Пише: Данко Боројевић
Ловац Ураган (Оураган) постао је први млазни авион произведен у Француској, после Другог светског рата. Кад се појавио није био добар у улози ловца у односу на своје савременике, али за обновљену ваздухопловну индустрију Француске, био је сигурно један од већи успеха на том пољу.
Израда авиона текла је прилично великом брзином; нарочито је повољан утицај на развој МД-450 имало избијање рата у Кореји. Већ у августу 1950. године француски парламент изгласава „петогодишњи план“ развоја оружаних снага, који је укључивао и набавку нових авиона. План набавке нових авиона ишао је глатко, тако да је већ 31. августа од француске компаније Дасо (Генерале Аеронаутиqуе Марцел Дассаулт) наручено првих 150 ловаца МД-450 Ураган (МД-450 Оураган). Током 1952. године наруџбина је смањена на 100 авиона, како би се преостали новац који је Француска добила из америчке помоћи усмерио у набавку бољих ловаца (ловаца-бомбардера) Мистер-ИВ (Мyстере-ИВ).
Прва јединица РВ Француске опремљена овим ловцем била је 12. ескадрила, која је постала оперативна новембра 1952. године. Првих педесет ловаца означених као МД-450А, погоњено је турбомлазним мотором Нене-102 (Нене-102). Остатак авиона означених као МД-450Б имало је нешто лакши и незнатно јачи мотор Нене-104 (Нене-104).
Због своје застареле конфигурације, пре свега равних крила, Ураган није дуго остао у оперативној употреби РВ Француске. Већ на пролеће 1955. године, почели су их замењивати знатно напреднији Дасо Мистер-ИВА. Пошто су их престали користити као ловце део авиона Ураган су претворили у авионе за напредну обуку. У тој су се улози користили све до почетка шездесетих година XX века.
Иако их је РВ Француске користило само три године, ловци Ураган су знатно већи успех постигли код страних купаца. Индија је 25. јуна 1953. године наручила 71 Ураган с нешто јачим мотором Нене-105. У РВ Индије авиони Ураган су добили назив Туфани (Тоофани, ураган) . Због хитности испоруке сви су Туфани достављени још током исте године, понајвише захваљујући пристанку РВ Француске да се Индији доставе и авиони Ураган из јединица РВ Француске. Индија је после поново поновила наруџбину, тако да јој је укупно достављено 113 ових ловаца, од чега је само 71 примерак био нов док су остали били већ коришћени авиони француског ваздухопловства. Слично као и у примеру Француске тако су и индијски Туфани већ 1958. године повучени из борбених јединица, како би их заменили ловцима Мистер-ИВА. И у индијском случају Туфани су коришћени као авиони за напредну обуку. Део је авиона коришћен и у противгерилским операцијама у унутрашњости Индије.
Једина држава која је током педесетих година XX века била спремна продати Израелу најсавременије оружје била је Француска. Израелци су првобитно изабрали Мистер-ИИ (наручили су 15 примерака) и Мистер-ИВА (15 примерака) те је уговор о њиховој испоруци потписан 15. јула 1954. године.
Уговор је убрзо отказан јер је Мyстере-ИИ имао слабе летне могућности, а Мистер-ИВА није био спреман за увођење у оперативну употребу. Израел се обратио и Канади желећи купити 24 авиона Ф-86 Сејбр Марк-6, али је канадска влада одбила испоручити авионе бојећи се арапског политичког притиска. Како је израелско ваздухопловство хитно требало замену за своје авионе Метеор Французи су им понудили своје ловце Ураган, барем док Мистер-ИВА не буде спреман за оперативну употребу. Израел је пристао и одмах наручио 12 авиона.
Достава авиона Ураган почела је 6. октобра 1955. године, кад је први авион слетео у ваздухопловну базу Хароз (Хароз). Авиони Ураган су ушли у састав 113. сквадрона. Политички догађаји у Египту (национализација Суецког канала и политичко приближавање Совјетском Савезу), само су додатно повећали нестабилност регије. Кад је у септембру 1955. године Египат коначно службено потврдио велику набавку совјетског оружја, показало се да ће уз МиГ-15 купити и МиГ-17 те 50 млазних бомбардера Ил-28. Како би барем деломично смањио разлику у квалитети, Израел је 4. новембра 1955. године наручио још 24 ловца Ураган. Авиони су достављени већ 24. новембра директно из залиха француског ваздухопловства. На крају ће Израел купити чак 75 авиона Ураган, јер су се показали знатно успешнијим авионима него што је ико очекивао.
Већ 12. априла 1956. године два израелска ловца Ураган, након упада два египатска ловца Вампир (Вампире) у ваздушни простор Израела сустижу египатске ловце и обарају један. Била је то прва успешна борбена употреба ловаца Ураган. Израелски авиони Ураган су се добро показали током Суецке кризе (операција Кадеш/Кадесх). Обављали су ескорт транспортних авиона Ц-47 (Ц-47) и дејствовали су по циљевима на земљи. Захваљујући дејству израелских авиона Ураган по египатском разарачу Ибрахим Ал Авал (Ибрахим Ал Аwал), Израелци су заробили оштећени египатски разарач 1. новембра 1956. године.
Током операције Кадеш оштећено је осам авиона Ураган, али ни један није оборен. Како су се показали као врло успешни ловци-бомбардери, отпорни на оштећења, израелско ваздухопловство одлучило је купити још 45 авиона Ураган које је француско ваздухопловство избацило из оперативне употребе. Током Шестодневног рата 1967. године сада већ ловци-бомбардери Ураган РВ Израела добро су се показали. Током првих удара израелске авијације по арапским аеродромима, један Ураган је успео да обори један египатски МиГ-21.
Током Шестодневног рата Израел је изгубио десет авиона Ураган, девет због деловања ПВО а само је једног оборио арапски ловац. Током Рата исцрпљивања (1968-1970.) оборена су два авиона Ураган. Осамнаест израелских авиона Ураган 1975. године продато је салвадорском ваздухопловству, где су остали у оперативној употреби све до краја осамдесетих година XX века.
Захваљујући израелском ваздухопловству Ураган је стекао углед ефикасног ловца-бомбардера, који је убојитом прецизношћу уништавао све циљеве, па чак и ратне бродове. На тако доброј основи Дасо је врло брзо изградио ловачки авион Мистер-ИВА, који је добио стреласта крила и могао пробити брзину звука. Након Мистер-ИВА и Супер Мистер Б-2 (Супер Мyстере Б-2), који ће врло брзо постати ловци-бомбардери, дошао је Мираж-ИИИ, а с овим ловцем и слава компаније Дасо.
За израду текста коришћена је књига: Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.