Кинеска војна авијација је у претходне три недеље приметно смањила свакодневну активност у близини Тајвана, што је отворило питање да ли је реч о политичкој калкулацији Пекинга, унутрашњим проблемима у војном врху или краткотрајном оперативном предаху.
Подаци Министарства одбране Тајвана показују да је број налета авиона Народноослободилачке војске Кине био осетно мањи него раније. Уместо уобичајених десетак и више летова дневно, у појединим данима после 7. марта забележено је свега неколико излазака, а на три дана чак само по два налета.
Пад активности изазвао бројне спекулације
Иако Пекинг није понудио објашњење за ову промену, аналитичари сматрају да је реч о споју више фактора. Једно од тумачења јесте да Кина није желела додатно да подиже тензије уочи могућег сусрета између Доналда Трампа и Си Ђинпинга, који се очекује крајем априла.
Према том гледишту, кинеско руководство можда настоји да избегне непотребно заоштравање односа са Вашингтоном у тренутку када су Сједињене Државе већ оптерећене кризом на Блиском истоку. Такав приступ би значио да је смањена активност изнад вода око Тајвана привремени политички сигнал, а не промена дугорочне стратегије.
„Две седнице“ и унутрашња дешавања у врху власти
Други аналитичари указују на унутрашњополитички календар у Кини. Почетком марта у Пекингу су одржане такозване „Две седнице“, годишњи политички скуп на коме се разматрају извештаји о раду и усвајају кључне одлуке. У том периоду пажња државног и војног врха могла је бити усмерена на унутрашња питања, што је привремено смањило интензитет активности у Тајванском мореузу.
Поред тога, смене у самом војном врху, укључујући уклањање двојице високих генерала почетком године, могле су да произведу одређени застој у командовању и планирању ваздушних операција. Поједини стручњаци сматрају да је тај „остатни ефекат“ могао да утиче и на ритам летова у близини острва.
Тајван остаје под сталним притиском Пекинга
Тајванско Министарство одбране већ дуже време упозорава на учестале летове и маневре кинеских авиона и бродова у околини острва. Такве активности се најчешће описују као „сива зона“, односно тактика притиска која не прелази праг отвореног сукоба, али служи за исцрпљивање и застрашивање Тајпеја.
Тајван се налази око 160 километара од кинеске обале, а Пекинг већ деценијама истиче да острво сматра делом своје територије. Кинеске власти више пута су поручиле да не искључују употребу силе ради уједињења, док Сједињене Државе настављају да Тајвану испоручују оружје и одржавају блиске безбедносне везе са њим и другим савезницима у западном Пацифику.
Цена горива није пресудна, али може да утиче
Као један од могућих фактора помиње се и раст цена горива услед сукоба на Блиском истоку. Иако поскупљење авио-горива свакако повећава трошкове оваквих операција, већина аналитичара сматра да то за Кину није довољан разлог да озбиљније ограничи своје војне летове.
Процене су да Пекинг има довољне капацитете да поднесе такав терет, посебно у систему који није изложен истом политичком и јавном притиску као демократске државе. Због тога се економски фактор посматра више као допунски, а не као кључни разлог за пад активности.
Повратак летова не значи почетак велике ескалације
После периода затишја, тајванске власти су поново пријавиле јачи интензитет активности. У данима до 19. марта забележен је нови скок броја кинеских летова, са 28 налета у једном дану, затим 36, а потом 12 авиона у наредном пресеку.
Ипак, аналитичари упозоравају да повратак на уобичајени ниво активности не треба аутоматски тумачити као почетак великих војних вежби или нове драматичне ескалације. Пре је реч о наставку већ познатог шаблона притиска који Кина годинама примењује према Тајвану.
Привремено смањење кинеских ваздушних активности код Тајвана највероватније није резултат једног узрока, већ комбинације политичких, војних и оперативних фактора. Оно што је извесно јесте да Пекинг није одустао од притиска на острво, већ је, по свему судећи, само накратко променио темпо.
u.rali se Cajnezi
videli da sa Tramponjom nema shale