Трагедија подводног пловила „Титан“ који је пре неколико дана нестао у дубианама Аталнског океана када су на дубини од 4.000 м пронађени делови поновоје подсетио на велике подморничке трагедије у 21 веку.
Иако опет понављамо „Титан“ није подморница, ни мини ни џепна, него подводно пловило подсетићемо се на велике подморничарске трагедије у 21 веку.
Последња велика подморничарска трагедија догодила се 2021. године када је у морским дубинама нестала индонежанска подморница. Овде ћемо укратко побројати све трагедије које су се догодиле у протекле 23 године.
Потапање нуклеарне подморнице Курск
Курск је потонуо 12. августа 2000. у Баренцовом мору, 175 километара од Североморска, на дубини од 108 метара. Према званичној верзији, несрећа је последица експлозије торпеда на подморници и накнадне детонације муниције, током вежби Северне флоте. Погинуло је свих 118 чланова посаде подморнице.
Подморница је била наоружана са 24 крстарец́е ракете и 24 торпеда.
Према општеприхвац́еној теорији, цурење водоник-пероксида довело је до детонације бојеве главе торпеда што је изазвало експлозију више бојевих глава око два минута касније. Друга експлозија је била еквивалентна експлозији око шест тона ТНТ-а, што је било довољно снажно да је региструју сеизмографи широм северне Европе.
Веровало се да је после експлозије било преживелих, али је ниво кисеоника драматично опао. Према речима стручњака, животи су могли бити спасени да су спасилачке операције започете раније.
Међународна акција спасавања трајала је 10 дана, али нико није преживео. Рониоци који су ушли у подморницу недељу дана после трагедије открили су само беживотна тела руских морнара.
Трагедија подморнице КРИ Нангала-402
Дана 21. априла 2021. северно од острва Бали нестала приликом повратка са вежбе торпедовања дизел електрична подморница КРИ Нанггала-402 Индонежанске ратне морнарице са којом је предпостављена команда изгубила сваки контакт. Убрзо затим уследила је потрага за несталом подморницом на којој је било 35 чланова посаде. После шест дана од потраге на дну Балиског мора пронађена је олупина ове подморнице. Према речима адмирала индонежанске морнарице Џудоа Маргоноа, подводни робот трагач открио је олупину подморнице на дубини од 838 метара.
Потонуће кинеске подморнице класе Минг
Почетком маја 2003. године Кина је саопштила да је за време одржавања поморских маневара нестала њихова дизел-електрична подморница класе Минг са 70 чланова посаде. Како је званично саопштено подморница је нестала у водама Жутог мора услед техничког квара. При удесу подморница није потонула, али је страдало 70 чланова посаде.
Подморница је идентификована као „подморница 361“ класе Минг. Реч је о копији и редизајнираној совјетској подморници класе Ромео која датира још из времена Корејског рата. Кинези су своју подморницу означили као ТYП 053, која је ушла у серијску производњу 1967, а прве пловне јединице комплетиране су 1971. и 1972. године., а у оперативну употребу ушле су тек 1974. Конструкција ове подморнице била је пуна разних надградњи и цео оперативни век експлоатације пратили су бројни технички проблеми.
Пошто додатних информација о томе како је страдало 70 кинеских морнара није било почела су разна нагађања. Ове подморнице имале су посаду од максимално 57 подморничара. Један од предмета нагађања било је ко су ових додатних 13 настрадалих? Друго питање које се поставља било је како је муњевито страдало свих 70 чланова посаде , а да се нико није покушао да се спаси. Да ли заиста подморница није потпонула или је као и код Курска експлодирао торпедни део.
Међу овим питањима искристалисала се теорија да је посада настрадала од тровања смртоносним гасом хлорин који је настао када се помешала моркса вода са киселином иза акумулаторских батерија. Ако се и гас развио како да нико од страдалих није користио инивидуалну опрему за заштиту. Наводно смротносни гас хлорин удисањем изазива велику бол и патњу. Кинески извори тврде да пронађени подморничари нису пронађени згрчени у необичним позама.. Један од теорија за страдање била је и да је Кина експериментисала са новим АИП погоном (Аир Индепендент Пропулсион).
Након катастрофе која је погодила кинеску РМ, Пекинг је настојао да обавести свет о несрећи, али је штурим информацијама отворио врата разним нагађањима, што је донекле кинеским властима и одговарало како би скренули пажњу са правог узрока подморничарске трагедије.
Свега три године после потонућа нукеларне подморнице типа Курск Русију је погодила нова подморничарска трагедија. Наиме ка резалишту кренула је на свој последњи пут подморница стара 40 година. Подморница је била везана за четири пловна цилндра, а вукао јуј је реморкер. На подморници је било 10 подморничара. Путовање од места базирања до резалишта требала је да траје четири до пет дана при брзини од три чвора. Трећег дана пловидбе у раним јутарњим сатима око 2.30 подморницу је захватило снажно невреме и откинуло челичну ужад са којом је био везан један понтон. Подморница се нагнула и дошло је до продирања воде у њу. Подморница је према морнаричким извештајима око 3 сата ујутро потонула.на морско дно. Несрећа се догодила на пет наутичких миља од острва Килидин код Мурманска. Подморница је потонула на дно на 238 метара дубине. Смрт у плавој гробници нашло је девет морнара.Само један је преживео потонуће подморнице. Тела двојице настрадалих морнара су била извучена. Потпнуче подморнице К-159 прекинуло је све планове наредних тегљења старих и одслужених подморница из луке Гремикха до резалишта у Пољарном.
После трагедија поставило се питање шта је у одслуженој подморници радило 10 подморничара од којих је њих девет страдало. Како је сопштено њихов задатак је био да за време тегљења спрече продор воде у подморницу. Преживели морнар је испричао да контролно сиглана опрема није имала напајање, па није могла да да никакв сигнал да је вода продрла у подморницу и да је дошло до нарушавања стабилности. Такође Команда Северне флоте неколико дана пре испловљења подморнице добило је метеоролошки извештај према којој је најављено погоршање временске ситуације на мору што би могло да угрози пребацивање подморнице. Такође тегљење се обављало већом брзионом него како је у почетку саопштено. И то не три чвора већ 4,5 и што је још горе оног тренутка када је пукло челично ућже на једном од понтона посада у подморници је требала бити сместа евакусиана, али се то није догодило. Из ког разлога остало је тајна. Такође излази у случају нужде осим оног главног на торњу били су заварени.. Немар и кршење процедуре су наведени као главни крвци за ову трагедију. Због ње тадашњи командант Северне флоте адмирал Генадији Суков је смењен.
Потапање подморнице Сан Хуан
Новембра 2017. свет је шокирала вест да је аргентинска подморница АРА „ Сан Хуан“, са 44 члана посаде проглашена несталом. Као је саопштено са подморницом је изгубљен конакт у хладним водама јужног Атлантика на половини пута из базе Усхуаиа на острву Тиерра дел Фуего, на југу Аргентине, до базе у Мар де Плата.
Последњи радио-контакт са подморницом остварен је 15. новембра, када је претпостављене обавестио да Сан Хуан има техничке проблеме са акумулаторским батеријама, због чега је наређено да одмах прекине мисију и да се најкраћим путем врате у базу. Он се убрзо поново јавио да је проблем решен. Последњи контакт био је успостављен 15. новембра 2017. у 7:30.
Опсежна акција трагања и спашавања (САР) трајала је две недеље и у њу су била укључена пловила и авиони из оружаних снага десетак земаља. У фокусу је било подручје које је почињало 200 наутичких миља (370 км) југоисточно од залива Сан Јорге. До 22. новембра претражено је подручје од 482 507 квадратни километара. Коначно, 30. студеног, аргентинска ратна морнарица прогласила је завршетак САР акције и свела је искључиво на трагање. То је значило да се сви чланови посаде сматрају преминулим.
Нестала подморница је пронађена после скоро годину дана. Аргентинска морнарица објавила је снимке пронађене подморнице. На снимцима се виде уништени део тела подморнице и елиса. „Такође су идентификовани и други мањи делови подморнице, који одговарају прамцу и крми.
Како је нагађано касније аргентинска потонула због квара шноркла и продора воде у акумулаторску јаму.