih haubica Cezar za modernizaciju svoje artiljerije. U međuvremenu svoju PVO na malim visinama obnovila je kupovinom francuskog sistema Mistral.

U planu je nabavka Talesovih radara GM -200 i GM-400, dok je nabavka raketne korvete i bespilotnih letelica Bajraktar.

Poslednja nabavka koja je usledila je kupovina 8 samohodnih višecevnih raketnih sistema HIMARS H-142 sa raketama dometa do 65 km.

Bosna i Hercegovina

Oružane snage Bosne i Hercegovine od 2006 u bračnu zajednicu uneli su naoružanje bivše JNA sa kojim je raspolagala Vojska Republike Srpske i Vojska Muslimansko Hrvatske Federacije koje je kao miraz u bračnu zajednicu unelo naoružanje iz projekta Opremi i obuči.

Od 2006 ako se izuzmu oklopna vozila i trenci Hamvi u raznim verzijama od ozbiljnijeg naoružanja nije ništa nabavljano. Uglavno se sve svodilo na reči rekla kazala i čekala se Turska.

Jedini pomak koji je bio napravljen 2017 godine bila je kupovina dva helikoptera UH-1 Hjui, koji su isporučeni 2019. godine. Aktuelni ministar odbrane BiH Zukan Helez nedavno je najavio nabavku četiri transportera iz Turske, bataljonsku grupu lake pešadije, koja broji 1.000 pripadnika koja je razmeštena u Zenici. Kako je Helez naveo isporuka će se vršiti sukcesivno i dodao BIH očekuje isporuku još pet helikoptera iz SAD-a, čime će opremanje vazduhoplovnih snaga biti dugoročno rešeno, za što je izdvojeno 67 miliona evra, kao i da se BIH nalazi u procesu nabavke radara ukupne vrednost oko 15 miliona evra, koje bi mogle isporučiti francuske ili češke kompanije. Helez je izjavio i kako BiH proizvodi dronove, i da je BiH lider na Balkanu.

Crna Gora

Ranije je iz Ministarstva odbrane Crne Gore saopštavano da će četiri vozila biti u komandnoj, odnosno varijanti za medicinsku evakuaciju, osam komada će biti u protivoklopnoj varijanti naoružani sa vođenim protivtenkovskim raketama Spajk, a 55 komada će biti nadograđeno sa tzv. daljinski upravljanim borbenim stanicama opremljenim sa mitraljezima kalibra 12,7 mm.

Najmlađa država na Balkanu svoju vojsku formirala je na nasleđu JNA i Vojske Jugoslavije. Prve ozbiljnije pomake u kupovini vojne opreme napravila je 2019 kada je odlučeno iz SAD da budu nabavljena “oshkosh JLTV”. Ukupno je nabavljeno 67 vozila, a isporučena su 32 vozila.

U međuvremenu je nagovšteno da će Vojska Crne Gore (VCG) biti opremljena samohodnim minobacačima kalibra 120 mm. Od Elbita je Ministarstvo odbrane Crne Gore već kupilo daljinski upravljane borbene stanice za JLTV-je, naoružane mitraljezima kalibra 12,7 mm, a očekuje se da će od Izraelaca kupiti i vođene protivoklopne rakete “spajk”.

Početkom jula meseca Crna Gora je od Slovenije dobila

šest bespilotnih letelica predstavlja tek početak opremanja Vojske ovim sredstvima

Ministri odbrane Crne Gore i Slovenije, Dragan Krapović i Marjan Šarec, u utorak 2. jula su na vojnom aerodromu “Knjaz Danilo” u Golubovcima obavili zvaničnu primopredaju šest bespilotnih letelica Belin-V i sistema protivvazdušne podrške  BANS (angleško Battelfield Anti-Aircraft Non-Lethal Vshorad System) koje proizvodi slovenačka kompanija Guardiaris. Nabavka bespilotnih letelica za potrebe Vojske Crne Gore sprovedena je kroz model zajedničkih nabavki sa slovenačkom stranom što, kao prvi takav projekat, ima višestruki značaj, dok su sistemi BANS donacija slovenačkog Ministarstva odbrane.

Sredinom jula meseca 2024. godine Mornarica Crne Gore dobila je četiri čamca za brzo reagovnje. Ukupna vrednost donacije, koja uključuje četiri patrolna čamca, prikolice za transport, komunikacione i GPS sisteme, rezervne delove, bezbednosnu i spasilačku opremu, kao i obuku i inženjersku tehničku pomoć, iznosi 12.154.277 američkih dolara.

Srbija

Republika Srbija je bivša jugoslovenska republika koja je značajno modernizovala svoje sngae počev od 2015 godine. Najveći konkretni pomak napravljen je navkom 10 polovnih migova 29 iz Rusije i Belorusije 8 jednoseda i dva dvoseda koji su remontovan i modernizovani na standard SM sa 4 MiG-29 koji su ostali iz arsenala bivše JNA.

Konkretni pomak bio je 2019. kada je iz Rusije donorinao 30 izviđačkih borbenih vozila BRDM-2MS i 2020. 30 tenkova T-72MS. Takođe 2020 u Srbiju je stigla raketna baterija PVO sistema Pnacir S-1 i 2022 i 2024 kineski PVO sistem FK-3. U 2024 nabvljena je baterija PVO sistema HQ-17 kineska verzija TOR M2. Takođe u 2024. kupljen je sistem elektronskog ometanja Repelnt. Krajem septembra 2023 stigla su dva transportna aviona Airbus C-295.

Modernizacija helikopterske flote počela je nabavkom u Rusiji Mi-17V5 koji su stigli 2016 i drugi paket 2020 zajedno sa četiri borebna helikoptera Mi-35M. Od Erbasa za RV i PVO Vojske Srbije kupljeno je bilo 9 helikoptera H-145M koji su stigli 2020, zatim 2024 stigla su još četiri. U planu je kupovina još ovih višenamenskih helikoptera.

Krajem 2021 godine iz Rusije nabavljen je protivoklopni raketni sistem Kornet-E dometa 8.000 m.

Krajem 2023 sa Kipra je stiglo 11 polovnih borbenih helikoptera Mi-35 koji će biti modernizovani.

Takođe 2023 stigli su i PVO sistemi Mistral za hibrini PVO trupne PVO PASARS, zatim radari Tales dometa 200 i 400 km.

Vojska Srbije je 2023 godine iz SAD dobila 66 lako oklopnih vozila M1114/M1116 HMMWV koja su kargo avionom prebačena do aerodroma Surčin, a onda data Vojsci Srbije na korištenje. Očekuje se završetak isporuke još 52 vozila, a od tog broja 20 je nedavno stiglo u luku Bar. U sastavu Vojske Srbije biće 158 ovih lakih oklopnih vozila.

Od 2020. Srbija je jedini korisnik kineskih bespilotnih letelica CH-92 i to 6 komada za izviđake i borbene zadatke. Od 2023 . Srbija je kupila šest kineskih bespilotnih letelica CH-95 za izviđale i borbene zadatke. Takođe Srbija je najavila kupovinu još 6 bespilotnih letelica ovog tipa Paralelno sa CH-95 u naoružanje je uvedeno 12 bespilotnih letelica domaće proizvodnje “Pegaz” koje su modifikovane sa kineskim stručnjacima za izviđačke i borbene zadatke. Takođe Vojska Srbije raspolaže i sa kineskim dronovima DJI Matrice u verziji 350 sa 38 komada, verzija 30 sa 30 primeraka, DJI Mini 3 Pro 60 komada,DJI Mavic 3 60 komada. Takođe tu je i 60 nemačkih dronova u verziji AR-100C.

Vojska Srbija na poligonu Pasuljanske livade u okviru vežbe “Vatreni odgovor 2024” prikazala je novi dron Kamikazu SM-2 koja je prikazana u letnim ispitivanjima.

Bilo je nagađanja da li je u pitanju modifikovani Gavran inače SDPR-ov projekat domaćeg drona kamikaze. Međutim ipak je bio u pitanju dron kamikaza koji proizvodi emiratska kompanija EDGE.

SM-2 je lutajuća municija ( dron kamikaza) sa fiksnim krilima koja pruža mogućnost udara iz vazduha sa bojevom glavom nosivosti od 10 kg ili 23 kg. SM-2 autonomno leti do ciljanog područja i luta dok traži mete. Jednom kada je meta identifikovana, daljinski pilot određuje metu i aktivira se napad.

Takođe Srbija je od Mađarske nabavila 66 oklopnih transportera BTR-80 od kojih je njih 50 isporučeno.

Severna Makedonija

Ova zemlja faktički vojsku je počela da podiže od nule, pošto posle povlačenja JNA ostalo je samo oružje Teritorijalne odbrane. Prvi tenkovi i oklopni transporteri su dobijeni bili kao donacija. Posle albanske pobune 2001 godine u Ukrajini su kupljeni jurišnici Su-24 4 koma, tenkovi T-72 31 komad, borbema vozila pešadije BMP-2 31 komad, MT LB oklopni transporteri. Kada je poečo rat u Ukrajini ta zemlja je donirala određeni broj tenkova Ukrajini.

Severna Makedonija je 2019 godine sa SAD pokrenula nabavku lakih oklopnih vozila JVLT Oshkosh koja su u tu zemlju stigla 2022 i 2023 godine. Ukupno 36 vozila ovog tipa. Severna Makedonija se odlučila 2024 godina za nabavku još 25 oklopnjaka JVLT Oshkosh, sa čime će ukupan broj oklopnjaka biti 96 komada u sledećim verzijama: 66 M1278A1/A2 HGC, 24 M1280A1/A2 GP i 6 M1281A1/A2 CCWC ( Close Combat Weapons Carrier).

SAD su takođe dale i zeleno svetlo za isporuku Severnoj Makedoniji 45 oklopnih borbenih vozila točkaša Strajker u tri verzije za opremanje lake pešadijske bataljonske grupe koja učestrvuje u NATO borbenim operacijama i to: M1126 (ICV) za prevoz pešadije, M1130 (CV) komandno vozilo i samohoni minobacač M1129.

Takozvano Kosovo

Svoju vojsku formiralo je na temljima terorističke OVK, koju je NATO pakt bio transformisao u Kosvoski zaštitini Korpus, a od 2006 kada je general Entoni Velč napravio prvu strukturu vojske u Priptni formirane su bile takozvane Bezbendose snage Kosova, koje je samoproklamovana vlada u Priptini 2018 primenoval u samozvanu “Vojsku Kosova”.

Od te 2018 godine počelo je ubrzabno opremanje i naoružavnje vojnih snaga samozvanih vlasti u Prištini. Oksnicu su prvo činila laka oklopna vozila Hamvi, a onda je iz Turske počelo da pristiže oklopnjaci i protivoklopno naoružanje.

 Turska je postala jedan od najznačajnijih dobavljača opreme za takozavane KBS koje oprema složenom borbenom tehnikom poput taktičkih bespilotnih borbenih letelica tipa Bajraktar TB-2. Tu su laka oklopna vozila Kobra konfiguracije 4h4 i vozila Vuran koja su iskorištena kao platforma za automatske minobacače i raketni sistem srednjeg dometa OMTAS koji je razvila kompanija ROKETSAN.  Takozvane BSK zajedno sa takozvanom Kosovskom policijom imaju 223 laka oklopna vozila za prevoz pešadijskih jedinica i da je ambicija Prištine da do 2027. godine imaju ukupno 350 oklopnih vozila.

Iz SAD nabavljena su sledeća vozila laka oklopna vozila Hamvi, 55 komada oklopnih vozila M1117 Gardijan, Bastion.

Iz SAD nabavljeni su izviđački dronovi Rk-20 Puma, protivoklopne rakete “Dževelin”, a u razmatranju je i nabavka pametnih protivtenkovskih mina M-93 Hornet.

Iz Turske za tsakozvanu KBS nabavljena su sledeća vozila: Otokar Kobra sa daljinski upravljivom borbenom stanicom sa kalibrom 12, 7 mm, laka oklona vozila Akrep, MRAP Kirpi.

Od Turske takozvane vlasti u Prištini nabavile su i mobilne minobacače kalibra 120 mm na vozilima Vuran, protivoklopne rakete OMTAS, bespilotne letelice Bajraktar TB-2.

Takođe postoje namere Prištine da se kupe prenosni PVO sistemi, dronovi kamikaze, artiljerijsko naoružanje i guseničare (tu je ostala dilema da li su u pitanju tenkovi i borbena vozila pešadije)

Iz Hrvatske za takozvane KBS kupljene su automatske puške VHS-2, uniforme i balistička zaštita.

Iz Nemačke prevashodno su nabavljena neborbena vozila lendrover, puh i ternska vozila. Priština za vojsku i policiju budžet je povećala u poslednje četiri godine 2020, 2021, 2022 i 2023.