Израел је у четвртак гађао нове мете у Либану, чиме је додатно доведен у питање прекид ватре на Блиском истоку, након што су највећи напади ове земље на суседа од почетка рата усмртили више од 250 људи и запретили да од самог почетка поткопају примирје које је прогласио Доналд Трамп.
Ирански преговарачи требало је касније у четвртак да отпутују у Пакистан на прве мировне разговоре од почетка рата, где би у суботу требало да се састану са америчком делегацијом. Међутим, није било знакова да је Иран укинуо блокаду Ормуског мореуза, која је изазвала најтеже поремећаје у глобалном снабдевању енергијом у историји. Техеран је поручио да договора неће бити све док Израел наставља ударе по Либану.
Дневни поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз пао је на мање од 10 одсто историјског просека после почетка америчко-израелског рата. Недостатак испорука подигао је цену коју европске и азијске рафинерије плаћају за нафту на рекордне нивое близу 150 долара по барелу, док су цене појединих деривата, попут авио-горива, биле још више.
Израел, који је прошлог месеца извршио инвазију на Либан паралелно са ратом против Ирана како би искоренио наоружану групу Хезболах, савезника Техерана, тврди да његове операције у Либану нису обухваћене прекидом ватре који је Трамп најавио касно у уторак.
Вашингтон је такође саопштио да Либан није обухваћен примирјем, али Иран и Пакистан, који је имао улогу посредника, тврде да је Либан био изричито део договора. Више земаља, укључујући Британију и Француску, саопштило је да би примирје требало да буде проширено и на Либан.
Пакистански извор упознат са разговорима рекао је да Пакистан ради на прекидима ватре и за Либан и за Јемен. „О томе ће се разговарати током предстојећих преговора и ми ћемо то решити“, рекао је извор.
Израел тврди да је убио нећака шефа Хезболаха
Израелска војска је саопштила у четвртак да је убила нећака генералног секретара Хезболаха Наима Касема, који је служио као његов лични секретар, као и да је током ноћи гађала речне прелазе у Либану.
Либански државни медији јавили су да је Израел гађао јужна предграђа Бејрута непосредно пре поноћи и у зору, као и да је у четвртак ујутру погађао места широм југа земље.
Са своје стране, Хезболах, који је у почетку саопштио да ће у складу са примирјем обуставити нападе на Израел, навео је да их поново покреће у четвртак ујутру, те да је једном отворио ватру преко границе и два пута дејствовао по израелским снагама у јужном Либану.
Породице су се у четвртак окупљале у болницама у Бејруту како би идентификовале погинуле чланове својих породица, док су спасиоци читаву ноћ покушавали да спасу људе заробљене под рушевинама после удара на насељена подручја, без уобичајених упозорења цивилима.
„Ово је моје место, ово је моја кућа, овде живим више од 51 године. Све је уништено. Видите?“, рекао је Наим Шебо, чистећи разбијено стакло и шут из свог дома у Бејруту, након што су удари уништили суседну зграду.
Либан је прогласио дан националне жалости и затворио државне институције. На једној сахрани у централном Бејруту, ожалошћени су се тихо окупили да сахране човека који је погинуо. Његова супруга је преживела бомбардовање, које је одсекло половину зграде и оставило преживеле заробљене на горњим спратовима сатима.
Жалост у Ирану због Хамнеија
Заменик иранског министра спољних послова Саид Хатибзаде рекао је за BBC Radio да су израелски удари на Либан „тешко кршење“ прекида ватре.
„То је била катастрофа, која би могла да се претвори у још већу катастрофу, и то је природа оваквог одметничког понашања које гледамо од Израела широм Блиског истока.“
Унутар Ирана, где је прекид шестонедељних америчких и иранских ваздушних удара представљен као потпуна победа верског руководства, огромне масе изашле су на улице да обележе 40 дана жалости за врховним вођом ајатолахом Алијем Хамнеијем, који је убијен првог дана рата.
Државна телевизија приказала је масе у Техерану, Керманшаху, Јазду и Захедану, са ожалошћенима у црнини који су носили иранске заставе и портрете Хамнеија и његовог сина и наследника Моџтабе. Постављени су велики меморијални билборди, а са једне зграде висила је огромна застава Хезболаха.
Скок цена физичке нафте и горива
После шест недеља рата, Трамп је покушао да пронађе излаз пре него што економске последице угрозе његов председнички мандат. Његова објава о прекиду ватре смирила је раст референтних цена нафте, заснованих на финансијским уговорима за испоруку нафте месец дана унапред. Али, пошто је и даље заробљена петина светских испорука, актуелне цене физичке нафте и горива и даље расту.
Иако су Европа и Азија до сада најтеже погођене, малопродајна цена дизела у Сједињеним Државама порасла је у четвртак на 5,69 долара по галону, само 13 центи испод историјског максимума.
Трамп, који је у уторак увече најавио примирје непосредно пре истека рока који је сам поставио да ће уништити „читаву цивилизацију“ Ирана ако не деблокира мореуз, касно у среду је запретио новим нападима. Ако се Иран не буде повиновaо, онда ће „почети пуцњава, већа, боља и јача него што је ико икада видео“, написао је на друштвеним мрежама.
Иако је Трамп прогласио победу, Вашингтон није остварио циљеве које је навео на почетку рата како би га оправдао: да елиминише способност Ирана да напада суседе, уништи његов нуклеарни програм и створи услове који би Иранцима олакшали обарање сопствене власти.
Иран и даље поседује ракете и дронове којима може да погађа суседне земље, као и залиху од више од 400 килограма уранијума обогаћеног готово до нивоа потребног за оружје. Његови владари, који су се само неколико месеци раније суочавали са масовним устанком, преживели су удар суперсиле без икаквог знака организоване опозиције.
Истовремено су показали да могу да контролишу мореуз, упркос огромном америчком војном присуству у региону, које се деценијама градило ради заштите савезника Вашингтона и обезбеђивања пловидбе.
Иран тражи додатне уступке и контролу мореуза
Иран сада тражи још веће америчке уступке у коначном споразуму, укључујући потпуно укидање америчких и међународних финансијских санкција које су уништиле његову економију, као и признање његове контроле над мореузом, међународним пловним путем који је раније био слободно отворен за сву трговину.
Ирански званичници кажу да планирају да уведу правила за пролаз кроз мореуз, укључујући и могућу таксу за коришћење, сличну онима које наплаћују државе које управљају вештачким каналима на својој територији.
Револуционарна гарда је у четвртак објавила мапу мореуза на којој су главни бродски коридори кроз његов централни део означени као небезбедни, уз наређење да бродови уместо тога плове око острва ближе иранској обали.