Европска унија овластила је поморску мисију Атланта да у западном Индијском океану зауставља и прегледа танкере за које постоји сумња да припадају руској „флоти из сенке“ и да плове под лажном заставом. Одлука је објављена у среду и представља ширење поморских мера Брисела.
Овим потезом Атланта добија овлашћење које је већ примењивала мисија Ирини у Средоземљу. Истовремено је саопштено да су снаге Ирини 20. јула извршиле укрцавање на санкционисани нафтни танкер МВ Соутх Стар због сумње да је пловио под лажном заставом.
Ширење подручја деловања
Нова одлука значајно проширује географски домет ЕУ против руске мреже танкера са нејасном власничком структуром. Атланта делује у Сомалијском басену, Аденском заливу, Црвеном мору, Суецком заливу, Акапском заливу и у водама око Омана.
Та поморска зона је важан правац за танкере који превозе руску сирову нафту ка купцима у Азији. Брисел је до сада санкционисао више од 600 бродова за које сумња да су део те мреже.
Правни основ и могуће последице
Према члану 110 Конвенције УН о праву мора, ратни брод може да заустави и прегледа пловило на отвореном мору ако постоји основана сумња да је без државне припадности или да носи заставу на коју нема право. То не даје опште право за пресретање сваког руског или санкционисаног брода, али лажне заставе су честа пракса у овом делу поморског саобраћаја.
Савет ЕУ, оперативни план и правила ангажовања која прецизирају домет нових овлашћења још нису јавно објављени. Москва је и раније оваква пресретања називала пиратеријом, што би могло додатно да подигне тензије на релацији Брисел–Москва.