КАКО СУ СОВЈЕТСКИ ЛОВЦИ МИГ-23МЛ ИЗНАД ВИЈЕТНАМА ПРЕСТРАШИЛИ ЗАПАД

Након поновног уједињења Вијетнама 1975. године, ратом разорена земља била је домаћин малог совјетског војног присуства у заливу Кам Ран, што је истовремено омогућило СССР приступ Пацифику уз вршење јачања вијетнамске одбране док се земља фокусирала на послератну обнову.

Објекат је угостио значајно присуство совјетских ваздухопловних снага, укључујући тактичке бомбардере Ту-16 и стратешке бомбардере Ту-95, при чему су први били опремљени противбродским крстарећим ракетама што је им је омогућило да угрозе западне ратне бродове далеко изван вијетнамских вода. Штит за совјетске објекте и пружање заштите бомбардерским снагама, 1986. године потврдило је америчко извиђање када је утврдило да је ловац МиГ-23МЛ преузео одбрану у заливу Кам Ран. Нови МиГ-23 је био знатно способнији од претходних варијанти, а после америчких F-14 и F-15 био је први ловац на свету са look-down/shoot-down радаром, Сафир-23. Ловац је интегрисао низ нових технологија развијених за ловце четврте генерације, и могао се визуелно разликовати од старијих варијанти МиГ-23 по својим окретним носачима постављеним испод његових спољних панела крила. На унутрашњој предњој ивици крилне рукавице такође је био видљив зарез са псећим зубом,, што је побољшало стабилност авиона у скретању при великим угловима напада.

МиГ-23МЛ је први пут био у борби крајем 1982. године, након што су ловци извезени у Сирију ангажовали јединице израелског ваздухопловства изнад Либана. Сиријски извори су тврдили да је у нападима од новембра до децембра авион успешно оборио три израелска F-15 у борбама ваздух-ваздух, демонстрирајући знатно супериорније способности у односу на старије варијанте МиГ-23. Ловац се такође показао способним да се суочи са напредним совјетским ловцима четврте генерације током вежбиосамдесетих година прошлог века, и био је трећа класа ловаца на свету после F-14 и F-15 која је интегрисала look-down/shoot-down радар, Сапфир-23, пружајући значајну предност у свести о ситуацији у односу на већину ривалских ловаца. Нови знатно софистициранији радар показао се као једна од најизразитијих предности МиГ-23МЛ у односу на претходне варијанте, повећавајући не само укупну свест о ситуацији, већ и поузданост јер је подложност ометању значајно смањена.

Поред распоређивања у Вијетнаму, одређени број ловаца МиГ-23МЛ/МЛД распоређен је на острво Еторофу, спорну територију на коју полаже Јапан, при чему је ово веома осетљиво распоређивање поставило летелицу против велике јапанске флоте најсавременијих F-15, и указивало на поверење у у тада врхунске совјетске авионе да се боре против америчких авиона. МиГ-23МЛ су такође распоређени у Источну Немачку као део Групе совјетских снага у земљи. Совјетски противници су први пут добили приступ МиГ-23МЛ након што је пилот сиријског ратног ваздухопловства мајор Мохамед Басем Адел пребегао 11. октобра 1989. године, а перформансе ловца током тестирања указују на то да су забринутости у вези његових способности биле основане. Након проучавања МиГ-23МЛ добијеног пребегом касније те деценије, израелски званичници су изразили изненађење због његове високе софистицираности, посебно због система раног упозорења и противмера.

Израелски пробни пилот који је управљао вашим авионом рекао је да је био импресиониран брзином пењања ловца и да је након полетања са F-15 и F-16 МиГ хитао увис у тешком успону „и оставио их иза себе“. Значај који су и Совјетски Савез и Запад придавали МиГ-23МЛ/МЛД смањио се крајем осамдесетих година прошлог века, пошто је СССР представио способније ловце МиГ-29 и Су-27 у већем броју. Док су ловци били намењени да служе у другој половини 2000-их и да се усавршавају континуираном надоградњом све док се не развије ловац са једним мотором пете генерације који би их заменио, распад СССР и брзо смањење флоте довели су до тога да је флота МиГ-23МЛ/МЛД “пензионисан” током деведесетих година прошлог века, без замене пошто се руска ловачка флота смањила на мали део своје величине из совјетске ере.