ЛОВЦИ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА: „PANAVIA TORNADO ADV“

Пише: Данко Боројевић

Развој вишенаменског борбеног авиона Tornado, датира још из времена с краја шездесетих година XX века. Наиме, тада су Велика Британија и Француска заједнички радили на пројекту AFVG. Дефинитивним повлачењем Француза из тог пројекта 1967. године, Британци задржавају концепт AFVG. Заједно са Немцима и Италијанима формирали су нови тим и започели рад на пројекту MRCA (Multi Role Combat Aircraft (MRCA) – вишенаменски борбени авион). Носилац развоја био је међународни конзорцијум Panavia Aircraft GmbH, који је формиран марта 1969. године. У том конзорцијуму Велика Британија и Немачка имале су учешће од по 42,5%, а Италија од 15%. Прво је развијен ловац-бомбардер за изолацију бојишта означен као Tornado IDS, да би затим био развије и ловац-пресретач.

Развој ловца-пресретача означеног као Tornado ADV (Air Defence Variant (ADV) – варијанта за ПВО) започиње још 1974. године. Будући да је Великој Британији требао ловачки авион, који би у њеном ваздухопловству заменио ловце Lightning F-6 и Phantom FGRMk-2. Развој ловачке варијанте започела је компанија BAe, 4. марта 1976. године. Прототип означен као Tornado F-1 свој први лет извео је 27. октобра 1979. године. Прва серијска верзија означена је као Tornado F-2 и свој први лет извела је 5. марта 1984. године. У наоружање британског ваздухопловства, ова верзија је уведена 1. маја 1985. године.

Tornado F-2 је у основи предсеријска или привремена верзија ловца за превласт у ваздушном простору. Ову верзију су покретали мотори Turbo-Union RB199-34R Mk-103, имала је две позиције за ракете ваздух-ваздух Sidewinder и четири позиције за ракете ваздух-ваздух Sky Flash. Осим тога код ове верзије изостављено је аутоматско подешавање крила током лета, а и сами први примерци због кашњења радара испоручени су са оловним баластом у радому као привременом мером, до пристизања радара. Касније ће у ову верзију бити уграђен радар, који неће у потпуности испунити стандарде британског ваздухопловства. Ипак, ова верзија ће се највише користити за обуку, док ће пресретачке задатке обављати усавршена верзија Tornado F-3.

Свој први лет верзија Tornado F-3 извешће 20. новембра 1985. године, док ће у наоружање британског ваздухопловства ући јула 1986. године. Tornado F-3 постао је прави ловац за превласт у ваздушном простору. Ову верзију су покретала два снажнија турбовентилаторска мотора Turbo-Union RB199-34R Mk-104, осим тога као стандардна опрема овог ловца уграђен је нови бољи радар Marconi/Ferranti AI.24 Foxhunter, а повећан је и број ракета ваздух-ваздух кратког домета са две на четири. Радар Foxhunter је пулсирајући доплер-радар. Ради на I подручју (3 цм), највећи домет му је 185 км, а истовремено прати од 12 до 20 циљева. Осим тога, омогућава праћење и напад и испод и изнад хоризонта авиона. Стандардно наоружање ове верзије обухватају четири ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух кратког домета AIM-9L Sidewinder и четири полуактивно радарски вођене ракете ваздух-ваздух средњег домета Sky Flash. Ова верзија има и аутоматско подешавање крила, зависно од режима лета. Временом ће се приступити модернизацији верзије Tornado F-3, тако да ће осим побољшане авионике ова верзија добити и модерније ракете ваздух-ваздух, као што су ракете средњег домета AIM-120 AMRAAM или Active Sky Flash и ракете малог домета ASRAAM. Борбену премијеру британски ловци Tornado F-3 имали су јануара 1991. године, током Заливског рата.

Први купац ловца-пресретача Tornado F-3 поред Велике Британије била је и Саудијска Арабија. Она је купила 24 авиона ове верзије, који су јој испоручени почев од фебрауара 1989. године.

Почетком деведесетих година XX века РВ Италије нашло се у незавидном положају. Авијација Италије била је опремљена само ловцима-пресретачима F-104ASA, који су у то време већ били застарели и на крају каријере, те им је под хитно требала замена. Период до почетка испоруке ловаца типа Тyпхоон требао је бити премоштен изнајмљивањем одређеног броја ловачких авиона. РВ Италије је на десет година из Велике Британије изнајмило 24 ловца-пресретача Tornado F-3. Обука пилота започиње марта 1995. године, док су први примерци ловаца Tornado F-3 Италијанима испоручени 5. јула 1995. године. Због кашњења у развоју авиона Typhoon, 2000. године РВ Италије започиње потрагу за новим ловцем. Ваздухопловне снаге Италије одлучују се за набавку 34 америчка половна ловца F-16A. Повратак ловаца Tornado F-3 из састава РВ Италије назад у Велику Британију започиње 2003. године. Повратак авиона окончан је 7. децембра 2004. године. У Италији је остављен само један Tornado F-3.

Укупно је произведено 218 авиона Tornado ADV. Од тог броја 18 је Tornado F-2, један је Tornado F-2А, 171 је авион Tornado F-3 који су били намењени РВ Велике Британије а 24 авиона Tornado F-3 су била намењена РВ Саудијске Арабије.

Саудијска Арабија је првобитно планирала да своје авионе користи до 2020. године. Међутим, до 2011. године њихове задатке преузимају ловци Typhoon. док су у Великој Британији били у упоитреби до краја 2011. године. Последња три авиона из састава РВ Велике Британије повучена су 9. јула 2012. године.

За израду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.