Амерички разарачи класе Arleigh Burke по ред разарача класе Кид спадају у Морнарици САД, по броју произведених и оних који се налазе у оперативној употреби, у групу најбројнијих пловила.
У оперативној употреби се налазе 72 разарача ове класе, док се 1999 године предвиђало да би их требало бити 57 у саставу Морнарице САД.
Иако је градња првих пловила почела 1988. године, ови бродови у 21. веку чине окосницу, кичму одбране САД на мору.
Оно по чему је ова класа позната је и опремање новом морнаричком технологијом. Развој је уследио како би се заменили разарачи класе Charls F. Adams које је морнарица САД имала у оперативној употреби од почетка 1960-тих година 20. века.
Примарна улога разарача Arleigh Burke извођење ефикасне ПВО у оквиру УГНА-а (Ударних група носача авиона), а од осталих задатака овог разарача једна од важних функција је, осим ПВО, и противподморничка борба.
У градњи ракетних разарача класе Arleigh Burke уважавана су била дотадашња искуства Ратне морнарице САД и други ратних морнарица света.
С обзиром да је морнарица САД имала лоша искуства са пожаром на пловилима, разарачи класе Arleigh Burke израђени су од челика и алуминијума, који се користио у мањој мери.
У градњи пловила класе Arleigh Burke уважавана су била искуства британске краљевске морнарице за време Фокландског рата 1982. године, што је утицало да ракетни разарачи поменуте класе имају додатни оклоп из клевара.
Делимично је дизајн надградње је распоред одређених сензора и система, као и смањење радарског одраза, што им даје одређене стелт карактеристике.
Са класом разарача Arleigh Burke, Морнарица САД добила је пловила одличних могућности са видика наоружања и сензора што им омогућава извођење широког спектра борбених могућности.
Оно што одликује разарач Arleigh Burke је и поседовање борбеног система Ageis и вишенаменског радара 3D AN/SPY-1A, произвођача Lockheed Martin, са електронским управљањем одајно-пријемних модула пљоснатих антена.
Данас је у употреби више врста споменутог радара и сто верзија SPY-1A на крстарицама класе Тајкондерога, SPY-1B на класама разарача Тајкондерога од верзије ЦГ-59.
Верзију SPY-D тренутно користе разарачи Arleigh Burke , јапански разарачи класе Конго, шпанске фрегате класе Алваро де Базан, јужнокорејски разарачи класе Сејонг.
Оно по чему се разарачи класе Arleigh Burke разликују јесте по депласману и мерама.
С обзиром на модификације, разарачи се означавају серијама које се означавају као Flight: Flight I (DDG 51-71); Flight II ( DDG 72-78), Flight IIA blok 54 (DDG 79-80); Flight II A blok 62 (DDG 81-84), Flight IIA blok 62 ( DDG 85-113), која је остала без топовског система за непоредну одбрану.
Као што смо навели, димензије и депласман брода зависи од верзије брода.Пуни депласман код прве серије износи 8.230 тона, код верзије II 8.637 тона, а у серији IIA блок 54/62 9.496 тона.
Разарачи прве и друге серије имају дужину 153, 9 м, а серије 2 блок 54/62 155,29 м. Ширина свих разарача је једнака – 18 м.
Главни погонски систем разрача класе Arleigh Burke су четири гасне турбине General Electric LM 2500-30 укупне јачине 108.000 коњских снага који остварају погон преко две петокраке елисе.
Највећа брзина разарача је 30 чворова око 55,5 км/х, док при брзини 20 чворова око 37 км/х. Акциони радијус разарача класе Arleigh Burke је 4.400 наутичких миља или 8.149 км. Посада има 273 чланова посаде, од тога 23 официра.
Наоружање разарача класе Arleigh Burke је разноврсно.
Основно је топ Мк45 калибра 127 мм модел 2, који има масу 22 тоне и хоризонтално поље деловања 340 степени, елевацију од -15 до +65 степени.
Маса гранате је 31, 7 кг чијај е почетна брзина 807, 7 м/с.
Брзина ватре је 16 до 20 граната. Највећи домет против циљева у ваздуху је 15 км, а на површини мора 23 км.
Од осталог наоружања, ту су два шестоцевна топовска система за непосредну одбрану бродова Мк 15 Phalanx ,калибра 20 мм са каденцом ватре од 3.000 граната у минути, који је на разарачу код модификације блок 62 уклоњен, два троцевна торпедна апарата калибра 342 мм за лансирање противподморничких торпеда, два четвороцевна лансера противбродских ракета RGM-84A Harpoon и два вертикална лнасера Мк 41.
У мобилни вертикални лансер је могуће сместити 29 ракета.
Укупно може бити постављена 61 крстарећа ракета RGM -109 Tomahawk u verzijama RGM-109B за противбродску борбу , RGM-109E верзија за напад на копнене циљеве. Ракете море-ваздух RIM-162 ESSM и противподморничке ракете RUM-139 VL -ASROC (у питању је носећа ракета којој је главни борбени терет портивподморнички торпедо Мк 46.
Лево и десно од командног моста на померајућем делу зида надградње под углом постављене су две фиксне пљоснате антене вишенаменског радара 3D AN/SPY -1D. Свака од антена (антенска решетка), према неким подацима садржи 4.480 елементарних извора, распоређених у 140 пријемних модула.
Две поменуте антене заједно покривају комплетан простор око разарача. Фреквенцијско деловање радара AN/SPY -1 je E односно F.
Други бродски сензори на разарачима класе Arleigh Burke су и радар за контролу морске површине SPS 67 (V) 3, навигацијски радар SPS 64(V) 9, три радара за контролу ватре SPG-62, систем за електронски рат SLQ-32 и вучни пасивни сонарни систем SQS-53 SQR -19.