Пише: Данко Боројевић
Развој новог ловца ОКБ Сухој је заснивао на претходним пројектима. Почетак развоја датира још од краја педестих година XX века. Прво је направљен авион Т-5 који је уместо једног мотора АЛ-7Ф добио два мотора Тумански Р-11Ф-300, који су коришћени на ловцима МиГ-21. Авион је задржао конфигурацију делта крила и стреластих репних хоризонталних стабилизатора. Први лет Т-5 је обавио 18. јула 1958. године. Током летних испитивања схваћено је да је снага мотора превелика за конструкцију авиона, јер да је искоришћено свих 120 килоњутна потиска дошло би до распада авиона. Испитивања на авиону Т-5 завршиће се у мају 1959. године, а стечена искуства искористиће се током конструисања новог авиона.
Почетком шездесетих година XX века пројектни бирои ОКБ МиГ и ОКБ Јаковљев полако су почели потискивати ОКБ Сухој из круга произвођача ловачких авиона. Како би преокренуо насталу ситуацију у своју корист, ОКБ Сухој започиње с пројектом Т-58.
Пројекат Т-58 био је компилација најбољих карактеристика претходних пројеката. Задржана је конфигурација делта крила са стреластим хоризонталним репним стабилизаторима. Одлучено је да се употребе два мотора Р-11Ф2-300 и бочни усисници са промењивим пресеком (како би се боље прилагодили летовима на наџвучним брзинама). У носу је остављен простор за велики радар.
Службено, дозвола за почетак рада на прототипу Т-58Д дата је почетком 1962. године, а први прототип полетео је већ 30. маја исте године. Интензивна летна испитивања вршена су од августа 1963. па до јуна 1964. године. Током тих испитивања ојачана су крила и повећан капацитет резервоара за гориво. Дозвола за почетак серијске производње сада већ ловца-пресретача СУ-15 дата је 30. априла 1965. године. НАТО је нови ловац означио као Flagon. Ловац СУ-15 означен је као Flagon-A, двосед за обуку СУ-15УТ понео је ознаку Flagon-C, СУ-15Т постао је Flagon-E, модернизовани ловац СУ-15ТМ означен је као Flagon-F а двоседа верзија СУ-15УМ по НАТО класификацији означена је као Flagon-G. Први предсеријски ловац СУ-15 полетео је 6. марта 1966. године.
Ловац-пресретач СУ-15 покретан је с два турбомлазна мотора Тумански Р-11Ф2С-300, имао је уграђен радар РП-15 Ориол-Д (НАТО код Skip Spin), катапулт седиште КС-4 као и велику пространу кабину. Први примерци серијских ловаца СУ-15 у јединице ловачке авијације ПВО СССР пристижу већ током 1967. године. Нови ловци су у јединице пристизали са уграђеним новим радаром РП-15М Ориол-58ДМ као и још неким другим побољшањима. Од наоружања имали су две ракете ваздух-ваздух Р-98МР или Р-98МТ (НАТО ознака AA-3 Advanced Anab). Најчешће су комбиноване, тако да је на једном крилу била ПРС ракета Р-98МР а на другом ИЦС ракета Р-98МТ.
Прототип двоседа за обуку означен као У-58Т први пут је полетео 28. августа 1968. године. Да би се добио простор за другу кабину, труп је продужен за 45 центиметара. Серијски двосед означен као СУ-15УТ није имао радар и дата линк, те самим тим није имао ни борбене способности једноседа.
Убрзо су у јединице почеле пристизати и модификоване верзије СУ-15Т. Нови ловац добио је нове моторе Р-13Ф2-300 као и нови радар Тајфун. Био је наоружан с две ракете ваздух-ваздух Р-98 или са две нове ракете ваздух-ваздух Р-60, уместо њих је на два носача на трупу могао да носи два контејнера УПК-23-250 у којима су се налазили топови ГШ-23Л са 250 граната.
Међутим, убрзо ће се масовно почети уводити у наоружање модернизована верзија СУ-15ТМ. Ова верзија имала је моторе Р-13Ф2-300, била је наоружана са четири ракете ваздух-ваздух и то две ПРС Р-98МР или ИЦС Р-98МТ и две ИЦС Р-60, које су постављане на четири носача на крилима. На два носача на трупу опционо могао је да носи два допунска резервоара за гориво или два контејнера УПК-23-250. Ловац-пресретач СУ-15ТМ имао је модификовани радар РП-26 Тајфун-М (НАТО ознака Twin Scan) који је имао могућност детекције циља на удаљености од 65-70 км и могућност праћења (захвата) циља на 45 км удаљености. Поред радара СУ-15ТМ добио је и побољшану авионику са новим радио уређајем, побољшаним пријемником радарског упозорења СПО-3 Сирена-3, побољшаним дата линком и потпуно новим системом за аутоматску контролу лета.
Обе верзије (и верзија Т и верзија ТМ), имале су могућност ношења ваздухопловних бомби и лансера невођених ракетних зрна. Међутим, оба авиона и СУ-15Т и СУ-15ТМ уопште нису били прилагођени за улогу ловца-бомбардера, те нису никада ни употребљени у тој улози.
Прве серијске примерке ловца СУ-15 преузеле су авијацијске јединице намењене ПВО Москве. Нови ловац је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година XX века чинио прву линију ПВО СССР. Тако је средином седамдесетих година XX века, на врхунцу оперативне употребе, СУ-15 био у наоружању 29 ваздухопловних пукова ПВО, што је тада чинило 33 посто свих оперативних јединица совјетске ПВО. Од средине седамдесетих па до краја осамдесетих година XX века ловци СУ-15 су суделовали у великом броју задатака. Током 1975. године, од оборених 13 шпијунских балона, ловци СУ-15 су оборили пет.
Ловци СУ-15 су се са совјетским посадама током 1972. године појавили и изнад Египта. Њихов задатак био је да штите аеродроме на којима су били стационирани извиђачи МиГ-25Р.
Ипак, ловци СУ-15 постаће познати по обарању путничких авиона. Први такав инцидент догодио се 20. априла 1978. године, када је Boeing B-707 јужнокорејске путничке компаније Korean Air Lines (KAL лет 902) који је летео из Париза преко Анкореџа (Anchorage) за Сеул, грешком неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор. Пошто је посада путничког авиона игнорисала сва упозорења совјетских ловаца, који су путнички авион пресрели јер је неовлашћено надлетао морнарички базу у Мурманску, у којој су се налазиле стратегијске нуклеарне подморнице. Пилот ловца СУ-15 је испалио једну ракету Р-60 која је уништила један мотор и оштетила крило авиона B-707, због чега је авион морао да се спусти на залеђено језеро у близини Архангелска. Погинуло је двоје путника а повређено десет (по другим изворима 13 путника).
Други инцидент догодио се на лету KAL 007 1. септембра 1983. године, када је путнички авион B-747 јужнокорејске компаније KAL скренуо с руте и неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор. Авион је био на лету из Анкореџа за Сеул и због грешке скренуо је с руте и надлетео Владивосток, највећу поморску базу на Далеком истоку. Пилот B-747 није реаговао на упозорења совјетских пилота, и готово је два и по сата летео у оквиру ваздушног простора СССР. После безуспешног покушаја да се лет KAL 007 врати на дефинисани ваздушни коридор, пилоти ловаца СУ-15ТМ лансирали су две ракете Р-98 и оборилиB-747. Авион је пао у Јапанско море, погинуло је 269 путника и чланова посаде.
После овог инцидента посаде јужнокорејске компаније KAL нису више летеле кроз совјетски ваздушни простор.
До краја осамдесетих година XX века СУ-15 су већ увелико били застарели и на смени су им полако стизали нови ловци СУ-27. Међутим, ловци СУ-15 остали су у наоружању ваздухопловних снага сада већ Русије све до краја 1993. године, док их је РВ Украјине повукло из наоружања током 1996. године.
Као и његови претходници и СУ-15 никада није извожен.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.