Ирански ракетни напади додатно су удаљили Јордан од Техерана, али су шансе да се Хашемитска краљевина директно укључи у рат и даље мале.
На Бадње вече 2004. године, камион-бомба самоубица упућен ка амбасади Јордана у Багдаду експлодирао је и усмртио девет људи. Краљ Абдулах II је касније за напад окривио шиитску групу коју је подржавао ирански Корпус чувара исламске револуције. Хашемитски владар је годину дана раније отпутовао у Техеран са намером да ојача односе, али је у својим мемоарима навео да је та иницијатива „буквално нестала у диму“. Посета Ирану 2003. године остала је његова последња.
Незадовољство Амана последњих недеља нагло расте
Фрустрација Амана према Ирану само се продубила последњих недеља. Портпарол јорданске владе је 18. марта изјавио да је Иран испалио више од 200 ракета и дронова ка Хашемитској краљевини откако су Сједињене Државе и Израел почели бомбардовање Техерана 28. фебруара.
Министарство спољних послова Јордана је већ 1. марта позвало иранског отправника послова на разговор и упутило му протест због, како је наведено, „флагрантног кршења“ јорданског суверенитета и „неприхватљиве ескалације која угрожава безбедност цивила“.
Од почетка рата, краљ Абдулах је више пута осудио иранску „агресију“, а није критиковао ни убиство врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија. Министар спољних послова Ајман Сафади је 4. марта саопштио да су све јорданске дипломате повучене из амбасаде у Техерану.
Ирански напади погодили и јорданску економију
Ирански удари нису угрозили само безбедност, већ и ширу економску стабилност Јордана. Jordan Times је известио да је у Петрi, једном од најпознатијих туристичких одредишта у земљи, отказано 100 одсто резервација за март.
Royal Jordanian и више међународних авио-компанија били су принуђени да суспендују део летова са аеродрома Queen Alia у Аману. Јорданска државна агенција Petra News је 2. марта објавила и да је Иран покушао сајбер напад на национални систем силоса за пшеницу у Хашемитској краљевини.
Пошто је стопа незапослености у земљи и пре избијања сукоба била већа од 20 одсто, Јордан је ушао у нову кризу у тренутку када је економски простор за додатне ударе био веома ограничен.
Напади су отворили и незгодна питања за јорданско руководство
Ирански удари довели су јорданско руководство у непријатну позицију. Бивши туниски министар спољних послова Рафик Абдесалем је 4. марта поставио питање шта је интерес Јордана да пресреће иранске ракете и обара их изнад сопствене територије, уместо да им дозволи да наставе ка израелским градовима.
Он је истовремено упитао зашто се Јордан није определио за неутралност како би заштитио себе и своје становништво од рата у којем формално није страна.
Јорданска влада није објавила прецизну процену колико је иранских ракета испаљених ка Јордану било усмерено на америчке базе, колико на цивилне циљеве, а колико је само прелетало јордански ваздушни простор на путу ка Израелу.
Ветеран јорданског новинарства Ламис Андони оштро је критиковала руководство земље због присуства америчких војних база, тврдећи да стационирање америчких трупа у Хашемитској краљевини увлачи Јордан у америчке и израелске ратове.
Америчке базе у Јордану додатно компликују ситуацију
CNN је 6. марта објавио да је америчка THAAD батерија на ваздухопловној бази Мувафак Салти, источно од Амана, погођена и вероватно уништена у иранском нападу. Пет дана раније, амбасада САД у Аману упозорила је своје особље да избегава комплекс амбасаде, уз упозорење да би он могао бити мета напада.
New York Times је прошлог месеца открио да је уочи рата са Ираном на једној бази у Јордану примећено више од 60 америчких јуришних авиона, што је приближно три пута више него што се иначе налази на том месту, упркос томе што Јордан инсистира да је неутралан.
По први пут од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, Краљевски двор је саопштио да је краљ Абдулах 4. марта разговарао са Владимиром Зеленским, након чега је Кијев послао стручњаке за дронове како би помогли у заштити америчких база у Јордану. Иранске балистичке ракете погодиле су и немачки пољски камп у оквиру једне војне базе у Јордану.
Јордан је све љући на Техеран, али и даље не жели да пређе праг рата
Оклевање Амана да се прикључи војној кампањи против Техерана није смањило његов бес према Ирану. Истраживање које је спровео Arab Barometer из 2025. године показало је да само 19 одсто Јорданаца сматра да је иранска политика на Блиском истоку повољна.
Током 2024. и 2025. године, Иран је у три наврата испаљивао балистичке ракете и дронове који су нарушили јордански ваздушни простор на путу ка Израелу. Војска Хашемитске краљевине оборила је десетине иранских дронова.
NBC News је објавио да је Јордан чак дозволио израелским ловачким авионима да у априлу 2024. уђу у ваздушни простор Хашемитске краљевине како би пресретали иранске пројектиле.
Трвења са Ираном трају и ван директних удара
Истог тог месеца, Министарство спољних послова Јордана позвало је на разговор највишег иранског дипломату, оштро критикујући Техеран због мешања у унутрашња питања краљевине.
Пре пада сиријског председника Башара ел Асада, портпарол јорданске војске Мустафа Хиати је још 2022. критиковао иранске милиције због шверцерских операција преко сиријске границе, тврдећи да је циљ дестабилизација Хашемитске краљевине.
После бројних иранских напада, јорданске власти имају све мање стрпљења за провокације из Техерана. У Аману сигурно није добро примљен ни позив иранског посланика Мојтабе Зареија, који је прошлог месеца поручио Јорданцима да заузму војну базу коју користе америчке снаге у Хашемитској краљевини.
Бивши јордански министар информисања Самих ал Мајта је 5. марта поручио да су безбедносне и војне институције Јордана деценијама трн у оку Ирану и његовим милицијама широм региона, додајући да су пропали сви покушаји мешања, инфилтрације, шверца оружја и наркотика, као и формирања милиција уз помоћ локалних организација.
Бес према Ирану не значи и приближавање Израелу
Иако Аман оштро прекорева Иран због напада, мало ко верује да ће актуелни сукоб довести до јачања односа Јордана и Израела. Током протекле недеље, јорданско Министарство спољних послова више пута је осудило јеврејску државу због њене кампање у Либану и политике према светим местима у Јерусалиму.
Након избијања рата, Израел је обуставио извоз гаса свом источном суседу, што је Јордан коштало десетине милиона долара. Краљевски двор није објавио ниједан разговор између краља Абдулаха и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа још од почетка рата у Гази у октобру 2023. године, а поверење између двојице лидера остаје на ниском нивоу.
Јордан жели да избегне нову регионалну катастрофу
Иако је краљ Абдулах 12. марта поручио да ће Јордан предузети „све неопходне мере да заштити своју безбедност“, мало је вероватно да ће Хашемитска краљевина покренути војне ударе на Техеран као одговор на више од 200 иранских ракетних и дронских напада.
Током своје 27-годишње владавине, краљ Абдулах је био веома опрезан када је реч о одобравању јорданских војних операција и није допуштао да земља буде увучена у дуготрајне војне авантуре.
Напад Јордана на Иран додатно би повећао вероватноћу још агресивнијих иранских удара на Хашемитску краљевину, а управо такав сценарио Аман жели да избегне. У разговорима са страним лидерима о рату са Ираном, краљ Абдулах је позивао на уздржаност и коришћење дијалога за решавање криза.
Јордански краљ се такође противи покушајима да се арапске државе увуку у сукоб у којем нису непосредно укључене. За Аман, улазак у Нетанјахуов рат не доноси јасну корист. Јордан у иранској кризи пре свега тражи дипломатско решење, а не нови талас регионалног хаоса.