МАЛЕНИ АЛИ УБИТАЧНИ АРСЕНАЛ: Шта је све Словенија испоручила од наоружања Украјини!

Фото: Принтскрин Твитер

Словенија је била једна од првих чланица НАТО која је упркос својим скромним војним капацитетима прва прискочила у помоћ слањем наоружања у Украјину. У касно пролеће већ су почели да се склапају договори шта би од тешке борбене технике Словенија могла да пошаље у Кијев.

Један од првих разговора, који је вођен односио се на тенкове М-84, којих је било 56, да би од каснијих 52 остало оперативно само 14. Словенија је планирала да Украјини испоручи 10 тенкова М-84. До слања тенкова није дошло, јер од испоруке борбених возила пешадије Мардер 1А5 није било ништа, као ни оклопних транспортера Фукс. Немци једноставно нису пристали да Словенцима испруче тражену опрему, па су тенкови испали из ове комбинаторике. Било је и оних који су сматрали да је техничко стање словеначких М-84 било веома депресивно.

Убрзо је дошло до промене власти у Словенији. Десничарски премијер Јанез Јанша је напустио власт, а коалиција левичарских партија је преузела управљање државом. Међутим, иако су неки Словенци очекивали да ће Љубљана обуставити наоружавање Украјине то се није догодило.

Фото: Принтскрин Твитер

Већ у лето 2022. на железничкој станици у Словенији усликани су на терентим вагонима борбена возила пешадије БВП-М80 које је та држава наследила из арсенала бивше ЈНА. Већ тада 35 БВП М-80 одлази пут Украјине, а нека возила завршила су у бици за Бахмут или Артјомск, као и сад у Запорожју, али и код Херсона.

Иначе како је тад саопштио словеначки министар одбране Марјан Шарец Словенија се није задржала на томе него је Украјини испоручила и аутоматске пушке већином из складишта Ак-47, Ак-74м, али и заставине М-70 и М-70 А из арсенала словеначке ТО, као и шлемове панцирне прслуке и другу личну опрему за заштиту војника.

А, онда крајем октобра шок, када се у словеначким медијима појавио снимак транспорта преко Зиданог моста 28 тенкова М-55С словеначке модификације тенка Т-55 уз помоћ Израела. Тенкови су завршили тада у новоформираниој механизованој 47. бригади код Харкова, да би касније ти тенкови били пребачени у 67. бригаду.Иначе са тенковима је пребачена и комплетна тенковска муниција.

Иначе у зиму средином децембра Словенија је у Украјину испоручила и 20 лаких оклопних возила HMMWV M1114 Хамви. Већина ових теренаца је оклопљена.

Донирана возила HMMWV M1114 припадају првој серији ових возила која су испоручена словеначкој војсци 2001. године, а која су замењена одговарајућим Ошкошима.

Словенија је иначе дониране Хамвије већ користила 2005 у Авганистану у оквиру словеначког контингента у мисији НАТО-а ИСАФ, Једно од возила је било теже оштећено када је наишло на мину. Због додатног оклопа посада је преживела.

У Украјини су такође завршиле и вучне хаубице 16 комада М2А1 калибра 105 мм које је Словенија после 2003 године отписала,

У Априлу 2023 у Украјини су из Словеније осванули и лаки оклопни точкаши Валук.  Словенија је у највећој тајности америчким транспортним авионима, крајем априла 2023. пребацила 20 оклопних возила Валум најпре до Словачке, а онда и до Украјине. Украјини је испоручено 20 оваквих возила од укупно 48 колико их је та држава имала у свом арсеналу. Словеначке верзије Валука имају као главно наоружање тешки митраљез калибра 12,7 мм Бровинг или аутоматски бацач граната Мк-19 калибра 40 мм.

И последња у низу испорука словеначке војне опреме Украјини је и војни дрон Белин, домаће производње и то шест комада који су су постали део словеначке војске 2015. године. Словеначка војска је ове дронове купила од фирме  C-Astral . Вредност дронова се према тадашњој процени кретала од 100.000 до 300.000 долара.

Дрон је опремљен напредним системом за прикупљање података који омогућава прецизно мапирање и прикупљање информација у подручјима која су тешко доступна или опасна за људске операције. Белин има камеру високе резолуције и термални сензор, због чега га је Словенија често користила као незаобилазно помагало у потрази за несталим особама или спасавању у случају елементарних непогода. Белин се покреће електромотором и лети брзином од 30 метара у секунди, односно 108 километара на сат, а има домет већи од 40 километара.

Лети на максималној висини од 5.000 метара, дугачак је нешто мање од метра, а има распон крила нешто више од два метра. Дрон није наоружан и намењен је искључиво за извиђање. Има висок степен аутономије и може аутоматски да изврши мисију.