Исламска Република Иран пре два дана извела је комбиновани ракетно-дроновски напад на пакистанску провинцију Балуџистан као одговор на тероистички напад исламистилке групе Џејш ул-Адл на годишњицу смрти Касема Сулејманија.
Одговор Пакистана после краће тишине, упозоравајућих претњи Ирану уследио је у четвртак рано ујутро познат као операција “Марг бар сачмар” ( или у преводу са урду језика Смрт герилцима).
Оно што је занимљиво мета су биле џихадистичке групе у две иранске провинције Систан и Балуџистан.
Пакистанци су се за повратни удар по џихадистичким групама које користе иранску територију за напад на власт у Исламабаду и одлучили за употребу борбених авиона, а не крстарећих ракета или балистичких пројектила.
Увод у операцију били су интензивни ноћни летови уз иранску границу пакистанских ловаца ЈФ-17 који су скоро два сата летели уз пакистанско-иранску границу. У овом случају изгледа да су се Пакистанци одлучили за примену искустава из “Операције Балакот” која се догодила 26. фебруара 2019. године.
Има неких сличности са овом операцијом:
- у питању је била џихадистичка група на пакистанском делу Кашмира коју су напали Индијци борбеним авионима СУ-30МКИ и Мираж 2000.
- Пакистанци су одговорили употребом ловаца Ф-16Ц, ЈФ-17.
Једино чега нема јесте окршај два ваздухопловства.
У овом случају пакистанци су се за напад одлучли за комбинацију кинеско-западног наоружања.
У операцији кориштени су кинески бoрбени авиони Ј-10ЦЕ, ЈФ-17, Ф-16Ц и летелица за ваздушно осматрање и навођење Saab 2000 у форми летећег командног места.
Авиони су улетели у ирански ваздушни простор у дубини од 40 км од пакистанске границе.
Напад је изведен тачно у шест сати ујутро по локалном времену на седам локација ласерски вођеним бомбама i GPS вођеним бомбама Ал Батар 2000.
Иско се тврдило да су мете напада биле базе Иранске револуционарне гарде Пасдарана , а уместо тога бомбе су пале по неколико села. У тим нападима страдало три жене и четворо деце.
Неки извори указују да су мете заправо били ракетни положаји Иранске револуционарне гарде Пасдарана чији пројектили су уочни да се распоређују у тој провинцији близу границе са Пакистаном.
Борбени арсенал у операцији “Марг бар сачмар”
© Shutterstock/rehan waheedJF-17 Thunder Block III
ЈФ-17 у питању је борбени авион треће генерације који су заједно развили кинеска ваздухопловна компанија CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) заједно са Пакистанским ратним ваздухопловством. У питању у случају када би гледали овај тип летелице сигурно нова верзија Блок 3 коју има Пакистан, а која се нуди и Ираку.
JF-17 Thunder Block III, је фактички надоградња старије верзије JF-17A Block II, а модернизација летелице се огледа 1000+ TRM AESA радар KLJ-7A са могућношћу откривања цињева на даљинама од 150-220 км. Уградња heads up display који се користи на ловцу 5. генерације Ј-20, нови дисплеј на пилотској кациги за праћење лета ракете, исти HMDCS користи се и на ловцу Ј-20. напредни IR и UV систем за упозорење о приближавњу ракета ваздух-ваздух, спољни и унутрашњи сензори ради утврђивање јасне ситуације у и око летелице, нове ракете ваздух-ваздух великог домета , 3- осни FBW систем, побољшана фузија сензора, интегрисане, умрежене и са подацима повезане могућности извођење ваздушних операција, нови кокпит, повећан капацитет носивости и више подвесних тачака за оружУкупна тежина летелице износи 13.607 кг.
У конструкцији летелице уграђено је више компзитних материјала, летелица има мању тежину, на спољне тачке могуће је окачити ракете и друга убојна средства до тежине 5 кг. Борбени долет летелице је 1.450 км, а максимални долет 2.500 км. Авион остварује максималну брзини од 1,7 маха и максимални плафон лета је 17.000 метара.
AC JF-17 Thunder Block III задржале су идентичан руски мотор као и претходне верзије ове летелице РД-93, док су кинески мотори виших перформанси тренутно у различитим фазама тестирања и предвиђа се замена на свим верзијама овог авиона
Комбинацијом ракета дугог домета PL-10 HOBS и PL-15 VLRAAM са AESA радаром, као и уграђеним пакетом за електронско ратовање покриће сваки делом модерног ваздушног ратовања.Ова летелица осим једноседа нуди се и као двоесед ознаке ЈФ-17Б који може да се користи за обуку, али и за борбене мисије пре свега као јуришник. Овај тип као и једносед има идентичну електронику систем наоружања и летне могућности.
Ј-10 CE
Неки га зову и кинески “Лави” с обзирома да неописиво личи на тај авион. Многи су покушали да нађу аналогију и да су се заправо Израелци осветили Американцима када су зауставили пројекат њиховог новог борбеног авиона и натерали их да купе Ф-16. Ј-10 који неки зову летећи змај наводе да је настао као пројекат 611 из Ченгдуа који је добио државни приоритет. Први метални модел израђен је био 1993. У пројекат су укључени Руси који су понудли свој авио мотор Ал-31Ф. Први прототип авиона полетео је 1996, други модификовани 1998. Тада се у ваздухопловној литератури означава као Ј-10. Нулта серија летелица полетела је 2002, а 2003 и први довесед.
У питању је једномоторац делта конфигурације са канар површинама. Пкреће га руски мотор Ал-31Ф снаге 112,5 kN са допунским сагоревањем. У конструкцији авиона заступњени су композити. Ј-10 посдује дигитални систем Fly By Wire систем моманди лета и најмодернију екеторнску опрему и наоружање из Израела и Русије- Авион је опремљен кинеским радаром КЉ-10, али спомињао се руски Жук 10ПД и израелски ЕЛТА М2035. Верзија која се нуди ЦЕ је ловац који може да се користи у свим временским условима и за борбу ван визуелног домета . Ова верзија омогућава високе перформансе и ношење високопрецизних убојних средстава. Летлеица је способна да полеће са краћих бетонских стаза као ислетања на ауо-путеве. Летелица је опремљена савременом електроником и наоружањем.
Авион има 11 подвесних тачака на којима може да носи 4.500 кг корисног терета. Ј-10 по асортиману убојних средстава носи широку палету од ласерских вођених бомби ЛТ-2 ГПС/ИНС.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина 16,43 м, распон крила 9,75 м, висина 4,78 м
Маса: празне летелице 9.730 кг, максимална 19.277 кг
Корисни терет 6.000 кг
Максимална брзина 2 маха
Плафон лета 20.300 м
Радијус 1.100 км
максимални долет 3.200 кг
SAB-2000 AWACS
Ова верзија летелице за рано откривање циљева у ваздуху заснован на авиону Embraer R-99. Просечна брзина летелице у патролној мисији износи 300 км/х и одвија се на висинама од 2.000 до 6.000 метара у зависности од параметара мисије.
„Радар може да открије борбене авионе на домету од 350 км. Летелиц покрећу мотори ГЕ ЦТ-9Б.
FSR 890 Fligburen radar
Заснован је на бочном радару (СЛАР) компаније Ерицссон Мицроваве Системс. Ериеие СЛАР је пулсни Доплеров радар дугог домета, опремљен фиксним активним фазним антенским решеткама, чији се режим рада креће од 2 ГХз до 4 ГХз. Антенска јединица дужине 9 метара и тежине 900 кг постављена је на горњи део трупа и даје авиону препознатљив изглед.
Радар Ериеие обезбеђује покривеност од 360° са оптималним перформансама преко азимуталних сектора од 150° са сваке стране авиона. Радар може да открије борбене авионе на даљини од 350 км у условима јаког непријатељског електронског ратовања. Систем Ериеие има пуну интероперабилност са командним системима противваздушне одбране НАТО-а. Главна кабина је опремљена пакетом мултифункционалних радних станица за три оператера за радар, контролу операцијама које се изводе на копну. Авион има безбедни говорни даталинк комуникациони пакет са ХФ и ВХФ / УХФ везама. В / УХФ даталинк ради на 4.800 бпс. Главни одељак за авионику је инсталиран одмах иза кокпита.