Američki razarači klase Arleigh Burke po red razarača klase Kid spadaju u Mornarici SAD, po broju proizvedenih i onih koji se nalaze u operativnoj upotrebi, u grupu najbrojnijih plovila.
U operativnoj upotrebi se nalaze 72 razarača ove klase, dok se 1999 godine predviđalo da bi ih trebalo biti 57 u sastavu Mornarice SAD.
Iako je gradnja prvih plovila počela 1988. godine, ovi brodovi u 21. veku čine okosnicu, kičmu odbrane SAD na moru.
Ono po čemu je ova klasa poznata je i opremanje novom mornaričkom tehnologijom. Razvoj je usledio kako bi se zamenili razarači klase Charls F. Adams koje je mornarica SAD imala u operativnoj upotrebi od početka 1960-tih godina 20. veka.
Primarna uloga razarača Arleigh Burke izvođenje efikasne PVO u okviru UGNA-a (Udarnih grupa nosača aviona), a od ostalih zadataka ovog razarača jedna od važnih funkcija je, osim PVO, i protivpodmornička borba.
U gradnji raketnih razarača klase Arleigh Burke uvažavana su bila dotadašnja iskustva Ratne mornarice SAD i drugi ratnih mornarica sveta.
S obzirom da je mornarica SAD imala loša iskustva sa požarom na plovilima, razarači klase Arleigh Burke izrađeni su od čelika i aluminijuma, koji se koristio u manjoj meri.
U gradnji plovila klase Arleigh Burke uvažavana su bila iskustva britanske kraljevske mornarice za vreme Foklandskog rata 1982. godine, što je uticalo da raketni razarači pomenute klase imaju dodatni oklop iz klevara.
Delimično je dizajn nadgradnje je raspored određenih senzora i sistema, kao i smanjenje radarskog odraza, što im daje određene stelt karakteristike.
Sa klasom razarača Arleigh Burke, Mornarica SAD dobila je plovila odličnih mogućnosti sa vidika naoružanja i senzora što im omogućava izvođenje širokog spektra borbenih mogućnosti.
Ono što odlikuje razarač Arleigh Burke je i posedovanje borbenog sistema Ageis i višenamenskog radara 3D AN/SPY-1A, proizvođača Lockheed Martin, sa elektronskim upravljanjem odajno-prijemnih modula pljosnatih antena.
Danas je u upotrebi više vrsta spomenutog radara i sto verzija SPY-1A na krstaricama klase Tajkonderoga, SPY-1B na klasama razarača Tajkonderoga od verzije CG-59.
Verziju SPY-D trenutno koriste razarači Arleigh Burke , japanski razarači klase Kongo, španske fregate klase Alvaro de Bazan, južnokorejski razarači klase Sejong.
Ono po čemu se razarači klase Arleigh Burke razlikuju jeste po deplasmanu i merama.
S obzirom na modifikacije, razarači se označavaju serijama koje se označavaju kao Flight: Flight I (DDG 51-71); Flight II ( DDG 72-78), Flight IIA blok 54 (DDG 79-80); Flight II A blok 62 (DDG 81-84), Flight IIA blok 62 ( DDG 85-113), koja je ostala bez topovskog sistema za neporednu odbranu.
Kao što smo naveli, dimenzije i deplasman broda zavisi od verzije broda.
Puni deplasman kod prve serije iznosi 8.230 tona, kod verzije II 8.637 tona, a u seriji IIA blok 54/62 9.496 tona.
Razarači prve i druge serije imaju dužinu 153, 9 m, a serije 2 blok 54/62 155,29 m. Širina svih razarača je jednaka – 18 m.
Glavni pogonski sistem razrača klase Arleigh Burke su četiri gasne turbine General Electric LM 2500-30 ukupne jačine 108.000 konjskih snaga koji ostvaraju pogon preko dve petokrake elise.
Najveća brzina razarača je 30 čvorova oko 55,5 km/h, dok pri brzini 20 čvorova oko 37 km/h. Akcioni radijus razarača klase Arleigh Burke je 4.400 nautičkih milja ili 8.149 km. Posada ima 273 članova posade, od toga 23 oficira.
Naoružanje razarača klase Arleigh Burke je raznovrsno.
Osnovno je top Mk45 kalibra 127 mm model 2, koji ima masu 22 tone i horizontalno polje delovanja 340 stepeni, elevaciju od -15 do +65 stepeni.
Masa granate je 31, 7 kg čijaj e početna brzina 807, 7 m/s.
Brzina vatre je 16 do 20 granata. Najveći domet protiv ciljeva u vazduhu je 15 km, a na površini mora 23 km.
Od ostalog naoružanja, tu su dva šestocevna topovska sistema za neposrednu odbranu brodova Mk 15 Phalanx ,kalibra 20 mm sa kadencom vatre od 3.000 granata u minuti, koji je na razaraču kod modifikacije blok 62 uklonjen, dva trocevna torpedna aparata kalibra 342 mm za lansiranje protivpodmorničkih torpeda, dva četvorocevna lansera protivbrodskih raketa RGM-84A Harpoon i dva vertikalna lnasera Mk 41.
U mobilni vertikalni lanser je moguće smestiti 29 raketa.Ukupno može biti postavljena 61 krstareća raketa RGM -109 Tomahawk u verzijama RGM-109B za protivbrodsku borbu , RGM-109E verzija za napad na kopnene ciljeve. Rakete more-vazduh RIM-162 ESSM i protivpodmorničke rakete RUM-139 VL -ASROC (u pitanju je noseća raketa kojoj je glavni borbeni teret portivpodmornički torpedo Mk 46.
Levo i desno od komandnog mosta na pomerajućem delu zida nadgradnje pod uglom postavljene su dve fiksne pljosnate antene višenamenskog radara 3D AN/SPY -1D. Svaka od antena (antenska rešetka), prema nekim podacima sadrži 4.480 elementarnih izvora, raspoređenih u 140 prijemnih modula.
Dve pomenute antene zajedno pokrivaju kompletan prostor oko razarača. Frekvencijsko delovanje radara AN/SPY -1 je E odnosno F.
Drugi brodski senzori na razaračima klase Arleigh Burke su i radar za kontrolu morske površine SPS 67 (V) 3, navigacijski radar SPS 64(V) 9, tri radara za kontrolu vatre SPG-62, sistem za elektronski rat SLQ-32 i vučni pasivni sonarni sistem SQS-53 SQR -19.