Пише: Данко Боројевић
Развој вишенаменског борбеног авиона Tornado, датира још из времена с краја шездесетих година XX века. Наиме, тада су Велика Британија и Француска заједнички радили на пројекту AFVG. Дефинитивним повлачењем Француза из тог пројекта 1967. године, Британци задржавају концепт AFVG. Заједно са Немцима и Италијанима формирали су нови тим и започели рад на пројекту MRCA (Multi Role Combat Aircraft (MRCA) – вишенаменски борбени авион). Носилац развоја био је међународни конзорцијум Panavia Aircraft GmbH, који је формиран марта 1969. године. У том конзорцијуму Велика Британија и Немачка имале су учешће од по 42,5%, а Италија од 15%. Прво је развијен ловац-бомбардер за изолацију бојишта означен као Tornado IDS, да би затим био развије и ловац-пресретач.
Развој ловца-пресретача означеног као Tornado ADV (Air Defence Variant (ADV) – варијанта за ПВО) започиње још 1974. године. Будући да је Великој Британији требао ловачки авион, који би у њеном ваздухопловству заменио ловце Lightning F-6 и Phantom FGRMk-2. Развој ловачке варијанте започела је компанија BAe, 4. марта 1976. године. Прототип означен као Tornado F-1 свој први лет извео је 27. октобра 1979. године. Прва серијска верзија означена је као Tornado F-2 и свој први лет извела је 5. марта 1984. године. У наоружање британског ваздухопловства, ова верзија је уведена 1. маја 1985. године.
Tornado F-2 је у основи предсеријска или привремена верзија ловца за превласт у ваздушном простору. Ову верзију су покретали мотори Turbo-Union RB199-34R Mk-103, имала је две позиције за ракете ваздух-ваздух Sidewinder и четири позиције за ракете ваздух-ваздух Sky Flash. Осим тога код ове верзије изостављено је аутоматско подешавање крила током лета, а и сами први примерци због кашњења радара испоручени су са оловним баластом у радому као привременом мером, до пристизања радара. Касније ће у ову верзију бити уграђен радар, који неће у потпуности испунити стандарде британског ваздухопловства. Ипак, ова верзија ће се највише користити за обуку, док ће пресретачке задатке обављати усавршена верзија Tornado F-3.
Свој први лет верзија Tornado F-3 извешће 20. новембра 1985. године, док ће у наоружање британског ваздухопловства ући јула 1986. године. Tornado F-3 постао је прави ловац за превласт у ваздушном простору. Ову верзију су покретала два снажнија турбовентилаторска мотора Turbo-Union RB199-34R Mk-104, осим тога као стандардна опрема овог ловца уграђен је нови бољи радар Marconi/Ferranti AI.24 Foxhunter, а повећан је и број ракета ваздух-ваздух кратког домета са две на четири. Радар Foxhunter је пулсирајући доплер-радар. Ради на I подручју (3 цм), највећи домет му је 185 км, а истовремено прати од 12 до 20 циљева. Осим тога, омогућава праћење и напад и испод и изнад хоризонта авиона. Стандардно наоружање ове верзије обухватају четири ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух кратког домета AIM-9L Sidewinder и четири полуактивно радарски вођене ракете ваздух-ваздух средњег домета Sky Flash. Ова верзија има и аутоматско подешавање крила, зависно од режима лета. Временом ће се приступити модернизацији верзије Tornado F-3, тако да ће осим побољшане авионике ова верзија добити и модерније ракете ваздух-ваздух, као што су ракете средњег домета AIM-120 AMRAAM или Active Sky Flash и ракете малог домета ASRAAM. Борбену премијеру британски ловци Tornado F-3 имали су јануара 1991. године, током Заливског рата.
Први купац ловца-пресретача Tornado F-3 поред Велике Британије била је и Саудијска Арабија. Она је купила 24 авиона ове верзије, који су јој испоручени почев од фебрауара 1989. године.Укупно је произведено 218 авиона Tornado ADV. Од тог броја 18 је Tornado F-2, један је Tornado F-2А, 171 је авион Tornado F-3 који су били намењени РВ Велике Британије а 24 авиона Tornado F-3 су била намењена РВ Саудијске Арабије.
Саудијска Арабија је првобитно планирала да своје авионе користи до 2020. године. Међутим, до 2011. године њихове задатке преузимају ловци Typhoon. док су у Великој Британији били у упоитреби до краја 2011. године. Последња три авиона из састава РВ Велике Британије повучена су 9. јула 2012. године.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.
Остави коментар
View Comments