Андреј Млакар
Пољска куповина 821 крстарећих ракета AGM-154B JASSM-ER је главна вест на Западу с обзиром да ће та чланица НАТО и ЕУ имати највећи број специјализованих пројектила од којих ће нови имати домет од скоро 1.000 км.
Пољска ће тако после САД постати највећи корисник тих ракета у НАТО. Холандија је купила 120 оваквих ракета Joint Air-to-Surface Standoff Missiles with Extended Range (JASSM-ER) AGM-158B/B-2 заједно са припадајућом опремом по цени од 908 милиона долара. Такође жеље Кијева су и даље да са ловцима Ф-16АМ стигну и ове крстареће ракете.
JASSM крстарећа ракета нове генерације
Настао је као заједнички пројекат развоја ного крстарећег пројектила за потребе ратног ваздухопловства и морнарице.
Пројекат је одобрен планом буџета за 1996. годину. Програм Joint Air-to-Surface Standoff Missiles with Extended Range (JASSM) као наставак програма TSSAM ( Tri Service Stand off Atack Missile) који је прекинут када су морнарица и ваздухопловство објединили свој програм развоја новог крстарећег пројектила под именом JASSM.
Обе команде захтевале су хитан развој крстареће ракете која ће се лансирати са ваздухоплова за дејство по различитим циљевима у дубини противничке територије.
Како је описано крстарећи пројектили JASSM одликује високи степен преживљавања у суловима интензивне противничке ПВО, мали радарски одраз, дејство по покретним и непокретним циљевима, повећани домет и проширење оперативне даљине лета авиона-носача крстареће ракете.
Ти елементи су утицали да се развије крстарећи пројектил као је назван „стелт карактеристика“.
Крстарећи пројектил JASSM интегирсан је на великом броју борбених летелица: стратешки бомбардери: B-52H, B-1B, B-2; ловачки авиони: F-16, F-15, F/A-18, F-22, F-35.
Ракета, има облик тела сличан спљоштеном трапезу са модификованим предњим и задњим делом ракете. Ракета има правоугаона склапајућа стреласта крила која се отварају после лансирања и налазе се на средини трупа.
После ласнирања ракета се спушта на малу висину и различитим заобилазним путевима (задатак да се отежа деловање ПВО браниоца) има задатак отежавање одређивања правца из кога долази ова крстарећа ракета.
У фази крстарења ракетом се управља уз помоћ инерцијалне навигације, а корекција путање се врши уз помоћ ГПС систем који је отпоран на ометање.
У завршној путањи лета аутономни систем за навођење на циљ преузима управљање летелицом и прецизно је води до тачке удара.
Крстарећа ракета JASSM располаже и са пасивним ИЦ трагачем који упоређује скенирану зону могућег циља са меморисаном сликом планираног циља и омогућава детекцију, праћење и вођење пројектила на циљ са „нултим“ одступањем.
Крстарећа ракета JASSM замишљена је као модуларни систем који омогућава интеграцију различитих подсистема бојевих глава, чиме се постиже универзалност.У ракету је могуће уградити конвенциналну бојеву главу и подмуницијски склопови у зависности од врсте циља који се напада.
У ракету се уграђују репрограмијрајући упаљачи или електорнски који се активирају када пређе се одређено растојање или када прође одређени период.
Програм развоја крстареће ракете JASSM успорн је био 1999.
Ова ракета први пут употребљена је у агресији НАТО пакта на Савезну Републику Југославију март-јун 1999.
Серијска производња почела је 2000. године. Тада је замишљено било да се произведе 2.400 ракета.
Укупна цена JASSM 2000 године износила је 3 милијарде долара, а цена појединачне ракете креће се од 700.000 -800.000 долара.
После употребе над Ираком и Авганистаном израђена је нова верзија ове крстареће ракете продуженог домета чак до 2000 км као пројектила за лансирање субомниције типа LOCAS, која би после распада лансирајућег контејнера била погоњена малим турбомлазним моторима.
Верзија Б добила је бојеву главу тежине 500 кг која има металну облогу велике густине са јаким степеном продора.
С временом развијени су били нови упаљачи који на основу сигнала за давање убрзања током продора било да је у питању бетонски блок или стена што одређује време кашњења детонације.
Верзије AGM-158 JASSM
Крстарећа ракета AGM-158 JASSM израђује се у три типа и четири конфигурације: AGM-158A, AGM-158B sa podverzijama AGM-158B2 и AGM-158B3 и AGM-158D која је најнапреднија јер има штедљивији млазни мотор, већи капацитет горива и већу прецизност.
JASSM-ER има исти спољни облик и стелт катактеристике, а турбомалзни је замењен турбовентилаторским мотором већег потиска и економичнијим горивом. AGM-158B2 има опцију допуну информација за време лета, бољи софтвер. Верзија AGM-158B3 је модернизација AGM-158B2 са уградњом ГПС система. Верзија AGM-158D задржала је исти труп, али има нови дизајн крила и носа пројектила, уградњом Weapon Data Link (WDL) са могућношћу поновног нишањења после лансирања пројектила и новим софтвером који омогућава повећану вероватноћу преживљавања пројектила за време лета кроз непријатљску територију. За сада верзију AGM-158D користи једино стратешки бомбардер Б-1.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина 5,2 м, ширина 63 цм, висина 52 цм, размах крила 3.800 мм
Стартна маса пројектила: 1025 кг
Бојна глава: различита од 350-500 кг
Погон турбомлазни мотор
С обзиром на домет од 2000 км а имајући у виду да је сва Европа у НАТО-у, те да је остатак света у технологшкој немогућности да се иоле супротстави овима у неком евентуалном рату – то је јасно да су ове ракете са овим дометом прављене само за рат против Русије и Кине.