Utorak 25. jul 2023. godine na Pasuljanskim livadama bio je više nego interesantan. Naime, Vojska Srbije je prikazala više tipova naoružanja, novog, ali i modernizovanog koji su ušli u operativne jednice, ili tek trebaju da uđu.
Nekako u svetlu priče o lakim oklopnim vozilima konfiguracije 4h4 Hamvi na Pasuljanskim livadama pojavili su se Hamviji -lako oklopljeni koji su postali nosači protivoklopnih raketa.
Na vežbi prikazana je i izviđačka četa sa lakim oklopnim terenskim vozilima Hamvi i to dva primerka. Jedan opremljen protivoklopnim raketnim sistemom PORS velikog dometa “kornet E”, a drugi PORS malog dometa “Fagot”. Svako vozilo nosilo je 2 protivoklopne rakete.
Jedna za brzu reakciju, a druga raketa nalazi se pored prve.
Po prvi put inače izvršena je integracija na lako oklopno vozilo. PROS malog dometa gađao je ciljeve na daljinama do 2.000 m, a PORS velikog dometa gađao je ciljeve na daljinama do 4.600 m . Hamviji su posle gađanja napustili vatreni položaj.
Dok su vojne verzije Hamvija polako osvajale region u Vojsci Srbije se o tome nije razmišljalo o govorimo o periodu od 2003 do 2011 godine kada su načinjeni konkretni koraci.
Već tada je najavljeno da će Vojska Srbije od SAD kao donaciju dobiti 19 vozila. Ti Hamviji su stigli 2012. godine raspoređeni su u Tehničko -remontni zavod u Čačku gde se obavila primopredaja u društvu američkog ambasadora. U Srbiju su tada stigli oklopljene i neoklopljene verzije. Od naoružanja vozila su imali puškomitraljez kalibra 7,62 mm i 12, 7mm Broving i M02 Kojot.
Javnosti su predstavljeni na vojnoj paradi 2014. pod nazivom Korak pobednika u Beogradu. Vozila su u Vojsci Srbije bili jako dobro prihvaćeni i korištena u bazi Jug za potrebe mirovnih misija.
Novi kontigent doniranih Hamvija radi se o njih 19 koji su takođe donacija SAD, koja su data na upotrebu 3. brigadi Vojske Srbije, odnosno 31. pešadijski bataljon iz Knjaževca.
Osim Srbije vojske u regionu koje imaju Hamvije su Hrvatska 93 komada, Slovenija oko 40, Bosna i Hercegovina 25 vozila, Severna Makedonija ima 80 ovih vozila, od korisnika tu su Albanija, Bugarska.
Protivoklopne rakete Kornet-E i Fagot
Kornet E 9M133
Kornet E 9M133 je znatno veći i teži od ranih verzija ovog protivoklopnog sistema, ali ima i bolje borbene mogućnosti.
Minimalni domet je 5.000, a maksimalni 8.000 m. Ovaj ruski protivoklopni sistem se često upoređuje sa američkim PO sistemom TOW.
Najveća razlika je u načinu navođenja projektila na cilj. Američki sistem koristi žicu (SACLOS), ruski se oslanja na laserski snop koji vodi projektil. Proizvođač (KBP) tvrdi da ovaj način vođenja ima odličnu otpornost na ometanje s obzirom na to da je sam laserski skriven iza projektila tokom njegova leta prema cilju.
Kornet E ima tandem kumulativnu bojnu glavu kalibra 120 mm i mase 10 kilograma, što je dovoljno da probije 1.200 mm čeličnog oklopa zaštićenog eksplozivnim reaktivnim oklopom (ERA).
Kornet E nije pogodan za upotrebu u pešadiji.
Naime, ukupna masa tronošca, sistema za nišanjenje i navođenje projektila, i projektila u lansirnom kontejneru je 60 kilograma.
Zbog toga korisnici radije upotrebljavaju Kornet E na lakim terenskim vozilima ili na kupolama borbenih vozila, otuda i montiranje lansera na krov lakog oklopnog vozila Hamvi.
Protivoklopni raketni sistem Fagot
Ovaj protivoklopni raketni sistem nastao je kao zamena za protivoklopnu raketu 9M14M Maljutka. Nastao je početkom 197o tih godina 20 veka. Bivša JNA je krajem 1980 tih nabavila ovaj protivoklopni raketni sistem, ali i paravojne fomracije bivših jugoslovenskih republika uoči građanskog rata.
Sistem se sastoji od prenosnog lansirnog uređaja 9P135 koja se sastoji od lnasera 9P56 i uređaja za vođenje 9S451, portivoklopne rakete 9M111 koja se nalazi zapokovasna u transportno-lansirnom kontejneru i indikatora svetlosnih smetnji 9S469.
Masa kontejnera sa raketom je 13 kg, a masa same rakete 11,5 kg. Brzina leta rakete je 80 m/s, u početnoj fazi po izletanju iz lansera, a maksimalna brzina je 186m/s. Domet rakete mininalni 75 m, a maskimalni 2.000m. kumulativna bojeva glava ima masu 2,5 kg i probija 400 mm homogenog čeličnog oklopa. Vođenje rakete je poluautomatsko, a operater samo održava konačnicu nišana na cilju, a podaci za vođenje se preko žice prenose na raketu. U prenosnoj verziji posadu čine tri vojnika. Nišandžija nosi rasklopljeni lansirni uređaj, a dva pomoćnika po dve rakete zapakovane u lansirnom kontejneru.
Modernizovana verzija 9M111-2 Fagot M uvedena je 1975. Ovoje verziji povećan je domet na 2.500 m. Bojeva glava probija 460 mm homogenog čeličnog oklopa.Modernizovana raketa 9M111-2 Fagot-M (NATO oznaka AT-4 Spigot B) je u naoružanje uvedena 1975. godine. Ova varijanta ima domet povećan na 2500 m, a probija 460 mm čeličnog oklopa. Od 1979. godine u proizvodnji je modernizovani sistem za vođenje 9S451M, a kasnije su razvijene i termovizijske nišanske sprave 1PN86 Multat i 1PN65 Trakt.
Sistem Fagot se nalazio u naoružanju bivše JNA, pa je korišćen u sukobima na prostorima bivše SFRJ. Danas se nalazi u operativnoj upotrebi u Vojsci Srbije i Crne Gore, oružanim snagama Slovenije, Hrvatske, država bivšeg SSSR-a i Varšavskog ugovora, Grčke, Finske, Indije, Irana, Kuvajta, Sirije, Jordana, Južne Koreje, Nikaragve, Perua, Vijetnama…
T