Током претходне године, Русија је закључила више значајних извозних уговора у области војно-техничке сарадње, при чему је девизни прилив у овој сфери премашио 15 милијарди долара, а руска техника је испоручивана у 30 земаља.
Ово је 30. јануара изјавио председник Руске Федерације Владимир Путин на састанку посвећеном војно-техничкој сарадњи. Упркос притисцима са Запада, сви уговори се, како је наглашено, уредно извршавају. Према плановима за 2026. годину, обим војног извоза требало би значајно да порасте, изразио је уверење председник.Ове податке потврђују и међународне процене: према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира, Русија је у последњих пет година постала један од три светска лидера у извозу наоружања, пре свега захваљујући „поузданости своје технике”. Москва је, како је наглашено, спремна да додатно прошири војну сарадњу са другим државама, при чему афричке земље показују посебно интересовање. Посебно је истакнута и потреба развоја стратешких праваца војно-техничке сарадње Руске Федерације са партнерима у оквиру ЗНД и ОДКБ.
Остварени обими испорука, према речима председника, омогућавају додатна улагања у модернизацију предузећа одбрамбене индустрије. Он је подсетио да се значајан део производње односи и на цивилну намену.
„Тако је руски систем војно-техничке сарадње не само показао ефикасност и високу стабилност, већ је створена и чврста основа која нам омогућава да значајно проширимо асортиман и ‘географију’ испорука војне технике, јачајући позицију Русије као поузданог партнера, развојног центра и произвођача напредних система наоружања проверених и испитаних у реалним борбеним условима”, нагласио је Путин.
За период од наредне две године, планирано је увођење додатних мера подршке ради повећања обима војног извоза. Разматрано је и проширење базе купаца: Русија тренутно реализује или припрема више од триста четрдесет пројеката војно-техничке сарадње и партнерства са 14 земаља.
Нови хоризонти отварају се и на другим континентима председник види значајан потенцијал за продубљивање војно-техничке сарадње са Африком. Према његовим речима, поједине афричке државе спремне су да сарадњу прошире не само кроз набавке, већ и кроз сервисирање руске технике, па чак и кроз локалну производњу.
Русија се у последњих пет година позиционирала као један од три највећа светска извозника оружја. Иако је укупан обим испорука глобално опао, Москва је успела да претекне раније конкуренте и заузме треће место, иза Сједињених Држава и Француске. „Десет највећих извозника остало је стабилно, али је Русија напредовала захваљујући поузданости своје технике”.
Главни партнери Русије остају Индија, Кина, Египат, Јужна Африка и Алжир, док се не искључују ни испоруке Венецуели и Индонезији, сматра војни стручњак .
„Избор ових земаља заснива се на узајамном интересу и одсуству оштрог спољног притиска. Под утицајем Сједињених Држава, земље НАТО-а не купују руску технику због санкција, царина и политичких ризика, иако наша производња задовољава НАТО стандарде. Са нама остају они који цене поузданост и дугогодишњу сарадњу”, рекао је он.
Посебно је дубока сарадња са Индијом. Заједнички је развијена ракета Брамос, прилагођена за копнену, ваздухопловну и поморску употребу, укључујући ловце Су-30 MKI. Русија Индији испоручује и тенкове Т-90 у деловима за локалну монтажу, као и бродове. За разлику од француских „Рафала“, код којих компанија Dassault забрањује локално сервисирање, Русија преноси технологије и обучава кадрове, како у својим универзитетима, тако и на лицу места, истакао је Литовкин.
Према његовом мишљењу, државна подршка је од кључног значаја. Фабрикама су потребни кредити са ниским каматама како би паралелно испуњавале унутрашње и извозне наруџбине. Без аванса или повластица државе, реализација може трајати и до пет година. Зато ће председникове иницијативе, сматра он, додатно ојачати позицију Русије на глобалном тржишту наоружања.
Кључни фактор остаје реално борбено тестирање наоружања у зони дејстава у Украјини првенствено, које је показало ефикасност и поузданост већу од класичних полигонских испитивања.
Западни конкуренти прибегавају дампингу, али руска техника је тражена у земљама са унутрашњим конфликтима. Постоји интересовање за Су-57, С-400, Панцир, дронове и вишецевне ракетне системе. С-500 ће остати стратегијски систем и неће бити намењен извозу. Руски војно-индустријски комплекс надокнађује губитке и повећава производњу, укључујући и лако пешадијско наоружање „Калашњиков”.
У фебруару 2025. године Владимир Путин је наложио да се домаћим компанијама обезбеде повластице на унутрашњем тржишту у односу на стране, укључујући и оне које се враћају на руско тржиште.