Данко Боројевић
Ваздухопловства суседних држава Пакистана и Ирана у периоду 2023-24. године, прешла су на увођење нових генерација борбених авиона у употребу, при чему је Пакистан набавио JF-17 Block III паралелно са мањим бројем већих J-10C, од којих су оба набављена од Кине за обављање комплементарних улога, док је Иран купио ловце Су-35 од Русије. У оба случаја се очекује да ће ови нови авиони заменити застареле ловце треће генерације из периода Вијетнамског рата или пре Вијетнамског рата, односно ловце Mirage III, Mirage 5 и J-7 у случају Пакистана и F-4 и F-5 ловце у случају Ирана.
Оба ваздухопловства су своје старије авионе модернизовали, где им је продужен употребни циклус за неколико деценија и да су исти имали користи од степена модернизације. За обе ваздухопловне силе набавка нових ловаца представља револуционарни развој, јер JF-17 Block III и J-10C доводе пакистанску флоту у ‘4+ генерацију’ са неким од најсофистициранијих авионских и ваздухопловних оружја било где у свет. За Иран, коме недостају ловци са авиоником старим мање од 40 година, Су-35 ће представљати још већи технолошки скок упркос томе што је мање напредан од кинеских авиона које његов сусед набавља.
Куповином Су-35 и JF-17 Block III, иранска и пакистанска авијација су заузеле потпуно супротан приступ набавци. Су-35 је отприлике три пута већи од JF-17 и представља један од највећих ловаца на свету, док је други један од најмањих. Величина радара Су-35, домет и носивост оружја су дупло већи од JF-17, а ова два су на супротним крајевима спектра у погледу перформанси лета са оперативном висином Су-35, брзином пењања и управљивост је међу највишима на свету. Ипак, за земље са веома великим флотама којима је потребна замена, JF-17 Block III би могао бити далеко погоднији ловац. Не само да је авион знатно јефтинији, већ што је много важније, његови оперативни трошкови и захтеви за одржавањем су мали део оних за веома велики Су-35. Као резултат тога, биће веома приступачно да се великом броју пилота да велики број годишњих сати летења и да се набаве авиони у веома великим размерама да се поново опреми више ескадрила широм флоте. Насупрот томе, прелазак на Су-35, ако се изврши у великим размерама, вероватно ће захтевати од Ирана да значајно смањи број ловаца у служби због велике разлике у оперативним трошковима између нових авиона и оних које тренутно има у употреби.
Иако је много мањи, JF-17 Block III има низ критичних предности у погледу перформанси у односу на Су-35. Радар овог ловца је KLJ-7A активни електронски скенирани низ радар, следећа генерација ракета ваздух-ваздух PL-15 и PL-10 и нове генерације нишана на шлемовима и друге кључне авионике, а све су то далеко испред својих еквивалената које користи Су-35 у погледу софистицираности. Су-35 користи много већи радар и два радара постављена на секундарна крила за подршку, стога је делимично надокнађена напреднијим сензорима JF-17 Block III, већом способношћу умрежавања са другим средствима и вероватно већим електронским ратовањем могућности и противмере свог сензорског пакета. Ракете ЈF-17, које су развијене за кинески ловац пете генерације Ј-20, имају огромне предности у перформансама у односу на руске ракете које носи Су-35. PL-15 има дупло већи домет од руског Р-77-1 који носи Су-35, а истовремено користи и напреднији AESA радар за навођење, док PL-10 кратког домета може да гађа циљеве под далеко екстремнијим угловима од Су-35 са Р-73 и Р-74.
Су-35 и JF-17 Block III су у многим аспектима супротности, при чему је први водећи светски дизајн оквира авиона, али пати од мањка најсавременије авионике и наоружања, док је други дизајниран да даје приоритет ниским оперативним трошковима и одржавању, жртвујући перформансе лета у том процесу, али је у великој мери компензовао софистицираност својих сензора, авионике и наоружања. Ирански избор аквизиција делимично одражава политичке потешкоће са којима се земља суочила при набавци новог наоружања, као и његову пријављену способност да плати увоз оружја из Русије путем размене извозом сопствених напредних средстава као што су дронови. Чињеница да је ловац већ интензивно тестиран у борби, не само да је пресрео израелске и турске ловце и америчке беспилотне летелице изнад Сирије, већ и да је у великој мери учествовао у ваздушној борби изнад Украјине са више обаеања него било која друга класа ловаца после Хладног рата, је даљу корист јер се Иран суочава са посебно непосредним потенцијалним претњама по своју безбедност. С обзиром да Иран одржава широко распрострањене интересе широм Блиског истока, укључујући блиска безбедносна партнерства са либанском милицијом Хезболахом, Сиријом и другим актерима, Су-35, као далеко највећи ловац у региону, пружиће потенцијал за операције ван зоне да обезбеде ваздушна подршка далеко изван иранске територије. Ово ће допунити операције дронова и специјалних снага које земља већ спроводи широм региона. Ловац је такође дизајниран да делује иза покривача велике вишеслојне ракетне мреже земља-ваздух – нешто што и Русија и Иран користе.