Два кључна брода америчке морнарице за противминске операције, УСС Тулса и УСС Санта Барбара, појавила су се у Малезији у тренутку када расте опасност од иранских мина и даље блокаде једног од најважнијих поморских праваца на свету.
У тренутку када је пловидба кроз Ормуски мореуз озбиљно угрожена због ескалације сукоба са Ираном, два америчка ратна брода намењена противминским операцијама више се не налазе у зони Персијског залива. Реч је о бродовима УСС Тулса и УСС Санта Барбара, који су уочени у Малезији, хиљадама километара далеко од подручја у ком би њихова улога могла бити од пресудног значаја.
Ови бродови класе Индепенденце били су распоређени на Блиском истоку како би преузели задатке после повлачења старијих миноловаца класе Авенгер. Њихово изненадно удаљавање из региона отворило је питање због чега су амерички капацитети за чишћење поморских мина сада далеко од кризне тачке у којој би могли бити најпотребнији.
Појављивање у Малезији изазвало нова питања
Према фотографијама које су се појавиле из луке Пинанг, УСС Тулса и УСС Санта Барбара налазе се у Малезији, иако су до недавно били познати као део америчког поморског присуства у Бахреину. Њихов задатак био је јасан, да у региону преузму улогу у противминским операцијама после повлачења четири брода класе Авенгер.
Овај развој догађаја долази у осетљивом тренутку, јер је безбедност пловидбе кроз Ормуски мореуз све неизвеснија. Још није јасно у којој мери су иранске снаге евентуално поставиле мине у том подручју, али се та претња већ посматра као један од главних изазова за поновно успостављање сигурног пролаза кроз мореуз.
Америчка морнарица без јасног објашњења
За сада није дато прецизно објашњење због чега су УСС Тулса и УСС Санта Барбара премештени толико далеко од Блиског истока. Иако се извлачење пловила из Бахреина уочи ширег сукоба може тумачити као разумна мера заштите, с обзиром на то да се та база налази у домету иранских ракета и дронова, остаје нејасно зашто су бродови упућени чак до Малезије.
То практично значи да се значајан део америчких противминских капацитета који су били намењени Персијском заливу сада налази ван зоне могуће употребе. Посебну тежину овоме даје чињеница да су ова пловила у регион била послата управо да би попунила празнину насталу после одласка бродова класе Авенгер.
Да ли бродови класе Индепенденце могу да замене Авенгер
Иако су бродови класе Индепенденце технолошки напреднији од старијих миноловаца, питање њихове стварне ефикасности у противминским операцијама и даље је отворено. За разлику од класе Авенгер, чија је конструкција била прилагођена специфичностима минског ратовања, ЛЦС бродови имају метални труп, већи су и сложенији за рад у опасним приобалним зонама.
Осим тога, америчка морнарица се већ дуже време суочава са проблемима у примени противминског пакета који ови бродови користе. Тај пакет укључује вучене сонаре, беспилотна пловила ЦУСВ за чишћење мина, као и хеликоптере МХ-60 Сеа Хаwк са системима за откривање и неутралисање претњи. Ипак, према доступним подацима, практична употреба ових система и даље прати низ техничких ограничења.
Технички проблеми и ограничена спремност посада
Према подацима који су доспели у јавност, поједини елементи противминског система захтевају вишесатну припрему, док беспилотна пловила не показују увек потребан ниво поузданости у откривању претњи. Додатни проблем представља и то што визуелна потврда мина може бити веома тешка чак и у повољним условима.
Још један озбиљан недостатак лежи у самом концепту ових бродова. Они су првобитно замишљени као вишенаменске платформе, што значи да посаде немају довољно времена да стекну висок ниво увежбаности искључиво за противминске задатке. То је посебно важно у условима када се очекује деловање у једном од најопаснијих поморских простора на свету.
Ормуски мореуз остаје кључна тачка ризика
Иран има значајно искуство у минском ратовању у Персијском заливу, а уз мине располаже и противбродским ракетама, балистичким пројектилима, дроновима-камиказама и беспилотним чамцима натовареним експлозивом. Због тога би свака операција обезбеђивања пролаза кроз Ормуски мореуз била изузетно сложена, спора и ризична.
Амерички званичници већ су наговестили да евентуална пратња трговачких бродова кроз мореуз неће почети у кратком року и да ће за такав подухват бити потребне недеље припрема, као и ангажовање великог броја поморских и ваздушних капацитета. У таквим околностима, ограничен број доступних противминских бродова додатно отежава ситуацију.
Значајан део америчких капацитета далеко од кризне зоне
За сада није познато колико ће се УСС Тулса и УСС Санта Барбара задржати у Малезији, нити да ли ће бити враћени у зону Персијског залива. Такође није јасно где се тренутно налази УСС Цанберра, трећи брод исте класе који је био распоређен у региону.
У сваком случају, у тренутку када један од најважнијих светских поморских пролаза улази у фазу озбиљне безбедносне нестабилности, значајан део америчких капацитета за уклањање мина налази се далеко од подручја у ком би њихова улога могла бити пресудна.