Словенија је последњих дана октобра 2022. године железницом из деопа у Пивки послала пут Украјине 28 тенкова модернизованих Т-55 под ознаком М-55С који су до 2006 године припадали 74. оклопно механизованом батаљону „Клешчмани“ Марибор.
Прва једница која је примила ове тенкове била је новоформирана једница 74. оклопно механизована бригада Украјинске војске и ти тенкови први пут појавили су се у околони Харкова постављени на границу са Русијом.
Како је време одмицало 74. окмбр је добила прво борбена возила пешадије, а затим и америчке тенкове Абрамс. Словеначки М-55 кренули су пут различитих једница.
Бивши словеначки тенкови су имали окршаје са руским једницама, наводно два су тешко оштећена у два случаја на пролеће и лето 2023 у сусрету са руским дроновима камиказама Ланцетима. Било како било тенкови су упркос старости показали су жилавост у односу на западне тенкове са којима су западни медији најављивали преокрет и успех западне оклопне технике у коначној победи над Русијом.
Тенкови М-55 су се поново појавили додуше скривено и установљено је да сада припадају 5. тенковској бригади Украјине.
У односу на оргиналну верзију тенка М-55 у зиму 2022 ти тенкови су на бокове добили коцке експлозивно реактивног оклопа ЕРА 1 са којима је појачана бочна заштита тенка. Касније већ у јесен 2023 тенкови су на задњи део где се налази погонски део (мотор) добили противкумулативну решеткасту заштиту.
Такође новина је и постављање маскирне мреже која смањује термо одраз тенка на тенковску цев која има термоизолациону облогу и на задњи куполни део.
Иако је већ прошло годину дана од одласка тих тенкова из Словеније, многи сматрају да је то била највећа грешека словеначких власти, јер су ти тенкови иако су повучени требали да буду кичма моћи словеначке војске и да је одлука да ти тенкови буду повучени била погрешна. Иначе тенкови су после окончања пројекта модернизације уведени били у оперативну потребу Словеначке војске јануара 2022.
Алпска модернизација арсенала бивше ЈНА
После одласка ЈНА из Словеније у тој држави остало је нешто више од 60 тенкова типа Т-55, који су припадали Мариборском и Ријечком корпусу ЈНА који су делили Словенију по зони одговорности. Већина од тих тенкова била је у веома лошем стању и претио им је отпис. Први конкретни кораци направљени су 1994 године, док је беснео грађански рат у Хрватској и Босни.
Словенија је у заједничкој сарадњи са Израелом одлучила да модернизује 60 тенкова Т 55 који су остали од бивше ЈНА после повлачења октобра 1991, али је са завршетком ратова на Балкану та цифра смањена на 30 примерака укључујући и два школска тенка тј тенка за обуку посада такозвани мобилни симулатор.
Словенија је са израелском компанијом Елбит систем потписла уговор о модернизациј тенка, а крајњи резултат после дуготрајних испитивања био је увођење тенкова јануара 2002 године у оперативну употребу и њихово пензионисање 2005 године и повлачење у стратешку резерву на уштрб околпних точкаша Патира.Заједнички језик пронађен са Израелцима, које ембарго на увоз наоружања и војне опреме није претерано оптерећивао. Први кораци су направљени тако што је одсечена цев калибра 100 мм извршено пескарење, а онда се приступило модернизацији тенка уградњом нове опреме. Први протитп тенка је тестиран у пустињи Негев у Израелу и на полигону Бач на Приморској.
Сва тестирања се успешно обављена, а посебно се одлично показао топ.
Међутим словеначки медији за разлику од војске нису били нимало наклоњени овом тенку, па су га знали поприлично да поткаче и о њему су често знали негативно да пишу.
После силних перипетија 30 тенкова укључујући и два возила за обуку предата су 2002 на свечаној церемонији 74. окмб „Клешчмани“ у Марибору. Ти тенкови су кориштени све до 2006. године када је кренула реорганизација, а тај батаљон префикс оклопни укинути и преименован у пешадијски пук.
Словенци су своје М-55 С модификовали по неколико основних карактеристика ватрена моћ, оклопна заштита и покретљивост.
Упорним и истрајним радом добијен је тек који може да се носи са тенковима попут Т-72 и М-84.
Ватрена моћ тенка побољшана је уклањањем совјетског топа калибра 100 мм и уградњом израелског 105 мм који је базиран на британском Л7, а користио се на првим серијама израелског тенка Меракава Мк1 и Мк2. Тим топом су иначе ратовали тенкови 211. окбр Израелске војске пуковника Елија Геве против Сиријаца у Либану 1982.
Иначе тенкови имају словеначки систем за управљање ватром СУВ SGS-55 словеначке компаније Фотона. Командир тенка добио је осматрачку справу COMTS-55, док је возач опремљен Фотониним перископом COSRIS за дан и ноћ.
Оклопна заштита тенка побољшана је уградњом експлозивно -реактивног оклопа „Super blaser“ фирме „Rafael“ који је повећао ниво заштите тенка од кумулативних пројектила и противоклопних ракета.
На М-55 S1 реактивни тенк састоји се од полоча са експлозивом постављених на чеону и бочну страну тела тенка.
Тежина додатног оклона је 4 тоне, а тежина тенка порасла је са 36 , на 40 тона. Тенк је задржао постојећи мотор јачине 500 КS мада постоји опција са мотором од 600 КС.
Цена пројекта износила је 53,3 милиона евра или око 100 милиона тадашњих марака.